Сазревање Украјине

Заблуда дела украјинске јавности је да заиста имају подршку Запада, а боље им је да разумеју да су у „рату с Русијом“ постигли мало исцрпљујући своју земљу и претварајући је у полигон безнађа, одакле сви желе да побегну

Од првог јануара 2020. потекли су, преко територије Украјине, и први кубни метри руског гаса за ЕУ, у складу с новим петогодишњим уговором Москве и Кијева, потписаним претпоследњег дана 2019. године. Многима у Европи је лакнуло, јер то значи да је – нешто више од 24 сата пре истека претходног споразума о транзиту – отклоњена опасност од прекида испорука овог енергента који буквално живот значи за читав континент. Могу да одахну и Москва и Кијев. Руси су задовољни јер су осигурали континуитет продаје гаса на европском тржишту, што осим економских има и значајне дугорочне политичке ефекте. Украјинци, такође, могу себи да честитају јер су обезбедили 10 милијарди долара прихода – седам од транзитне таксе, и још 2,9 на име исплате по одлуци Стокхолмског арбитражног суда. Сви актери могу да буду задовољни. Избегнута је криза, не само гасна већ и свеукупна.

[restrict]

ОБНОВЉЕН „БАЛАНС ИНТЕРЕСА“ Пакет руско-украјинских споразума, према речима шефа „Газпрома“ Алексеја Милера, „обнавља баланс интереса“. Баланс је поремећен после 2014, када је нова кијевска власт почела, по цену крвавих сукоба на истоку земље, да тера контру Москви уз ватрене аплаузе Вашингтона. Односи су поремећени до те мере да нови украјински председник Владимир Зеленски, и поред очигледно добре воље, још не успева да их обнови. Ипак, споразум о транзиту гаса, као и већ реализовани кораци у нормализацији стања у Донбасу и размени заробљеника по принципу „сви за све“ говоре да је могућ суштински напредак – све до повратка Украјине у оквире руског „координатног система“ у коме се вековима налазила. За сада, међутим, нема гаранција да ће се то заиста и догодити. Нанета штета је сувише велика.
После пет дана непрекидних билатералних преговора у Бечу, потписан је велики пакет споразума који поново успостављају баланс интереса страна, оценио је Милер. Председник Зеленски је на свом фејсбук налогу написао: „Украјина је потписала уговор о транзиту на пет година, током којих ћемо добити минимум седам милијарди долара. Стране могу да продуже уговор на још десет година.“ Према речима извршног директора украјинског „Нафтогаза“ Јурија Витренка, уговор је први пут у историји потписан по систему „пумпај или плати“, а пакет предвиђа повлачење свих потраживања.
Систем „пумпај или плати“ предвиђа гарантоване приходе Кијева од транзита, без обзира на то колико реално гаса Русија упумпала у украјински гасовод за продају европским купцима. Москва и Кијев усагласили су се да обим транзита у овој години износи 65 милијарди кубних метара, а у четири наредне по 40 милијарди. Систем унапред загарантованих исплата, без обзира на реалан проток („пумпај или плати“), наставак је раније успостављеног механизма за испоруке руског гаса Украјини, после „мајданске револуције“. Назван „узми или плати“, систем је садржао гаранције Кијева да ће плаћати одређене количине гаса у сваком кварталу током године, без обзира на то да ли их преузима или не. Управо око тога је и избио спор, јер Кијев није платио непреузете количине, па се окренуо „повратним испорукама“ руског гаса из ЕУ, после чега је потпуно обуставио куповину од „Газпрома“. Потписивањем новог пакета, отвара се могућност обнављања директне трговине између две стране, чему се најоштрије противе снаге бившег режима с Петром Порошенком на челу, оптужујући нове власти за „националну издају“. Зеленски не жури, већ државну стратегију реализује балансирајући „између две ватре“.

РАТ ЈЕ ЗАВРШЕН Веома важно је то што су Кијев и Москва успели да се договоре о међусобном укидању свих потраживања, што отвара широки простор за све будуће договоре – не само о гасу. Антимонополска комисија Украјине укинула је потраживања према „Газпрому“, у висини од 7,4 милијарде долара, а украјинска страна обавезала се и да укине одлуке о конфискацији имовине, актива и финансијских средстава руског енергетског гиганта. Другим речима – рат је завршен! Сад само још да се слегну прашина и дим, па може да се приступи рашчишћавању рушевина, затим обнови и на крају изградњи нових, дугорочних односа две братске државе. Пут до тога је, још увек, дуг.
Руски потпредседник владе Дмитриј Козак оценио је да исплата „Газпрома“ украјинској страни 2,9 милијарде долара представља „кап у мору“ у поређењу са потенцијалним ризицима за Русију. „Био је избор између лошег и веома лошег. За нашу земљу је исплата 2,9 милијарди тешка одлука, али сви заједно можемо да изгубимо неупоредиво више“, оценио је Козак. То је у складу са оним што је на великој децембарској прес-конференцији говорио и руски лидер Владимир Путин: „Немамо жељу да заоштравамо односе у енергетици и да то на било који начин користимо за утицање на ситуацију у Украјини. Ми смо заинтересовани за то да и Украјина нормално добија ресурс и да наши потрошачи у Европи буду мирни у погледу тога да ми имамо нормалне односе са нашим суседима и да ће све тећи по плану.“
Да су нормални односи још увек само жеља, види се и из одлуке Кијева да за сада не обнавља директне испоруке гаса из Русије, већ под различитим изговорима остаје привржена „повратним шемама“ са западним земљама. Директан увоз из Русије биће могућ тек после увођења европског законодавства у енергетској сфери, уверава Дмитриј Кулеба, украјински вицепремијер задужен за европске и евроатлантске интеграције. „Сматрам да још нисмо сазрели за повратак на директне испоруке“, сликовит је Кулеба. Руски медији подсећају да је садашњи министар за „евроатлантске интеграције“ у високу политику ушао као Порошенков кадар, у чије време је и дошло до прекида директних испорука из Русије.

ИДЕОЛОШКИ РАЗЛОЗИ ПРОТИВ ЛОГИКЕ Након године натезања, неплаћања и готово отвореног рата између Украјине и Русије, Кијев је 2015. потпуно одустао од увоза гаса из Русије. Порошенко и његова власт почели су да купују од снабдевача из ЕУ исти онај руски гас који у ЕУ доспева преко Украјине. Процењује се да је Украјина на овим „пословима“ изгубила милијарду и по долара за пет година. Свако је у том посредничком ланцу узимао свој део, а трошак је преваљен на леђа потрошача, украјинских грађана и привреде. Порошенко, сада на челу опозиционе партије „Европска солидарност“, у Врховној ради отворено позива колеге парламентарце да не одобре набавке од „Газпрома“. „Нема ни најмање потребе да поново купујемо од Русије. Ни кубика! Вратити ово оружје у Путинове руке, то је права капитулација“, гласан је Порошенко са скупштинске говорнице, позивајући на „увођење санкција“ компанијама које преговарају с Москвом о директним испорукама гаса.
Проблем с Порошенковим ставовима и изјавама је то што – у њима нема логике, ни економске, ни политичке. Не само што је „европски“ руски гас у старту скупљи него када би се набављао директно из Русије већ је Москва Зеленском понудила и додатне подстицаје у виду снижења цене од 25 одсто уколико Кијев потпише уговор о снабдевању с „Газпромом“. А кад Порошенко тврди да не треба купити „ни кубик“ од Русије, онда није у праву, јер они и даље купују од Руса и пуне буџет у Москви, али по цени увећаној за додатни транзит и „посредничке услуге“. Реч је о идеолошким разлозима, а не о рационалној политици и пословању. Релативно мала, али и даље прилично утицајна група националиста спречава целу Украјину да обнови односе с Русијом, коју они сматрају „државом агресором“ од које се не купује гас.
Заблуда дела јавности који подржава овако ригидне ставове јесте да Украјина заиста ужива подршку Запада. И њима је боље да разумеју да све што су постигли у „рату са Русијом“, постигли су искључиво сами, исцрпљујући своје становништво и претварајући земљу у својеврсни полигон безнађа, одакле сви желе да побегну. Реално и нису постигли много, упркос томе што Москва ни из далека није употребила против Украјине сва средства која има на располагању, на начин како је то чинио Порошенков режим према њој. Политика Кремља се углавном заснивала на обуздавању и повременим акцијама против најекстремнијег дела украјинских противника, који су великим делом положили свој живот у Донбасу – покушавајући да освоје оно што нису могли. Ако већ није, ускоро ће доћи крајње време да Украјина заиста сазри, како је то најавио и „евроатлантски министар“ Кулеба. За многе шокантан долазак на власт Владимира Зеленског – најава је тог сазревања.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *