Почетна / Колумне / ПАМЋЕЊЕ И ЗАБОРАВЉАЊЕ

ПАМЋЕЊЕ И ЗАБОРАВЉАЊЕ

Крајње је време да се оканемо тих евроунијатских глупости. Почеле су оне још 2003/7511. године и сем ухлебља за чиновнике који продају свом народу евроунијатску маглу никакве друге вајде Срби нису видели

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ШЕСТ УСЛОВА Послушна Словенија, којој памет није јача страна за разлику од лицемерја, јавно изјављује: „Проширење ЕУ на Западни Балкан све је вероватније.“ Држава која се налази на крајњем западном делу Балканског полуострва, а која је чланица пропале евроунијатске каморе најављује проширење на географско место на коме се она данас налази? Да ли је у питању безобразлук, осведочена глупост или нешто психијатријски озбиљније тешко је одговорити. Знам оно што знају милиони људи са завршеном основном, обавезном, школом – положај и границе Балканског полуострва. Замислите да неко каже да је Напуљ на „Западним Апенинима“. Глупост, и сви би му се смејали. Али кад се каже да су Врање и Битољ на „Западном Балкану“, онда је то хисторијска мудрост достојна предака из Загорја, Штајерске или Корушке.
На то се надовеза Пленковић, чимбеник назовидржаве Хрватске, али с неспоривим географским положајем на брдовитом Балкану, и позва на сарадњу са суседним државама на „Западном Балкану“. Успут, председавање евроунијатама преузела је Хрватска. Одмах је поставила шест услова Србији. Један од њих је да заборавимо прошлост. Ваљда мисле на Јасеновац, Јастребарско, Јадовно, Слано, Стару Градишку, Сисак, Копривницу и остала стратишта, где побише осамсто хиљада Срба православне вере. Само зато што су Срби и православци. Или можда желе да Срби забораве записане речи надбискупа Степинца: „Православље је највеће проклетство Европе“ (Динко Давидов, Тотални геноцид, „Чигоја“, 2019). Можда бисмо све хрватске злочине и заборавили, али не да НАТО. Њихов генерал Хоџис пре неки дан изјави да је „Српска православна црква највећи непријатељ НАТО злочинаца“. Ми се спремали да заборавимо, али не даде генерал. Сад можемо очекивати да нашег патријарха генерал гађа неком ракетом. Има генерал искуства с навођеним бомбама.

КРСТ НА ГОРИ, КРСТ НА ВОДИ Крајње је време да се ми оканемо тих евроунијатских глупости. Почеле су оне још 2003/7511. године и сем ухлебља за чиновнике које продају свом народу евроунијатску маглу никакве друге вајде Срби нису видели. Седамнаест година активног замлаћивања причама о евроунијаћењу је предуго. Старије особе које су живеле у социјализму, где се чекало да стигну комунизам и општа срећа, ако се одавно нису одселиле из овоземаљске отаџбине, огуглале су на обећања да срећа само што није стигла. Обећање лудом радовање, али ни особе с ума сишавше се више не радују обећањима, сем ако нису на некаквом положају.
Зато окренимо се ми празницима који су пред нама. Данас је Свети Јевстатије Српски. Рођен у Будимљанској жупи, од богобојажљивих родитеља. Замонашио се у Зети, у Манастиру Светог аранђела Михаила. Отишао на Свету Гору, у Манастир Хиландар, где је касније изабран и за игумана. Вратио се у Зету за епископа, да би после тога био изабран за архиепископа Српске православне цркве. Упокојио се 1286. године. Духовни центар Манастира Хиландар у Бару, у Црној Гори, слави га као свог заштитника.
У Суботу је Крстовдан. Овај дан се некада славио као велики празник у нашем народу. Слави се два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра по грегоријанском календару.

Крст на гори, крст на води
Крсти Боже, место моје
Гди ја спим, гди ја сним,
Крст ме чува до поноћи
И анђели од поноћи,
Мајка Божја до света
А сам Бог до века.
Крст на се, у Бога уздај се!

У недељу је Богојављење. Дан кад је Исус Христос крштен у реци Јордану. Тада је први пут остварено Свето Тројство, и то у самом чину крштења Сина Божјег у реци, Божјем гласу с неба који рече: „Ово је син мој“; и Светом духу који је у виду голуба слетео на Христа.
Нека су нам празници на радост – свима који у понедељак славе Светог Јована нека је срећна Крсна слава.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Сетимо се Милана Мартића и његовог мучеништва. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Не заборавимо дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Помогнимо Арно Гујона. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *