Почетна / ДРУШТВО ДАНАС / Загађење – дан после

Загађење – дан после

Загађење и последице – главне су теме последњих неколико недеља. Ко то највише загађује у Србији – кључно је питање јавности. Одговор није једноставан, јер не постоји само један узрок. Истина је да у Србији многобројна домаћинстава и јавни објекти користе разне врсте енергената попут угља, лож-уља, мазута за грејање, што је један од главних узрока повећања прашкастих материја у ваздуху. Популарни „смедеревци“ и даље су хит продаје међу грејним апаратима. Србија муку мучи и са саобраћајем. Аутомобила је све више, возни парк је стар, а деценијама служимо као ауто-отпад за извожене аутомобиле са Запада. Све што продају грађани Европске уније на крају заврши на нашим улицама. Не треба занемарити ни утицај индустрије последњих година, а посебно то што је шумски фонд Србије све сиромашнији. Истина је и да енергетска постројења свуда у свету много утичу на квалитет животне средине. Емисије из термоелектрана свуда се бележе, само је питање где излазе из законом прописаних норми.
Што се тиче термо-постројења „Електропривреде Србије“, иза нас су деценије преживљавања овог сектора. ЕПС за собом вуче бреме тешких времена и дугог периода без инвестиција, јер је држава била у огромним проблемима погођена ратом, санкцијама и бомбардовањем. Тада је постојало само једно питање – хоћемо ли имати струје. Сав новац улаган је у обнављање разрушеног. Истовремено, земље око нас тада су почеле да уводе најновије технологије и стекле велику предност. Када су осигурани стабилна производња и снабдевање, ЕПС је кренуо улагања и у екологију. У последњих 15 година, према подацима ЕПС-а, ово јавно предузеће инвестирало је око 500 милиона евра у заштиту животне средине, по чему је прво у Србији. На свим термоелектранама реконструисани су електрофилтери и значајно смањене емисије прашкастих материја (ПМ). У то је од 2004. године до сада уложено 97 милиона евра. Резултат су 2,5 пута мање емисије ПМ у 2018. него у 2011. години. По овим подацима, термокапацитети не могу бити главни извор тренутног загађења ПМ честицама. Према речима професора Машинског факултета Александра Јововића, треба истаћи да је Србија усвојила нека важна документа, са намером да енергетски сектор буде ефикаснији, као и то да је у термоелектранама већ доста урађено на побољшању еколошке ситуације.
Србија од природних ресурса за електричну енергију има воду и угаљ, па је очигледно да електроенергетска независност и безбедност зависе превасходно од производње струје у термоелектранама. Угаљ је за сада главни ресурс за производњу електричне енергије и захваљујући томе грађани Србије имају најјефтинију струју у региону и Европи. Заговорници укидања угља као сировине морали би да дају исплативу алтернативу, што је тренутно немогуће. Наиме, приближно сличних трошкова била би производња из нуклеарки, што је у Србији законом забрањено. А опет, ветропаркови као алтернатива су веома скупа и несигурна опција. Велики хидрокапацитети одавно су искоришћени, док је потенцијал малих хидроелектрана далеко од тога да може да парира угљу. Као опција остаје увоз струје, што одговара само трговцима и онима који желе да униште српску електроенергетску независност. Струја из увоза била би неколико пута скупља у односу на цену коју сада плаћају домаћинства, поготово у периодима када је потражња на глобалном нивоу већа. Свакако, никада не би било могуће увести чак 70 одсто енергије која се сада производи из рударског сектора. Питање је онда шта су опције. Као једино решење намеће се унапређење производње енергије из лигнита и довођење на ниво да што мање утиче на животну средину. За то су потребне озбиљне инвестиције, пројекти и време, јер ниједан такав објекат није могуће изградити за годину или две.
Према актуелним показатељима, горући проблем ЕПС-а у термо-сектору је одсумпоравање. Скоро је саопштено да термо-постројења „Електропривреде Србије“ представљају половину највећих загађивача у Европи, што може да наведе на погрешан закључак да Србија доприноси загађењу Европе са 50 одсто, што ни издалека није тачно. Емисија угљен-диоксида у Србији по становнику далеко заостаје за емисијом по просечном становнику, рекао је стручњак за инжењерску економију и одрживи развој Петар Ђукић.
Како кажу у ЕПС-у, приоритет и највећи обим улагања, од око 650 милиона евра, предвиђен је у области заштите квалитета ваздуха, кроз изградњу система за одсумпоравање димних гасова и примарне и секундарне мере за смањене емисије азотних оксида у термоелектранама. Тиме ЕПС испуњава строге еколошке стандарде ЕУ и спушта емисије испод граница предвиђених домаћом и европском регулативом.
ЕПС је завршио изградњу постројења за одсумпоравање у ТЕ „Костолац Б“ вредно 96 милиона евра и гаранцијска мерења су показала да су емисије угљен-диоксида знатно испод важећег европског стандарда од 200 мг/м3. Систем за одсумпоравање димних гасова за четири блока ТЕНТ А се гради и вредан је 217 милиона евра. Планирани су и пројекти за преостала два блока у ТЕНТ А, као и блокове у ТЕНТ Б, ТЕ „Костолац А“ и нови блок „Костолац Б3“ чија изградња је у току. Укупна улагања ЕПС-а у системе за одсумпоравање димних гасова износиће око 595 милиона евра. Према најавама из ЕПС-а, у наредним годинама улагања ове компаније довешће до смањење емисија сумпор-диоксида за 90 одсто, азотних оксида 45 одсто и прашкастих материја за 95 одсто.

Грчић тужио Борка Стефановића због навода о пореклу имовине

Вд. директора Електроприведе Србије (ЕПС) Милорад Грчић тужио је заменика председника Странке слободе и правде (ССП) Борка Стефановића за повреду части и угледа због неистинитих навода о пореклу Грчићеве имовине.
Грчић је рекао да је тужбу против Стефановића поднео у понедељак, 27. јануара, Првом основном суду и додао да је био принуђен да реагује јер је Стефановић прешао црту у изговореним лажима.
„Принуђен сам да тражим заштиту суда због части и угледа мене и моје породице. Ничија деца нису дужна да трпе зато што неко не може да се бави истином, јер је нема, и онда износи лажи“, рекао је Грчић.
Додао је да је уз тужбу приложио доказе да Стефановић износи неистине о томе како је Грчић стекао имовину, пре свега, стан од 216 квадрата у Обреновцу.
Грчић је навео да је тај стан купио 2006, 10 година пре него што је постао в. д. директор ЕПС-а, и показао купопродајни уговор у коме се, каже, јасно види датум куповине, додајући да су плаћени сви трошкови преноса права.
В. д. директора ЕПС-а одбацио је наводе Стефановића и о својој кући у Обреновцу и навео да је реч о приземној породичној кући од 110 квадрата, која је изграђена 1973. године, а у којој данас живе његови родитељи.
„На тој адреси сам живео 34 године и једини сам наследник те куће. Стефановић је изнео страшну лаж којом је увредио мене, моје родитеље и моје претке“, рекао је Грчић и додао да су нетачни и Стефановићеви наводи о томе да поседује аутомобил марке BMW, те да такав ауто никада није имао, ни нов, ни половни.
Грчић је апеловао на надлежне институције да што пре донесу закон о пореклу имовине, после чега ће, како каже, Стефановић и многи други имати проблем да објасне одакле им милиони евра, а некима више од 600 милиона евра.
„Обратио сам се суду, верујем у институције ове државе и сигуран сам да ће суд наћи начин да сачува част и углед мене као грађанина и моје породице“, истакао је Грчић.
Грчић је у тужби затражио накнаду нематеријалне штете у износу од 500.000 динара, а уколико добије спор, новац ће уплатити у хуманитарне сврхе.
Заменик председника ССП-а Борко Стефановић и Марко Бастаћ су у петак на прес-конференцији испред Агенције за борбу против корупције устврдили да су станове и другу имовину на споран начин стекли државни секретар у МУП-у Биљана Поповић Ивковић, в. д. директора ЕПС-а Милорад Грчић, генерални секретар председника Србије Никола Селаковић и заменик градоначелника Београда Горан Весић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *