Онлајн-смрт генерала

Срби, Сулејмани и Кудс

За Американце и њихове савезнике, Сулејмани је био више од политичког шејтана. За овдашње суверенисте и антиглобалисте, Сулејмани је био ирански Воја Танкосић

За шиитски и не баш мали део сунитског Блиског истока, убијени ирански генерал Касем Сулејмани био је херој у борби против хегемоније САД и међународног тероризма. За Американце и њихове савезнике, Сулејмани је био више од политичког шејтана.
Слична подела важи и међу Србима. За овдашње суверенисте и антиглобалисте, Сулејмани је био ирански Воја Танкосић.

[restrict] УЛОГА КУДСА У ИСЛАМСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ НА БАЛКАНУ Револуционарну гарду којој је Сулејмани припадао и њену јединицу за специјалне операције у иностранству (Кудс), на чијем је челу био, Американци су априла прошле године ставили на листу терористичких организација. Испоставило се да је то била смртна пресуда за генерала. Технички део егзекуције препуштен је обавештајно-безбедносним мрежама и наоружаним дроновима.
Стејт департмент тврди да је Иран само у Ираку одговоран за смрт 603 Американца, почевши од 2003. године, а Сулејмани је у оперативном смислу био десна рука Техерана у тамошњим операцијама. Кудс није деловао само на зараћеном Блиском истоку, учествујући у борбама у Сирији, Ираку и организујући борце Хезболаха у Либану, већ и у Немачкој, Кенији, Турској, Бугарској, Бахреину, Босни и Херцеговини и другим земљама.
Епизода ове специјалне иранске јединице на босанско-херцеговачком ратишту и покушај Ирана да извезе исламску револуцију на Балкан данас се нерадо помиње у званичним извештајима и биографијама.
Са српског становишта, то значи да се перцепција партнерстава или чак савезништава не може темељити искључиво на инерцији противљења америчкој политици и пукој периодици геополитичких мена. Свиђало се то нама или не, Техеран је средином деведесетих у Босни био у истом рову са САД, Ал Каидом и Турском.
Иран је током рата у Босни и Херцеговини био један од главних ослонаца владе Алије Изетбеговића. Овај је, наводно, гајио извесно гађење према секуларном устројству Турске, а није био одушевљен ни вехабијама у Саудијској Арабији. Радије је као идеалан модел исламског устројства државе бирао техерански модел.
Подршка Техерана муслиманским снагама у Босни протезала се у широком распону, од испорука огромних количина наоружања и војне опреме преко Хрватске до, како неки извори тврде, помоћи за успостављање краткотрајне српско-муслиманске сарадње у циљу одбране источног дела Мостара од хрватских снага.
Нова, велелепна иранска амбасада у Сарајеву свечано је отворена свега десет дана после потписивања споразума у Дејтону. „Њујорк тајмс“ је потом, 10. децембра 1995, објавио чланак под насловом „Шта Иран иначе ради у Босни“ (What’s Iran Doing In Bosnia, Anyway?), изразивши забринутост због присуства и утицаја Техерана у Босни и Херцеговини.
Улога генерала Сулејманија у Босни ипак није позната. Зна се да је хиљаде инструктора и припадника Хезболаха и Кудса учествовало у обуци муслиманских снага и борбама са Војском Републике Српске.
Сулејмани је команду над Кудсом преузео 1997. године. У његовој биографији пише да је током 1990-их година био командант Иранске револуционарне гарде у покрајини Керман, надомак авганистанске границе, где је стекао репутацију успешног борца против трговине наркотицима, будући да се поменута покрајина налази на самој трансверзали којом опијум путује из Авганистана ка Турској.

СТРАТЕГ ПОБЕДЕ НАД ИСЛАМСКОМ ДРЖАВОМ Према писању „Иран дејлија“, генерал Сулејмани одиграо је велику улогу у одбрани Ирана од непријатеља и пружању помоћи земљама региона у борби против америчке окупације и тероризма, што је по свему судећи најближе истини.
Сулејмани је рођен 1957. године. Војну каријеру започео је у Исламском револуционарном гардијском корпусу, након тријумфа Исламске револуције у Ирану 1979. године. Глас одличног команданта и стратега Сулејмани је стекао у бројним биткама током осмогодишњег ирачко-иранског рата, вођеног осамдесетих година.
Након преузимања команде над Кудсом постао је једна од водећих фигура у Ирану међу онима који су се залагали за пружање помоћи земљама региона и другим савезницима у супротстављању страним интервенцијама. Сулејмани потом постаје кључни војни стратег, без ког је данас немогуће замислити тријумф савезника окупљених око Русије и Сирије над Исламском државом у самој Сирији и на северу Ирака, од Мосула до Алепа.
Када се Сирија 2012. нашла у врло тешкој ситуацији, Сулејмани је ангажовао долазак шиитских одреда из Ирака, Либана и Авганистана. Уз касније ангажовање Русије на терену, ови одреди одиграли су кључну улогу у одбрани Дамаска.
Године 2015. Сулејмани је помагао влади у Багдаду да изађе на крај с терористима приликом ослобађања Тикрита и одбране Багдада. Лично је командовао савезничким трупама у борбама против терориста у сиријском граду Букамалу у провинцији Деир ез Зору 2017, да би на крају исте године, у писму које је упутио Али Хамнеју, прогласио крај Даеша.
Током прошле године врховни вођа Али Хамнеј је генералу Сулејманију доделио Орден Зулфакара, највиши ирански војни орден. Иранска страна тврди да постоји више извештаја о томе да су САД, Саудијска Арабија и Израел у дослуху с терористима планирали атентат на Сулејманија, што се на крају, барем у америчком случају, показало као тачно.
Бела кућа је преузела одговорност за његово убиство.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *