Печат недеље

СМРТ У БАГДАДУ

Врховни верски лидер Ирана ајатолах Али Хамнеj изјавио је да је његова држава успела да одговори САД и освети се за убиство Касема Сулејманија. „Ми смо их ошамарили“, изјавио је Хамнеj, говорећи у светом граду Кум

Америчке снаге убиле су у нападу беспилотним летелицама 3. јануара команданта елитне иранске јединице „Кудс“ Иранске револуционарне гарде генерала Касема Сулејманија, једног од најчувенијих и најважнијих припадника иранских оружаних снага. Сулејмани је погинуо у ракетном нападу у Багдаду, где се, према тврдњама и иранских и ирачких власти, налазио у дипломатској мисији. У нападу је убијено још пет припадника шиитског покрета „Ел Хашд аш Шаби“. По саопштењу Пентагона, ирански генерал је убијен по налогу председника САД Доналда Трампа, јер је био „вођа јединице коју САД сматрају терористичком“. До убиства Сулејманија дошло је непосредно после антиамеричких демонстрација у Ираку због америчких ваздушних удара на базе у Ираку током којих су демонстранти напали амбасаду САД у Багдаду и запалили један њен део. Трамп је за нападе на амбасаду оптужио Техеран и поручио му да ће сносити одговорност за тај догађај. „Иран организује напад на Амбасаду САД у Ираку. Они ће сносити сву одговорност. Очекујем да Ирак употреби све снаге да заштити Амбасаду, о чему смо га и обавестили“, поручио Трамп. Демонстрације су организоване због пет америчких ваздушних напада на објекте Хезболаха у Ираку и Сирији као одговор на нападе тог покрета на ирачке базе, конкретно на ирачку базу у Киркуку када је погинуо један амерички држављанин, а четворо рањено.
Убиством генерала Сулејманија, Трамп је остварио своју претњу и нанео снажан пропагандни ударац Ирану где је Сулејмани уживао изузетан углед у народу и имао готово статус звезде. Толико је био поштован и вољен да се на церемонији опроштаја окупило више од три милиона људи, укључујући и читаво иранско државно руководство, а у тој гужви настао је стампедо у којем је живот изгубило педесетак особа.
Убиство генерала Сулејманија одудара од досадашње праксе Американаца да елиминишу своје противнике и, како је оценио британски „Гардијан“, „јединствено је не само по методи већ и по дрскости егзекуције и потпуног непоштовања правних финеса или људских последица“. Чарлс Листер са Института за Блиски исток у Вашингтону указао је за овај лист да „САД једноставно не примењују праксу убијања високих државних званичника на отвореном, као у овом случају“, а Сулејмани је био друга најмоћнија фигура у Ирану, одмах након врховног лидера.
Шеф иранске дипломатије Мухамед Џавад Зариф оценио је да је убиство Сулејманија „акт државног тероризма“ и упозорио да ће Иран реаговати сразмерно. „Ово је акт агресије на Иран и прелази у оружани напад на Иран, али ми ћемо одговорити“, казао је Зариф. Након овога ирански парламент прогласио је Пентагон, односно америчке оружане снаге терористичком организацијом.
На ирански одговор није се морало дуго чекати – 7. јануара у 23.30 по средњоевропском времену, у време када је Сулејмани сахрањиван и у тачно време када је на њега извршен напад, снаге Иранске револуционарне гарде испалиле су више десетина ракета на две базе у Ираку у којим се налазе амерички војници. Званични представник Пентагона Џонатан Хофман изјавио је да је Иран испалио више десетина балистичких пројектила на снаге САД и међународне антитерористичке коалиције у Ираку, а телевизија „Еј-Би-Си“ је, позивајући се на извор у америчкој администрацији, саопштила да је у ракетном нападу оштећен амерички објекат у околини града Ербил, на северу Ирака, као и авио-база „Ајн ел Асад“ на западу земље. Док Вашингтон и амерички председник тврде да нема америчких жртава и да је „све у реду“, иранска агенција „Прес“ објавила је да је у нападу балистичким ракетама убијено 80 особа не прецизирајући да ли се ради о америчким војницима.
Врховни верски лидер Ирана ајатолах Али Хамнеј изјавио је да је његова држава успела да одговори САД и освети се за убиство Сулејманија. „Ми смо их ошамарили“, изјавио је Хамнеј, говорећи у светом граду Кум. Хамнеј је нагласио да је ова акција Ирана мање озбиљна од америчке операције током које је убијен генерал Касем Сулејмани.

Један коментар

  1. Toliko mogućih kombinacija ima u vezi ovih dešavanja oko Irana da mi se čini da je skoro besmisleno govoriti o tome ako čovek nema dovoljno proverenih informacija. Ako ima to je onda druga stvar. Ono što se meni čini važnim je koje je to dalje ponašanje Irana u vezi posedovanja atomskog oružja. Mislim da je u Iranu velika većina za to i da je neophodno imati mir dok se taj „posao“ ne završi (jasno uz podršku Kine i verovatno Rusije).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *