ЖИВОТ БЕЗ СТРАХА

Пре више од 80 година Орсон Велс изводи радио-драму „Рат светова“. Емисија изазива панику, грађани беже од ванземаљаца, свет се руши. Данас уместо марсовцима прете нам глечерима. Кад се они отопе, има све да нас потопе

Драма је ушла у пропагандне уџбенике из којих уче разни мастери, наводни специјалисти за ширење страха и панике. Колики су зналци види се из тога што не могу ништа ново да смисле већ умотавају старе страхове у ново рухо илити речи. Уместо марсоваца сад нам прете глечери, а кад се они отопе, има све да нас потопе.

НАМЕТ НА ВИЛАЈЕТ Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.
Производња страха није локалног карактера нити наш изум. Мада се Србима приписује да су све на свету измислили. То је глобална појава. Отворите новине, телевизор или неко друго сокоћало и свуда ћете видети најаву да се планирају некакви страшни напади. На све и свашта, а највише на мирне и обичне грађане. До њих је свим владарима света једино стало и за њих све владе света брину. Мани га Мито – рекли би у Чачку.
Ових дана нас плаше страшним загађењима, маглама, у, замислите, јануару месецу има магле, и осталим керефекама које „експерти“ зову климатским променама. Пре више од 80 година Орсон Велс, који тад има двадесетак година, изводи радио-драму „Рат светова“, у којој обавештава грађане Њујорка да је у току напад ванземаљаца. Радио-емисија изазива панику, грађани беже од ванземаљаца, свет се руши. Драма је ушла у пропагандне уџбенике из којих уче разни мастери, наводни специјалисти за ширење страха и панике. Не могу да смисле ништа ново већ умотавају старе страхове у ново рухо или речи. Уместо марсоваца сад нам прете глечерима, а кад се они отопе има све да нас потопе. Из тог разлога, а ради наше безбедности, мора се увести еколошка такса, или намет на вилајет. Данас би рекли рекет.

О ДАРОВИМА Зато без секирације. Свет неће пропасти а рекет таксу ће нам наплатити. Не разумем да ли је организованим пљачкашима лаж потребна да би сами себи изгледали као спасиоци света или су у питању само с ума сишавши лажови? Ако их ја не разумем, разумео их је чика Јова Змај и опевао их у песми „Пура Моца“. Чак је уз песму објавио и фотографију, да се могу лако познати. Ево неколико стихова из песме:
Савет ни да чује, већ лаже и псује,
Ох, сачувај боже, чисто не смем касти,
потраје ли тако тај ће још и красти!
Драге моје сестре Српкиње и браћо Срби, не дајте се и не верујте свему што чујете или прочитате. Уздајте се у сопствену памет и умеће. Знате ви много више него други мисле.
Спознај самог себе, писао је давно пре Христа грчки филозоф. Откриј Господа свог у себи, говорио је Свети Сава у 13. веку после Христа. Обожи се, човече, написа владика Николај Велимировић у 20. веку после Христа. Чему нас уче ове трајне мисли? Шта нам оне казују?
Одговор је једноставан. Прост да простији не може бити. Нема нит је икад било људског бића, човека без некаквог макар и микроскопског дара у себи. Такође, нема нит је икад било човека даровитог за све области људског поимања. Нити има апсолутне незналице, нит пак апсолутне свезналице. Сваком је Бог некаквог дара дао. Ни мање ни више. Свима подједнако. Па откуд онда те силне разлике међу људима? Зато што је човек сам себи највећи непријатељ. Не жели да у себи пронађе оно што му је даровано, већ ван себе тражи оно чега нема. И зато кад ови великани написаше то што су написали, они нам дадоше и одговор на све наше недоумице.

УЗ ВИДОВДАН Тражећи Бога у себи открићемо Његове дарове које Он сваком од нас даде. Не лутајте људи и не трошите узалуд даровано време и дарове већ их сами у себи пронађите и бићете задовољни. Задовољан човек је радостан и срећан човек. Радостан човек је добродошао сваком бићу, сваком дому, свакоме друштву. И све ће вам бити потаман.
Верујем да сте уживали у радости наших тенисера који постадоше светски прваци у далекој Аустралији. Захваљујући интернету, том данас најмодернијем сокоћалу, док не смисле нешто друго, видесмо и чусмо како Новак, Виктор, Душан, Ненад, Никола, радосно певају Видовдан, песму коју сачини Захар, а пронесе светом Гордана Лазаревић.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Сетимо се Милана Мартића и његовог мучеништва. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Не заборавимо дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Помогнимо Арно Гујона. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.