ДА НИЈЕ ТРАГИЧНО, БИЛО БИ КОМИЧНО

Оно што се у протеклих недељу дана дешавало у Италији није никаква фикција, иако неодољиво подсећа на имагинарни трећеразредни холивудски сценарио. Осим што нико још не зна када ће се и како завршити епидемија смртоносног вируса корона која је изненада погодила земљу, изазвала општу панику и хистеричну параноју и, логично, довела до масовне националне кохезије и слепог веровања унезвереног народа у тзв. спасиоце – владу премијера Ђузепеа Контеа!

Италијанска политичка сцена већ дуже време подсећа на ТВ сапунице у којима се дешавају свакојака чуда, али најновији драмски обрт је толико надреалан да би се чак и најнаивнији гледалац запитао да сценариста ипак није можда мало претерао када је, у већ ионако драматичну причу препуну интрига, издаја, лажи и превара, изненада увео и новог мистериозног протагонисту – смртоносни вирус који се прогресивно шири и прети да девастира све око себе. Срећом, појављују се одлучни, способни и храбри добри момци који после бројних перипетија успевају да победе злог момка, тачније зли вирус, на опште одушевљење народа који је сада блажен и срећан што је преживео апокалипсу.
Нажалост, оно што се у протеклих недељу дана дешава у Италији није никаква фикција, иако неодољиво подсећа на горепоменути имагинарни трећеразредни холивудски сценарио. Осим што нико још не зна када ће се и како завршити епидемија смртоносног вируса корона која је изненада погодила Италију, изазвала општу панику и хистеричну параноју и, логично, довела до масовне националне кохезије и слепог веровања унезвереног народа у тзв. спасиоце – владу премијера Ђузепеа Контеа.
Састављена на брзину, од донедавно љутих непријатеља, наводно услед строгог ултиматума из Брисела, ова црвено-жута коалиција левичара из редова Демократске партије (ПД) и бивших популиста из Покрета пет звездица, због бројних свађа и афера, била је на климавим ногама и било је само питање дана када ће она пасти и Италија тако коначно изаћи на слободне изборе и одлучити о својој судбини. А с обзиром на то да су резултати испитивања јавног мњења јасно показивали да убедљиво води стара бриселска ноћна мора Матео Салвини, упркос упорним и неуспешним покушајима да се он дискредитује и избаци из политичке утакмице, епидемија је заиста стигла као поручена. Што би рекли бројни италијански циници, односно зли језици, многи из редова политички коректне касте, уплашени за врло извесни губитак политичких фотеља на скорим изборима, чак су се и искрено обрадовали и одмах почели да збијају редове и шире панику.

[restrict]

ЏОРЏ ОРВЕЛ ЈЕ ДЕФИНИТИВНО БИО У ПРАВУ Ако се по учесталим тврдњама радикал шик елите Италија вратила у неславне и црне тридесете године прошлог века због наводно повампиреног фашизма који персонификује омражени Матео Салвини, сада нико заиста нема нимало сумње да новонастала атмосфера општег страха која је изненада завладала у Милану неодољиво подсећа на епидемију куге која је 1600. године харала градом, а коју је на страницама свог ремек-дела „Вереници“ верно дочарао италијански класик Алесандро Манцони.
Јер као што тада нико није знао како је невидљиви бацил куге доспео међу средњовековне градске зидине и за кратко време покосио на стотине људских живота, тако ни сада нико не зна одакле се изненада појавио микроскопски убица Цовид-19, познатији као кинески вирус корона, и метрополу од четири милиона становника и економску локомотиву Италије паралисао и бацио на колена.
Како би се спречило прогресивно ширење епидемије, Влада је издала хитни декрет и увела драстичне казне за све оне који га се не буду стриктно држали. Од данас (понедељак, 24. фебруар) важе специјалне мере: забрањена су сва јавна окупљања, затворена су обданишта, школе, факултети, теретане, базени, музеји, биоскопи, позоришта, укључујући ту и легендарну Скалу; отказани су сви концерти и фудбалске утакмице, а политички коректни милијардер Ђорђо Армани, познатији и по надимку Краљ Ђорђо, који је за неупућене власник пола Милана, своју ревију поводом Миланске недеље моде одржао је без присуства публике – преношена је путем лајв стрима.
Иначе, да паника буде комплетна, већина луксузних бутика светских модних икона у чувеној Меки свих модних поклоника у миланској улици Монтенаполеоне је до даљег затворена. Затворене су углавном и све продавнице, осим самопослуга и приватних радњи с прехрамбеним производима чији су власници искористили ситуацију и преко ноћи дуплирали цене рачунајући да је епидемија идеална прилика да додатно зараде на размаженим и добростојећим клијентима који не питају за цену и пре свега желе квалитет и комодитет. Наиме, по миланским самопослугама дешавају се и учестале туче и то за неколико кила меса, рибе, за конзерве пасуља, туњевине, конзервисаног парадајза, смрзнутог поврћа и пасте, тако да ако неко закасни, остаје гладан јер затиче празне рафове. Овакве сцене су нашим читаоцима врло добро познате, али у Италији су до сада биле непознаница; бар за оне који су рођени после рата и који не знају шта су празне радње и глад.
Завладао је страх за голи живот, тако да напредак медицине, технологије и осталих модерних изума није допринео да и просечни људски ум узнапредује, да се сабере и одупре масовној хистерији и паници која је и данас иста, поменули смо, као у време куге у Милану 1600. године.

МИСТЕРИЈА НУЛТОГ ПАЦИЈЕНТА Италија се после Кине и Кореје данас налази на неславном трећем месту у свету по броју заражених којих је, нажалост, из сата у сат све више. У недељу, 23. фебруара, у миланској регији било је 20 заражених лица, а њихов број се за 24 сата вртоглаво попео на 172. Ако се томе дода и друго жариште епидемије у регији Венето (околина Падове), долазимо до броја од 230 несрећника, што се изменило већ за два часа – оболелих је 282, тако да је Италија постала европски рекордер по броју заражених од којих се њих 30 налази у критичном стању – у дубокој коми и на интензивној нези по специјализованим инфективним болницама. Остали су изоловани од света у својеврсне лазарете; или, како се то сада политички коректно каже, у „сабирне центре за заражене“ и обилазе их специјалне медицинске екипе које по опреми подсећају на астронауте.
Посебно је занимљива управо пристигла вест (уторак, 25. фебруар): ЕУ парламент одлучио је да сви који стижу из Италије прво морају да проведу две недеље у специјалном карантину.
Иначе, још увек се не зна како је поменути вирус корона стигао у Италију, односно ко је такозвани нулти пацијент. Ханс Клуге, директор Светске здравствене организације за Европу, из Женеве је стигао у Милано и затражио од италијанских колега да под хитно разреше ову мистерију. За сада се једино зна да италијанска масовна епидемија нема никакве везе са светским епицентром заразе смртоносним вирусом Цовид-19. Реконструисана је историја болести пацијента број један, извесног 38-годишњег менаџера Матије и активног спортисте из околине Милана који је изненада добио високу температуру која је прелазила 40°C и којег је пре неколико дана успаничена супруга, иначе у 8. месецу трудноће, одвезла до дежурне службе Хитне помоћи где му је установљена тешка упала плућа. Његово стање се упркос терапији масивним дозама антибиотика није поправљало и тада је утврђено да је у питању вирус корона. Убрзо се испоставило да су на „кинески вирус“ позитивни његова супруга и родитељи. Иначе, Матија се крајем јануара видео на ручку с пријатељем који се управо вратио из Кине и који је одмах проглашен за главног инфектора и на силу одведен у болницу на испитивање. И таман кад се помислило да је мистерија решена и да је овај млади менаџер фамозни нулти пацијент за којим се трага, сви детаљни тестови су показали да је савршено здрав и негативан на вирус корона. Иначе, слична је и историја болести 68-годишњег пензионера из околине Падове Адријана Тревизана, који никада није путовао ван Италије. Зна се да му је позлило у локалном кафићу док је с групом домаћих Кинеза гледао фудбалски дерби Интер–Милан, да је хитно хоспитализован у локалну болницу, где је, нажалост, убрзо преминуо од вируса корона. Одмах су на испитивање спроведени и Кинези, али је утврђено да су сви негативни на вирус.

ПОЛИЦИЈСКИ САТ

Уведен је и својеврсни полицијски сат – сви кафићи, клубови и дискотеке морају да престану с радом у 18 часова, али је занимљиво да су од овог правила изузети ресторани. Аутор овог текста позвао је 24 часа дежурну службу новоформираног Комитета за борбу против епидемије како би добио званично објашњење зашто је дозвољено и безбедно да неко може целу ноћ да једе, пије и пева у ресторану, а ризично и забрањено да увече оде у кафић, слуша музику и с пријатељима попије пиће. Одговор је био кратак и јасан: „Таква је директива и ми немамо додатних информација.“
Испоставило се да су организоване и службе волонтера са задатком да крстаре градом и евентуално пријављују оне својеглаве који не поштују новонасталу гробну тишину и сабласну пустош која је завладала градом. Тако је, управо захваљујући анонимној пријави неког савесног и послушног грађанина, власнику врло посећеног кафића, у непосредном суседству аутора овога текста, комунална полиција банула у локал увече, у пола девет. И одмах одузела лиценцу, тако да су сва његова настојања да убеди патролу да је у питању приватна забава с пријатељима била узалудна. Речено му је, цитирамо: „У оваквој алармантној ситуацији треба бити дисциплинован и држати се зацртаних правила. Неморално је од њих одступати, а поготово организовати приватне забаве с пријатељима, пити, певати и славити у овако суморној ситуацији.“

МОДЕРНИ КАРАНТИН 21. ВЕКА Иначе, од понедељка, 24. фебруара, када су на снагу ступиле ванредне владине мере, цело подручје од 11 општина на југоистоку Милана где је букнула епидемија је потпуно изоловано, тако да се 50.000 људи нашло у принудном карантину. Забрањени су изласци из села, а ову „црвену зону“ обезбеђују кордони од 500 наоружаних полицајаца и карабинијера. С обзиром на то да је неколико лица до сада успело да побегне, од јуче заштитни кордон око заражене области обезбеђује и око 300 војника па се неколико нових покушаја бекства неславно завршило – сви бунтовници су похапшени и по кратком поступку смештени у локални затвор.
Међутим, права паника тек наступа јер је утврђено да су се и у центру Милана, који је досад важио за такозвану „жуту зону“, појавиле три заражене особе. Озбиљан проблем да озбиљнији не може бити, тако да је потпуно разумљиво што је милански градоначелник Бепе Сале изјавио да од бриге не може да спава. Јер лако је изоловати санитарним кордоном 50.000 људи и десетак села, али шта предузети у случају метрополе од четири милиона људи?
Иначе, полако али сигурно цела Италија се претвара у својеврсни карантин јер суседне државе почињу да блиндирају своје границе и враћају италијанске возове, аутобусе, као и приватне аутомобиле. У Бриселу је већ дошло до жестоке свађе међу посланицима у ЕУ парламенту; педантни Немци одмах су оптужили италијанске колеге за неорганизованост, неозбиљност и неспособност да спрече ширење заразе. Одмах је реаговао увређени италијански премијер и поручио „европској браћи“: „Ако већ не желите да нам помогнете, онда нас бар не вређајте и не понижавајте.“ За сада, од толико хваљене и слављене европске солидарности и помоћи нема ни трага ни гласа. А како ће се ситуација даље развијати, то заиста нико не може да зна. Иначе, у Карантину Италија убедљиво најтраженији производ су заштитне маске, а поготово модел ФФП3 са централним вентилом, тако да ретки пролазници на пустим улицама делују нестварно и готово свемирски. За избирљиве клијенте који ни у овакво драматичној ситуацији не одустају од елеганције и модних трендова на тржишту се појавила и прва ексклузивна фирмирана маска с потписом модне куће „Фенди“, а специјалну колекцију овог новог модног реквизита за све оне који држе до себе најавио је и Ђорђо Армани. Али зато још увек нема лека за смртоносни вирус, а познати светски виролози нису нимало оптимисти када поручују да се некој евентуалној вакцини можемо надати тек за годину дана. Шта друго рећи него склопити руке, погледати у небо и помолити се Богу да и ова „нова куга“ што пре прође.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *