Бојкоташка конфузија

Део опозиције који је декларативно за бојкот избора није, изгледа, потпуно принципијелан и доследан. Када је у питању интерес на локалном нивоу, а можда и не само ту, онда прећутно или упркос одлуци не важе прокламована правила о бојкоту

На мање од три месеца до избора политичка сцена, нарочито у опозицији, дошла је до усијања а турбулентна дешавања једно друго потискују толиком брзином да оно што је било јуче изгледа као да се догодило одавно, а оно што се тренутно дешава већ слути да ће убрзо бити заборављено и постати бајата прошлост. У протеклој години на сцени су опозициони протести, бојкот парламента, најаве бојкота избора, склапања споразума са народом, афере, међусобни сукоби… Ту су и велики гафови и промашаји: упад у Радио-телевизију Србије, пролећни митинг који је требало да „промени Србију“, „опсада“ Председништва, одлазак на назови „округли сто“ у организацији ЦеСИД-а и Фонда за отворено друштво па његово напуштање, претенциозна листа захтева „експертског тима“ за учешће на изборима, блокаде РТС-а…

[restrict]

ЈЕДАН ОД ПЕТ МИЛИОНА Упркос мишљењима да бојкот представља пасивизацију опозиције, њено посредно признање немоћи и бекство од реалности, које су као упозорење износили чак и угледни опозиционари попут Драгољуба Мићуновића, или су поруке такве садржине стизале из Брисела и Вашингтона, део опозиције предвођен „Савезом за Србију“ (СЗС) истрајава на изборном бојкоту, уводећи и своје присталице у додатну конфузију.
И тек што је дошло до некаквог заокруживања опозиције и очекивања да се крене у снажну кампању промоције бојкота, покрет „Један од пет милиона“, главни носилац протестних шетњи, одлучује да иде на изборе и томе конфузију на опозиционој политичкој сцени диже на нови ниво.
„Према информацијама којима располажемо, неке од потписница споразума са народом спремају се да изађу на изборе“, рекла је на конференцији за новинаре Валентина Рековић, чланица овог удружења, напомињући да су међу њима и неки из странака које формално бојкотују изборе. За њих је, како је нагласила, кулминација била када је опозиција саопштила да се организује промоција бојкота 1. фебруара, али не на улици већ у дворани.
Бојкот у парламенту, онако како га опозиција бојкотује, а није вратила ни мандате ни плате и само је престала да посећује зграду, „не значи ништа и све је обесмишљено“, предочила је Рековићева.
По оценама аналитичара, пре свега оних наклоњених опозицији, одлука покрета „Један од пет милиона“ да изађе на изборе „неразумна је и неодржива, са трагикомичним образложењем“, а наводи се и да код дела јавности постоји сумња да иза такве одлуке стоји или утицај актуелне власти, или утицај лидера „Савеза за Србију“ Драгана Ђиласа.
И док политички актери тумаче да ли су се студенти одметнули од опозиције, „продали“ владајућим напредњацима или је реч о маневру Драгана Ђиласа којим је он „превеслао“ своје савезнике за Србију из Демократске стране, „Двери“ и Народне странке, учестали су сигнали да би и „бојкоташи“ могли да се појаве на локалним изборима у неким општинама.

БУБРЕЗИ У ДРЖАВНОМ ЛОЈУ А да покрет „Један од пет милиона“ не остане усамљен у одлуци да иде на изборе, постарали су се Либерално-демократска партија (ЛДП), Лига социјалдемократа Војводине (ЛСВ), Српска радикална странка (СРС), а део опозиционих странака ће одлуку донети када се избори и званично распишу (Нова странка Зорана Живковића и Странка модерне Србије).
Занимљиво је да ЛДП Чедомира Јовановића овај пут на изборе излази у оквиру покрета „Звоно а не странке“, у коме су покрет „Глас“ (група око историчара Николе Самарџића), коалиција „Толеранција“ која окупља групу мањинских странака и још низ удружења, како је јавио „Танјуг“. Духовити коментари овај потез виде као маштовит начин да са странком од једног човека уђеш у покрет од пет људи и освојиш три одсто гласова уз помоћ власти и тако уђеш у Скупштину да би одржао свој привилегован статус бубрега у државном лоју.

ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ Део опозиције који је донео одлуку о бојкоту избора на суботњем скупу у „Комбанк дворани“ у Београду означио је почетак кампање бојкота доношењем декларације којом се обавезују да ће сваки покушај формирања власти на основу, како су навели, резултата „лажних избора“ сматрати актом рушења уставног поретка. Локалне изборе нису спомињали.
А још одраније део опозиције најављује да ће учествовати на локалним изборима „зато што је бесмислено да нешто што већ имате само предате (републичкој) власти“.
Већ недељама се у опозиционим круговима може чути да локални лидери који су прогласили бојкот траже начин да изађу на гласање и покушају да задрже власт у ретким „опозиционим“ општинама у Србији. Реч је о Шапцу, где је на власти ЗЗС Небојше Зеленовића, Параћину, где је градоначелник Саша Пауновић (ДС), београдском Старом граду с Марком Бастаћем на челу, и Чајетини, где је неприкосновен Милан Стаматовић.
Управо је Стаматовић, лидер Здраве Србије, чија позиција унутар СЗС није баш најјаснија, повукао ногу и, упркос томе што се залаже за бојкот на републичком нивоу, јавно је најавио излазак пред бираче на локалу.
Председник општине Шабац и лидер „Заједно за Србију“ Небојша Зеленовић, како се спекулише, такође планира излазак на изборе на локалу јер не жели да препусти Шабац напредњацима. Ове гласове подгревају и локални медији у „опозиционим“ општинама, па су тако ових дана новинар Милан Влајчић и архитекта Драгољуб Бакић на ТВ Шабац позвали Шапчане да изађу на локалне изборе и „одбране град“ од напредњака. Међутим, дан раније на састанку у Бриселу с потпредседницом Европског парламента Кларом Добрев, Зеленовић и Драган Ђилас су поручили да остаје „одлука о бојкоту лажних избора на пролеће – на републичком нивоу, али и на локалним нивоима“.
Његов колега, председник општине Параћин и потпредседник ДС Саша Пауновић прошле недеље је одржао састанак с одборницима и представницима месних заједница, и тада су једногласно донели одлуку да на локалне изборе изађу као група грађана, док је у разговору за „Блиц“ рекао да остаје при одлуци о бојкоту.
Готово истовремено, на опозиционом порталу „директно.рс“ објављен је текст о томе да би, према истраживању јавног мњења, уједињена опозиција у Чачку могла да сруши власт СНС. Подсећа се и да су „Двери“ у овом граду, који се сматра за њихово упориште, 2016. саме освојиле 25 одсто гласова, а велича се и улога Чачана у рушењу Слободана Милошевића.
Очигледно да одлука на централном нивоу по дубини није добро примљена. Ту је и једна техничка препрека – бојкот би био много изгледнији да се ради само о парламентарним изборима, а не и локалним.
Они који на централном нивоу заговарају бојкот неће моћи да контролишу локал, нарочито ако се опозиција појави у виду група грађана. Још је теже послати поруку – изађите на локалне, немојте на парламентарне изборе. Самим тим, бојкот је врло неизвестан.

ЕВРОПСКИ ПОСРЕДНИЦИ Опозиција, очигледно, није извукла поуке из грешке што се ослањала на „европске посреднике“ и често посећивала Брисел. И када су ти исти Европљани после треће рунде разговора саопштили да су „много постигли“ (избор пет чланова РЕМ-а и одржавање избора пред сам крај законских рокова) и позвали представнике опозиције да преиспитају одлуку о бојкоту, СЗС се нашао у проблему.
Упркос ове ноторне грешке они су, уз проглашење бојкота, најавили нове активности ка ЕУ. Представници СЗС Драган Ђилас и Небојша Зеленовић и „Покрета слободних грађана“ Натан Албахари недавно су опет у Бриселу разговарали с европосланицима о изборним условима. Тањи Фајон и Владимиру Билчику казали су да се у Србији телевизија Н1 „протерује“ из понуде кабловских оператера и да је „још бруталнија медијска сатанизација неистомишљеника режима“. Рекли су и да је Вучић обмануо представнике ЕП и да власти нису испуниле ништа од договореног у дијалогу о изборним условима.
Они, у ствари, захтевају извештаје експерата о стању у медијима и стању владавине права у Србији, налик на тзв. „Прибе извештај“ у Северној Македонији који је био почетак озбиљнијег ангажовања међународних актера на решавању кризе у тој земљи што је на крају довело до Пржинског споразума, прелазне владе и свега што је потом уследило. Питање је само шта је у овом тренутку интерес европских званичника у односу и на власт и на опозицију.
Сазнаћемо то ових дана, јер посланица Европског парламента Тања Фајон најавила је да ће 6. и 7. фебруара са европским комесаром за проширење Оливером Вархеиљем и известиоцем Европског парламента за Србију Владимиром Билчиком посетити Београд. То ће, како је навела, бити прилика да се „детаљно размотре сва актуелна политичка дешавања“ у сусрет изборима.
У међувремену, владајућа коалиција поднела је Скупштини Србије предлог за промену изборног цензуса са 5 на 3 одсто, а који треба да важи и на републичким и на локалним изборима. Биће то мамац за учешће на изборима коме је тешко одолети.

[/restrict]

Један коментар

  1. Mucenici sve bi probali samo da se ponovo domognu vlasti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *