Фреска наше цивилизације: излаз без излаза

ТВ серија „Излаз“

По мишљењу публике норвешка телевизијска продукција је створила своје најбоље дело до сада. Зове се „Излаз“ и бави се квазидокументарним стилом живота четворице супербогаташа из света финансија који су огрезли у пороцима свих врста, а чије су животне приче до те мере аутентичне да се сматрају парадигмом наше злом корумпиране цивилизације

Доскоро се под скандинавским бумом када је реч о квалитетној филмској и, посебно, телевизијској играној продукцији махом подразумевало оно што долази из Данске и Шведске, неретко и из копродукције ове две земље. Финска је углавном била на мапи светске независне сцене и то највише захваљујући врло специфичном ауторском доприносу чувене браће Каурисмаки, који су кроз сопствену продукцијску компанију поставили на филмску и телевизијску мапу света читаво стваралаштво те земље. Норвешка је, међутим, углавном каскала за комшијама и када је реч о телевизијској комерцијалној понуди и филмској, ауторској или студијској, намењеној „обичним“ гледаоцима. Ова је опаска била неопходна не би ли дочарала огроман искорак који је крајем прошле и почетком ове године начинила норвешка ТВ продукција (њихов огранак интернационалне компаније „Фриментл“) када је стала иза мини-серије „Излаз“. Осам епизода првог циклуса су до те мере одушевили најпре домаћу, а онда и светску публику да је без проблема и за врло кратко време „Излаз“ постао култни норвешки производ који је приде заслужио и лидерску позицију на листи најкомерцијалнијих и најнаграђиванијих серија ове земље.

НЕСЛУЋЕНИ УСПЕСИ Ово готово ексцес остварење, пошто творци тврде да нису ни слутили да ће њихово дело бити толико запажено, успех не дугује врло озбиљној и издашној продукцији, што је и тамо реткост, као ни томе да се истиче као садржај иза кога стоји врло квалитетно и промишљено писање, није јој плус ни одлична и надахнута екипа. Све то доприноси поменутом успеху и одушевљењу публике, али задовољство гледаоцима, кажу на домаћем (норвешком) терену још незабележено, доноси – тема. Прецизније, миље у ком се одвија прича – аутори тврде, то су посебно напомињали на почетку сваке епизоде, да је серија настала на основу истините приче и стварних особа које су чак пристале да се повере писцима сценарија чиме је „Излаз“ постао такмац и у огранку документарних дела иако је у потпуности играна серија. Дакле, своју огромну популарност „Излаз“ је стекао јер је публици први пут тако детаљно и свеобухватно представио живот на највишој нози, односно људе који су привилеговани да уживају у таквом животу, а онда и како они користе ту привилегију. Публика је пожелела да завири у свет великог имања о коме већина једва да може и да сања, а пошто „Излаз“ то омогућава у досад још невиђеној „реалности“, није ни могао да буде другачији исход када је реч о популарности ове серије која је у том сегменту оборила и неке домаће рекорде.
Иначе вероватно не сасвим намерно већ пре јер се подударило с околностима на тржишту, „Излаз“ је коинцидирао с таласом који се успешно у ТВ серијама бавио прљавим и поквареним богаташима (а да ли у филмовима и серијама уопште могу да постоје другачији?), као што су „Милијарде“, „Наследници“, „Наслеђе“ и неколико других. Свима њима, па и „Излазу“, заједнички садржалац је куповина пажње гледалишта блиставим животом оних који могу и имају све. У норвешкој серији то су четири назовипријатеља, сви у најбољим годинама, средини тридесетих, а до првих милиона дошли још као двадесетогодишњаци мешетарећи на берзи и у свету финансија. До тренутка када се њима бави серија свако од њих има још стотине зарађених милиона, а онда и целу деценију уживања у њиховој моћи и животу на високој нози које такво богатство омогућава, па и захтева. Свако од њих није досегао ни 30. рођендан, а већ је у животу пробао и искусио све, приграбио је сваки могући и немогући статусни симбол, купио све што јесте и није на продају, често само из хира, „јер му се може“. Такав живот главни јунаци „Излаза“ приповедају гледаоцима у камеру и при томе више делују као да се жале него да то с радошћу, задовољством и поносом, као лични успех, неком саопштавају. Отуда је једно од најисплативијих питања у шоу-бизнису када се покуша привлачење најширег слоја публике, „како живе најбогатији међу богаташима“, овде постало као нека врста не само лајтмотива већ и метафоричног исхода у коме се показује и доказује да је овај свет одавно огрезао у промашености, ништавилу и непознавању било каквих позитивних вредности у животу, нити било којих других стремљења осим бесомучне трке за новим, још већим, иметком.

ДОКАЗ ДА ЗЛО ВЛАДА СВЕТОМ И шта раде ови норвешки супербогаташи? Гледајући их у савршеној интерпретацији врло брижљиво за сваку позицију одабраних глумаца, пред нама су упечатљиви ликови који у потпуности одсликавају карактер савременог човека који се сматра успешним, а самим тим и значајним за друштво. Реакције гледалаца који су „Излаз“ прихватили као једну од најбољих серија коју су икада гледали (најчешћи коментар гледалаца!) далеко више је за бригу него оно што се приказује у серији. Чак и ако се узме за озбиљно да су аутори материјал за серију црпли из интервјуа с правим богаташима из финансијског света који влада данашњим светом. Јер пред том истом публиком која се тако силно одушевљава овим богаташима су особе без скрупула, моралних начела, кочница, обзира, безосећајни, бескрајно саможиви, размажени, цинични једни према другима и заједно према целом свету пред којим су у сопственим очима далеко супериорнији од свих других, они који су детињасти и раскалашни, окрутни када је остваривање њихових потреба и циљева у питању, заправо истински неспособни за било каква осећања нормалних људских бића. Саможиве звери чији је живот испуњен једино константном удовољавању сопственим незаситим нагонима. Отуда су непрестано на дрогама, огрезли у алкохолу, заправо у свим пороцима, јурњавом за најновијим најскупљим стварима (један од јунака, ако се тако уопште могу назвати, добија истински напад беса када види да неко има новији модел скупоценог аутомобила од његовог), проституткама, у најкраћем за најновијим статусним симболима свих врста за које се живи, а самим тим и с којима се изједначава сврха њиховог богаћења, па чак и постојања. Они су парадигма савремене западне цивилизације, капитализма отимања и „напретка“ у ширењу људског духа, а коју благодети тог система намећу и собом носе. И када живећи на тај начин и из тих мотива, односно када им је животни погон тако конструисан, последично западају у истински озбиљне животне кризе, они су неспособни да се из њих извуку. И гледајући из тих разлога њихов тужни и тешки пад, не можете да не будете уверени да је наш колективни дух корумпиран злом, па и да то зло у потпуности влада светом. Отуд овај „Излаз“ нема излаза.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *