Почетна / Колумне / Због чега је памћење опасно

Због чега је памћење опасно

Почеше некрштени дани. Ко је преживео крштене дане ни некрштени му неће тешко пасти. Има их мање

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.
Почеше некрштени дани. Ко преживе крштене дане ни некрштени му неће тешко пасти. Трају краће. Од данас све до Крстовдана. Старо народно веровање. У многим пределима се одржало до данашњих дана.

Чување прошлости многима смета Памћење је опасно. Поготову кад открива данашње лажи. Борба против крађе државне имовине, мита и корупције присутна је у говорима владиних чиновника. Пуне насловне стране новина. Стране агенције објављују „нове“ резултате „нових“ истраживања о корупцији, а преписали резултате истраживања објављена 2001. Странци крађу не сматрају крађом ако је у њиховом интересу. Њима памћење смета. Велики су борци против сећања.

Читајте књиге Дохватих с полице Општи имовински законик за Књажевину Црну Гору, штампан на Цетињу у државној штампарији 1888. године. На почетку пише следеће: „Ми Никола Први, по милости Божијој, Књаз и Господар Црне Горе, дајемо на знање и објављујемо (…) да Црна Гора чим прије добије свој имовински (грађански) Законик.“
Наводећи тешкоће око писања овако озбиљног Закона, књаз Никола изјављује како је то било могуће само зато „што је Прејасна Императорска Круна брацке Нам велике Русије, у ваздашњој благонаклоности Својој према Црној Гори, изволила преузети за ову цијељ нуждне знатне трошкове“.
Даље се наводи како је за писање Законика ангажован Валтазар Богишић, редовни професор Одеског универзитета, коме је цар Александар II заповедио да ову радњу лично прими, а његов наследник император Александар наредио да Законик заврши.
Књаз Никола на крају пише: „За ово управ царско доброчинство, Ми и сва Црна Гора остајемо, и Цару Ослободиоцу и Цару Заштитнику Словенства и Православља за навијек благодарни.“
Данас ова забележена истина из прошлих времена многима смета. Предлажу да је заборавимо.

Не кради државу Све о чему се данас телали Свети владика Николај је објавио у књижици Не кради државу! Написана пре деведесет година. Поново ју је објавио манастир Лелић, с благословом епископа шабачког Лаврентија, 2003. Књижицу би ваљало да прочитају власт, опозиција и грађани државе Србије. Пре две године сам цитирао неке делове. Ево нових. Можда вам буду корисни. „Потонулу лађу извадили људи из дубине морске. При томе послу сви су се намучили, неки осакатили а неки чак животом платили. Кад је лађа спасена, сви су се радовали и почели лађу оправљати и уређивати. Но нашли се зли људи, који су почели красти са лађе даске и ексере, точкове и ужета, челичне шипке и синџире; неки су украли степенице, други опет покрали електричне лампе и жице. Зар неће таква лађа опет потонути?“
Сетим се ових реч кад у новинама прочитам да је неко са новоизграђеног моста покрао електричне каблове, сигналне лампе и друге металне предмете; или прочитам како се скрнаве споменици српским јунацима, јер се краду бронзани делови. Или кад чујем да су покрадене заштитне ограде са тек изграђеног ауто-пута. Или … има безброј сличних вести. Тешко их је све избројати.
Владика Николај завршава део о потонулој лађи молбом људима да не краду и наводи речи из посланице: „Ко је крао нека више не краде него нека се још труди и чини добро рукама својим“ (Ефес. 4, 28).
Ваљало би владику послушати. За наше добро. На крају владика даје савет онима који имају новце. „Не износи свој новац из своје државе у туђу државу. И ово је крађа и проклетство. Ти чиниш своју државу несигурном својим непоштењем. Знај да ако пропадне твоја држава и ти ћеш пропасти. Твој живот пропашће у твојој држави а твој новац у туђој. То је обична освета Вечне правде, која гледа и види.“
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Сетимо се Милана Мартића и његовог мучеништва. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Евроунијатски „демократски“ Запад који свима држи придике о демократији не сме ни реч да каже о његовом мучењу у затвору. Они смеју да муче друге. Не заборавимо дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Помогнимо Арно Гујона. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.
Свима који славе честитам Православну 7528/2020. годину. Од Бога вам здравље.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *