Почетна / Култура / Цицин повратак кући

Цицин повратак кући

Поводом изложбе посвећене Слободану Цици Перовићу у Атељеу 212

Тек однедавно постоје стидљиви наговештаји да се Слободан Перовић враћа у српску културу на место које заслужује. У родном Крагујевцу добио је своју улицу, а у мају 2017. и спомен-плочу испред зграде у Кнеза Милоша у којој је живео

Aко с било којим старијим познаваоцем позоришта и филма поведете разговор на незахвалну тему о томе ко је највећи српски глумац свих времена, велика је вероватноћа да ће Слободан Цица Перовић бити наведен међу прва три-четири имена. Поштовање и дивљење за Перовићево глумачко умеће и његову апсолутну сценску аутентичност нарочито су изражени међу његовим савременицима, колегама глумцима и редитељима с којима је током каријере сарађивао. Зоран Радмиловић, који је с Перовићем играо у култном Чеховљевом Павиљону број 6, нашем Лету изнад кукавичјег гнезда, у бројним интервјуима издвајао је Цицу као најбољег домаћег глумца и свог узора од кога је много научио о глумачком занату и животу уопште. У изврсном документарном филму Феликса Пашића о Цици Перовићу, Драган Николић и Бора Тодоровић говоре о њему као о најбољем од свих њихових колега и једином који нема разлог да се стиди ниједне своје улоге из младости. Раде Шербеџија у својој аутобиографији До последњег даха пише о Перовићу као о глумачком чаробњаку који је код млађих глумаца изазивао дивљење и страхопоштовање и коме су само најхрабрији смели да приђу у бифеу Атељеа 212.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *