Загађење ваздуха – Чекајући кошаву

Драматично висок ниво загађења ваздуха ове зиме само је још једном подсетио да се већ 20 година на том плану мало чини и да је становништво Србије, у ствари, у сфери енергетског и еколошког сиромаштва

У Србији никад топлија зима, а снега и даље нигде на видику. Управо такви услови су идеални за загађење ваздуха – без снега, ветра, кише и ниске температуре. Здравствене установе и лекари упозоравају на такво загађење и препоручују да се избегавају активности на отвореном. А рекорде којима нас политичари затрпавају премашио је један – никако за понос: Београд на четвртом месту у свету, а на првом месту у Европи по загађености. Чак недељама па и месецима уназад Београд и многи други градови у Србији, или боље речено цела Србија, предњаче у Европи и свету по загађености ваздуха и животне средине.
О драматично високом нивоу загађења на Балкану пишу и најпознатији светски медији. „Њујорк тајмс“ наводи да су веће градове у балканским државама последњих дана погодили опасни нивои смога а да, због перманентног загађења, људи који живе на „западном Балкану“ изгубе до 1,3 године живота. „Прљава испарења од грејања, аутомобила и електрана мешају се са хладном мокром маглом“, пише „Тагесшау“, портал немачког јавног сервиса АРД, и подсећа да је, према истраживању програма Уједињених нација за животну средину, очајан квалитет ваздуха одговоран за 5.000 смрти годишње у 19 великих балканских градова у којима је спроведено истраживање. Аустријски портал „Хојте“ пише да за загађење нису криви само саобраћај и електране, већ и „чињеница да се око 60 одсто становништва и даље греје на угаљ, или дрва“. Према апликацији „Ер Вижуал“, градови попут Београда, Сарајева и Скопља спадају међу десет најзагађенијих на свету.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *