Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

Хрватски искорак улево

Победа социјалдемократе Зорана Милановића требало би да Хрватску извуче из усташоидних канџи ХДЗ-а мада, с обзиром на његово понашање док је био премијер, међу њима и нема неке велике разлике

У неизвесној трци до последњег трена другог изборног круга председничких избора у Хрватској славодобитник је, за сада незванично, Зоран Милановић (СНП). Колико је то њему и његовим присталицама значило портал Индекс.хр, као занимљивост из штаба победника, наводи да се у слављеничкој ноћи попило 500 литара пива, осам литара црног вина, 15 литара белог вина, као и по једна флаша џина и „Џек Данијелса“, али уз пакосну примедбу да се, после одласка Милановића, пиво почело наплаћивати, због чега се гужва на шанку значајно смањила. Да ли је ово мало запажање обичан куриозитет из слављеничке ноћи, или нешто што треба да каже и о будућем председнику, будући да је још као премијер остао упамћен по низу ненаданих и некад необјашњивих политичких необичности, остаје да се види.

(НЕ)ДОСТИЖНИ ДРУГИ МАНДАТ Милановићева супарница Колинда Грабар Китаровић (ХДЗ), на ивици суза после пораза, рекла је да победнику жели „сваки успех“ и позвала грађане Хрватске да остану уједињени: „Честитам му. Ја ни реч нећу рећи против следбеника. Ту сам, пружам му руку да покажем да пренос власти може бити цивилизован, да га упутим у што сам радила, да се нађемо и пре службеног преноса власти. Хрватској треба стабилност.“
Колинда Грабар Китаровић постала је друга председница Хрватске заредом која није успела да освоји други мандат – пре ње исто није успео ни Иво Јосиповић. Претходно су Фрањо Туђман и Стјепан Месић везали по два мандата. Мандат председника Хрватске траје пет година, а Милановић ће имати право на кандидатуру за још један мандат.

ПОВРАТАК У ВРХ Иза њега су два изгубљена циклуса парламентарних избора, али се он, и поред паузе, враћа на сам врх хрватске политичке сцене. С обзиром на то да је Милановић био опозициони кандидат, то значи да ће Хрватска у бар неколико наредних месеци имати период кохабитације супротстављених странака на власти. Хрватску владу предводи премијер из редова ХДЗ-а Андреј Пленковић, док се у председничку канцеларију усељава кандидат опозиционог СДП-а Зоран Милановић.

ПОГРЕШНЕ ПРОГНОЗЕ Иако су током кампање све прогнозе биле на страни Грабар Китаровићке, нарочито у другом кругу, када је требало да преузме гласове певача и економисте, а пре свега жестоког хрватског националисте Мирослава Шкора, кога је подржавао најекстремнији део ХДЗ-а (остаће упамћен по изјави да ће „прекопати Јасеновац“), изгледа да је она, по многима, била колатерална штета у „рату“ дела чланова ХДЗ-а с председником странке и актуелним премијером Андрејем Пленковићем. Из тога се извлачи закључак да од завршетка ових избора почиње отворени „рат“ за председника ХДЗ-а, што ће, вероватно, имати импликације и на скорим парламентарним изборима.

НЕЗАОБИЛАЗНА СРБИЈА За нас, као и Србе у Хрватској, много је занимљивији податак да ниједно сучељавање два главна кандидата, као и говори током кампање, нису прошли без помињања Србије, „Домовинског рата“ (како они називају грађански и верски сукоб на развалинама бивше Југославије) и актуелне српске власти и председника Србије Александра Вучића.
Чак је у неким анализама било претпоставки да ће Срби у Хрватској, ако већ гласају, пре гласати за ХДЗ који је већ на власти, па ће им тако решити неки проблем, попут асфалтирања пута, све уз напомену да ХДЗ искреније негује усташке традиције него социјалдемократа Милановић партизанске и антифашистичке (није ли својевремено истицао да му је неки деда био усташа?). Многе пак привлаче Милановићеве изјаве о нормалности, толеранцији и да је рат завршен и да треба градити мир.
Ова располућеност код Срба између два кандидата донекле лежи у чињеници да је председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац своју подршку на овим изборима дао Зорану Милановићу, иако је на претходним био уз ХДЗ и Грабар Китаровићку.
И приликом последњег дуела Србија је била на тапету оба кандидата, од спорења око миграната и трговинског рата, па све до протеста у Црној Гори због Закона о верским слободама, за које је Милановић директно оптужио званични Београд и београдску чаршију.
Из такве реторике може се наслутити понашање Хрватске, која ће у наредних шест месеци председавати Европском унијом. И Зоран Милановић и Андреј Пленковић значајан део каријере провели су у Министарству спољних послова, где су им се ангажмани неколико година преклопили, с тим што је Пленковић једно време провео у Европском парламенту, у којем је горљиво говорио и гласао против Србије. Додуше, ЕУ је на дугачком штапу па ни понашање хрватских челника неће много ни помоћи ни одмоћи Србији на том путу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *