Излог књиге

Хелен Рапапорт
ТРКА ЗА СПАСЕЊЕ РОМАНОВА
„Лагуна“, Београд

Истина о тајним плановима да се спасе руска царска породица. Због чега Романови нису спасени и ко је за то одговоран? Седамнаестог јула 1918. стрељана је цела руска царска породица – бивши цар Николај, његова супруга Александра и њихова деца Олга, Татјана, Марија, Анастасија и Алексеј. Овај трагични догађај био је очекиван, а њихови европски краљевски рођаци, савезничке владе и руски монархисти ипак их нису спасли…
Убиство царске породице и даље привлачи велику пажњу, али никада нису детаљно истражени закулисни планови и завере за спас Романова. Историчарка Хелен Рапапорт открива околности и догађаје због којих није спречено њихово смакнуће. Питање азила за цара и његову породицу било је изузетно компликовано и представљало је огромне политичке, логистичке и географске изазове у време док је Европа још увек била у рату. У овој невероватној историјској детективској причи Хелен Рапапорт црпи нове и никад раније обелодањене изворе из архива у САД, Русији, Шпанији и Великој Британији. Кроз безброј преокрета, њена открића раскринкавају многе лажне тврдње и завере, горка ривалства и разорне издаје док су Романови, затворени, чекали своју судбину.

Герхард Геземан
КУЛТУРА ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
„Академска књига“, Нови Сад

Старе народне основе прилагођене балканском тлу, културне зоне патријархалаца и Балканаца, углавном су одредиле данашњи телесни и духовни склоп СрбоХрвата. Услед сеоба је на колонијалном тлу дошло до мешања ранијих етничких заједница, привредних форми и култура, те до мешања католика и православаца, што је онда довело до разбијања јединства старијих дијалекатских подручја и стварања нових говорних зона; истовремено, сеобе су довеле до тога да су поред старог динарског и централног соја стварани нови – колонијални типови, те се у том склопу стара патријархална и балканска култура преобразила у европску, у основи националну културу. Поједине досељеничке породице су на новом тлу задржале стара карактерна својства, али су истовремено развиле и нове особине које су ишле наруку превладавању елемената балканства, патријархалности и средњег века и стварању нове основе будућег духовног јединства народа.

Витолд Гомбрович
СУМАНУТИ
„Службени гласник“, Београд

Један од најзначајнијих пољских писаца у тренутку беспарице и жеље за популарношћу, непосредно пред Други светски рат, решава „предати се игри с људима“ и под псеудонимом, у наставцима, за популарне вечерње новине пише „роман за куварице“. „Суманути“ су конспиративно дело, откривано полако и у одломцима. То је љубавни роман, који повезује низ мотива који се срећу у готским романима: тајанствени замак, с духовима, скандал у племићкој породици, опседнутост духовима, анатема – све то зачињено на савремен начин, јер је готским мотивима писац додао спиритизам, парапсихологију, шокантне тајне варшавског полусвета, убиство милионера, а уз то и спортске догодовштине.

Едвард Сноуден
ТРАЈНО ЗАБЕЛЕЖЕНО
„Вулкан издаваштво“, Београд

Едвард Сноуден је 2013. шокирао свет када је човечанству открио да Влада Сједињених Држава у тајности прикупља податке о сваком телефонском позиву, текстуалној поруци и мејлу. Циљ је стварање до сада невиђеног система масовног надзора који би пружао увид у приватни живот сваке особе на Земљи. Сноуден после шест година први пут открива како је помогао у стварању таквог система и зашто је одлучио да све што зна обелодани.
Аутор у делу „Трајно забележено“ с једне стране осликава живописно предграђе Белтвеј, у коме је одрастао, а с друге открива поверљиве задатке које је обављао у ЦИА и НСА. Књига представља изузетан опис младог човека који је одрастао на мрежи, човека који је био шпијун, узбуњивач, а као изгнаник постао савест интернета. Задивљујуће је храбра и представља најзначајније мемоаре дигиталног доба.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *