Почетна / Колумне / НЕ БУДИ ЛЕЊ – ЧУВАЈ СРБЕ

НЕ БУДИ ЛЕЊ – ЧУВАЈ СРБЕ

Чувајмо традицију, прошлост, песму, писмо, веру. Све је то наше. У наслеђе смо добили. Очувано и, ако Бог да, увећано потомцима ћемо оставити

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ПОЈАВЕ СТАРЕ, РЕЧИ НОВЕ Навалили на нас Србе. Не умеју да стану. Нападају са истих страна одакле већ хиљаду година наваљују. Само су речи савременије. Више се данас помињу демократија, људска и сродна права, него хајдуци или шизматици. Појаве старе, само речи нове. Развија се језик. Мисле ако бар речи промене, успеће овог пута да нас Србе истребе или само расрбе и преименују у нешто друго. Што му дође на исто. Боље би им било да се призову памети. Док има времена.
Њихове „силне“ царевине нестадоше, а Срби опстадоше. Данас ти „силници“ кевћу, уплашени за себе и сопствену будућност. Тврде – да нема Срба, они би лепо живели. Ко да би неко запослио Инцка и дао му огромну плату да нема Срба и Републике Српске? А он кевће и завија све плашећи се за новце, а наводно је забринут за грађане: „Знам да су неки грађани разочарани што ја не наступам тврђе, сећају се Ешдауна. Jедна госпођа ми се обратила и пита треба ли да се одсели код свог сина у Тирол? Рекао сам јој да ситуација јесте нестабилна политички, али је стабилна сигурносно и да се не сели код сина.“
Ваљало би да он и његови послодавци прочитају књигу Томислава Краљачића Калајев режим у Босни и Херцеговини (1882–1903). Сличног су породичног порекла и подједнако острвљени на Србе.
Оставимо њих, стране сатрапе уз домаће тетребологе да се брину о новцима које ће им на крају банкари одузети. Погледајмо шта је нама, Србима, чинити.

СВЕТОМ ЗЕМЉОМ ХОДАЈУ Богу хвала, мудрост се у народу српском на видело појавила. Мирно, Богу и светитељима певајући, никог не вређајући, Српкиње и Срби светом земљом ходају. Чувају оно што је њихово одувек било. Чувају Српску православну цркву и њене светиње. Штитећи њих, штите себе и своје потомке. Памте претке, а унуцима примером показују за шта ваља живети.
Не будимо лењи! Учествујмо. Ако немамо снаге барјак крсташ да носимо, ходајмо са малом иконом Пресвете Богородице. Ко не може да стоји нека се седећи помоли за оне који путевима иду. Важно је да смо у мислима једни с другима. Да помажемо, колико можемо. Никако да одмажемо. Нећемо мерити, нит се такмичити колико је ко дао. Кад је Србија у питању, нека свако да колико може.
Милева Симић је 1878. започела прикупљање народних песама, а завршила 1910. године. У предговору рукописа записала је: „Опазивши да су ове, као и све друге наше народне песме пуне неодољива блага народне нам поезије, вољно се латих тешког посла, те прикупих од њих неки део по Бачкој, Банату и Срему где су и поникле.“
Милеву Симић за све нас откри Радивој Стоканов. Објавио је оно што се сачувало од ове збирке у Рукописном одељењу Матице српске и, поред осталог, записао: „Или ће једног дана, као у античкој причи о симболону, остаци ове збирке, скривени од очију јавности, изронити испод сенке тамнила и заборава да би се поново спојили у целину из које су ко зна како распарчани и којим све путевима разнесени.“

ЧУДО СЕ ДЕСИЛО Чудо се десило. Рукопис је сачуван у угледној новосадској породици Јовановић, а госпођа Драгица Јовановић га је аутору, господину Стоканову, ставила на располагање. Градска библиотека у Новом Саду је рукопис под називом Ројтанске песме објавила 2019. године. Књигу је приредила Марија Клеут. После више од стотину година песме су се појавиле пред читаоцима. Порука је јасна: Не буди лењ већ вољно ради. Ево и две од преко хиљаду и четири стотине објављених песама.

Дико моја, не лудуј,
Нит ми штогод поручуј,
Већ ми пиши лист хартије,
То ми је милије!

Дикине ћу волети,
Децу нећу корети;
Нека кажу да је снајка
Ко рођена мајка.

Чувајмо традицију, прошлост, песму, писмо и веру. Све је то наше. У наслеђе добили, очувано и, ако Бог да, увећано поколењима оставили. Зато, сестре и браћо, без страха. У се, у своје кљусе и уз православну браћу Русе. Увек с Богом. Никад без Њега.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Не заборавимо мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Сећајмо се дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Одбранимо светиње у Црној Гори. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *