Трагедија црне мамбе

ПОВОДОМ ОДЛАСКА ЛЕГЕНДЕ САВРЕМЕНЕ КОШАРКЕ

Читав кошаркашки и спортски свет остао је без једне од својих најблиставијих икона: Коби Брајант је, уз Леброна Џејмса, обележио читаву једну кошаркашку епоху која је започела одласком Мајкла Џордана у пензију. Чак и они који нису волели Брајанта и који су навијали против њега (а таквих није било мало) морали су да га поштују. Пре свега због невиђених радних навика и лудачке посвећености свом занату

Вест о трагичној смрти Кобија Брајанта и његове 13-годишње ћерке у хеликоптерској несрећи обојила је у црно овај јануар и дала мрачан тон почетку 2020. године. Кошарка је изгубила живу, тек пензионисану легенду, а након објављивања тужне и шокантне вести у недељу по подне друштвене мреже су, према очекивањима, преплавиле емотивне поруке и срцепарајући опроштаји обожавалаца, бивших и садашњих играча, као и бројних других спортиста и јавних личности које су истицале неизбрисив траг који је овај бивши кошаркаш оставио у игри између обруча и спорту генерално. Коби Брајант је, уз Леброна Џејмса, обележио читаву једну кошаркашку епоху која је започела одласком Мајкла Џордана у пензију. Чак и они који нису волели Брајанта и који су навијали против њега (а таквих није било мало) морали су да га поштују. Пре свега због невиђених радних навика и лудачке посвећености свом занату. Иако је поседовао раскошан таленат и био по свему натпросечно физички надарен за кошарку, Брајант никада није био апсолутно доминантан ни у једној од телесних карактеристика које овај хиперзахтевни, гладијаторски спорт подразумева. Међу његовим генерацијским такмацима, Винс Картер је имао већи одраз и спектакуларније је закуцавао, Ален Ајверсон је био бржи и експлозивнији, а Трејси Мекгрејди снажнији, виши и обдарен већим распоном руку. Чак ни на плану технике није био неприкосновен, Реј Ален је имао бољи шут и мекшу руку, а Стив Неш је био вештији дриблер и додавач. Брајанта су међу претендентима на упражњен Џорданов престо издвајале челична воља, гвоздена дисциплина и аналитички фокус на исправљању свих, па и најмањих слабости у својој игри. По томе је био најсличнији Џордану, а не само по потезима које је у младости „скидао“ од њега. Чак се може рећи да је по тој манијакалној посвећености превазишао и Џордана, јер је чак и Његово летеће височанство умело повремено да скине ногу с папучице за гас и да се препушта различитим хедонистичким задовољствима и хобијима, попут голфа, коцкања и ударања швалерских рецки. За Брајанта, међутим, постојала је само кошарка и жеља да се у њој доказује и буде, на крају баладе, упамћен као најбољи свих времена.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *