Почетна / Колумне / Светионик : Кока-кола пред владиком

Светионик : Кока-кола пред владиком

Бока Которска, детаљ с Ловћеном у позадини: кота Св. Илија, 1.100 метара надморске висине, фото Н.М.

Стварно попиздим када видим да се на свакој, али свакој храмовској слави у Боки Которској пројављују и кока-кола и фанта до беспризорне мјере. За славским столовима има мудрих и духовних, без спора, али има и фанте и кока-коле као да за славским столовима нема мудрих и духовних?

Неколико пута су ми украли по добар кишобран. Минулог пута догодило се то у Поморском музеју. Оде моја квалитетна лумбрела са 16 жица.
Шта ћете – рекао је један од кустоса. – Деси се…
Како се мени никад не деси да узмем туђи кишобран?
*
Увијек ми очешу и улубе кола на паркингу.
Како ја увијек могу да пазим кад се паркирам?
Никад никог нисам улубио.
*
Око моје зграде вазда има смећа.
Ја никад целофанчић нисам бацио.
Таман посла да сам зафрљачио кесу с прозора.
*
Васпитаван сам да не идем преко реда.
У животу сам се начекао неколико година живота, али и даље не идем преко реда.
Ко иде преко реда руши систем у коме ствари функционишу на општу корист.
*
Године 1999. престао сам да пијем кока-колу и све њене ликвидне деривате. На основу свега онога што сам временом сазнао о текућини коју многи називају соком.
Кока-кола сок није.
Постоји закон који брани свим фирмама да на етикету ставе фотографије воћа ако у напитку нема воћа.
Па је зато и фантина етикета тек налик поморанџи.
Не обузме ме зато бијес него жалост када опазим да се на српским славама дјеца дебото поје кока-колиним дериватима.
Али зато стварно попиздим када видим да се на свакој, али свакој храмовској слави у Боки Которској пројављују и кока-кола и фанта до беспризорне мјере.
За славским столовима има мудрих и духовних, без спора, али има и фанте и кока-коле као да за славским столовима нема мудрих и духовних?
Да ли у пругастоплавог папàгала да се претворим и замолим парохе, свештенике и владике … да оне који вино за славу не пију – напоје соковима, оним дивним и укусним течностима које се добијају од воћа?
Јер шта ће пластенка кока-коле на столу у чијем је челу парох или владика – свеједно? Сок, сок, дјеци!
*
Не корумпирам.
А сви то раде.
Систем себи као змија гризе реп да би се промијенио оквир у коме ће систем остати исти, да би змија опет и даље могла себи да гризе реп.
Ту будућности нема.
*
Дугови села и градова, дугови држава и континената се гомилају – и пребацују на онај јадни проценат сиротих који реално производе, макар и чачкалице.
Банке су прављењем пара ни из чега, непостојећим новцем којим кредитирају сваког часа нове робове, затровале вријеме до краја.
Стога, узалуд је гласање.
Гласаш за црвене или плаве, не за бијеле, но црвени или плави, с бијелима направе коалицију.
Једно казују црвени, плави и бијели док нису у високој политици.
Кад уђу у високу политику – раде све супротно црвеним, плавим и бијелим начелима.
*
Престао сам да активно предајем питомцима которске Поморске академије када је управа Академије скинула са зида све иконе Светог Николе с бродом у позадини. Пред Референдум у Црној Гори.
Кажу поморци: када је олуја на мору океану, сви у мислима имају Светог Николу.
Сада питомци гледају у грб Црне Горе изнад табле.
Но грб нема метафизичку пуноћу. Не може да пружи руку одозго у олују, на мору океану.
*
Држава и Црква су двије сестре рођене. Једна је удата за странца, а друга се није удавала. Заправо, удата је за Бога, што Држава не може да разумије, па из гриже савјести што суштински ради против своје сестре – ту и тамо обилато тутне Цркви износ који ова не може да одбије. Што је више пара, Црква је мирнија, али јој је и срце каменије. У раскоши нема љубави ода срца. Што сиротија, и Црква и Држава, то је милија сељаку.
Вјерујући сељак који би живот дао за отаџбину – кичма је Државе и Цркве.
Црква га млако подржава, а Држава му пред очима своје сестре забија нож у леђа.
Но сељак живи!
Црква виче: Чудо!
Држава пизди. Никако да га утуче, и да – финалменте – удари на Цркву.

Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *