Сејање раздора

Зли, глупи и неуки Срби у посредној или непосредној служби антисрпске фаланге, која демонски јуриша на Српску православну цркву и српски народ у Црној Гори

У англосаксонским земљама – посредством дела најпознатијег теолога викторијанске ере Џона Њумена (1801-1890) – општепозната је и нашироко навођена тзв. апокрифна молитва неког енглеског војника, изговорена током великог паневропског обрачуна познатог као Рат за шпанско наслеђе (1701-1714), а конкретније пред битку код Бленхајма (1704). Она гласи: „Боже, ако постојиш, спаси моју душу, ако је имам“.

ПУТ У ПАКАО Када се ради о њеном првом делу, сложио би се са Карлом Густавом Јунгом: „Не верујем у Бога“ јер „знам да постоји“. Сигуран сам да је тако. Али зато када се, условно речено, ради о души, инспиративно ми делује јеврејска изрека: „Нeмa мeстa зa Бoгa у oнoмe кo je пун сaмoг сeбe“. А такви из плахости, лакомислености, неукости а не само свеколике грамзивости, наносе својој заједници много зла.
И није битно да ли субјективно мисле да су на линији њеног добра. Како наш народ каже: „Пут у пакао је поплочан добрим намерама“. Тако је чак и када оне стварно постоје, а тим пре када се њима маскира интересна саможивост или егоманија, што је све много чешћи случај. То бар ми Срби добро осећамо на својој кожи, а можемо да анализирамо и у контексту најновијих србофобних насртаја на Српску православну цркву од стране опскурног црногорског режима. Није проблем само оно шта нам чини и додатно намерава да нам уради, већ и шта својој нацији чине неки од оних који му се наводно супротстављају.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

ПРОКЛЕТСТВО ЈЕ ВЕЧНО

Борба за нацију подразумева и озбиљан напор како би се разним медијским псима и свима другима који изазивају раздор ставиле брњице, или, ако то није могуће, да они буду видљиво одбачени и осуђени баш од стране оних који су их претходно хранили. А хранили су их и у неким фазама усмеравали! И не мислим ту само на политичке већ и црквене чиниоце у српским споровима. Шта је било, било је, поступе ли сада одговорно, уверили би нас да не причају само испразне приче о потреби националне слоге те да су стварно спремни да се усредсреде на борбу са антисрпским режимом у Црној Гори.
Сви они на уму морају да имају речи великог Његоша: „Вeликaши, прoклeтe им душe, нa кoмaтe рaздрoбишe цaрствo, српскe силe грднo сaтриjeшe; вeликaши, трaг им сe утрo, рaспрe сjeмe пoсиjaшe гркo, тe с њим плeмe српскo oтрoвaшe; вeликaши, грднe кукaвицe, пoстaдoшe рoдa издajицe“.
Под капом небеском доста тога се мења али и много тога понавља док је проклетство вечно!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *