Чомски и Марковић: РАЗГОВОР НА ПРЕЛОМУ ЕПОХЕ

У Бостону, 24. априла 2009. године, сусрела су се два можда и највећа савремена мислиоца на свету – Михаило Марковић и Ноам Чомски. Поводом десетогодишњице смрти академика Марковића, поново преносимо разговор ова два велика имена светске филозофије, а који се претежно односио на актуелну политичку и економску ситуацију у Србији и Сједињеним Државама

Пише Михаило Марковић

Један од главних циљева мог недавног пута у Сједињене Државе био је сусрет и размена мишљења са старим пријатељима, пре свега с Ноамом Чомским. Познајемо се већ четрдесет седам година. Нарочито смо разговарали и дискутовали за време једне конференције о слободи и једнакости коју је 1976. године организовао Валтер Фајнберг на Универзитету Илиноис у Урбани. Пре тога, 1973, Чомски и Боб Коен су учинили огромну услугу мени и тадашњим друговима из београдске Praxis групе, кад су под својим именима објавили обиман текст о репресивним мерама према филозофима часописа Praxis, у врло угледном и широко читаном часопису Њујоршка ревија књига.

Чомски је у међувремену постао институција. Неколико стотина најугледнијих интелектуалаца из целог света овластили су га да може располагати њиховим потписима кад год се лично одлучи да подржи неку ствар. Тако је он имао право да напише писмо у одбрану часописа и заједнице Praxis, да потпише све те људе. Касније ми је једном приликом саопштио да ако опет будем морао да протестујем против репресије у Југославији, или у било којој другој земљи, могу слободно да рачунам на све потписе његових бројних пријатеља. Топло сам му захвалио, али никад до сада то од њега нисам тражио.

Састали смо се 24. априла у Бостону на Одељењу за лингвистику Масачусетског института за технологију (МИТ). Најпре сам га питао да ли ће следеће јесени моћи да дође у Београд да одржи своју приступну беседу у Српској академији наука и уметности, која га је једногласно изабрала за иностраног члана. То би истовремено била прилика да учествује на међународном скупу о Косову и Метохији, који ће Филозофски факултет Приштинског универзитета одржати у Косовској Митровици 8–11. октобра. Одговорио је да му бројне обавезе то, нажалост, неће дозволити. Нисам ни покушао да га наговарам. Видео сам и сам: пред његовом канцеларијом чека ред као пред докторском ординацијом. Зато смо и одредили време састанка у раним вечерњим часовима да бисмо могли неометано да разговарамо.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *