Излазак из сопствене сенке

Конференција о Либији у Берлину показала је да Немачка излази из „фазе уздржаности“ и све уочљивије показује амбиције и аспирације да у временима радикалних промена и драматичних изазова игра значајнију улогу на глобалном плану, као и шта о њеној спољној политици и позицији мисле у Вашингтону, Москви и Паризу

Немачки медији с разлогом аплаудирају канцеларки. Успешно је окончала рискантну „либијску операцију“. Још у предвечерје „самита каквог Берлин није видео“, исти ти медији су је упозоравали да се креће ивицом дипломатске провалије, између тешког фијаска и тријумфа.
Ако је тријумф у овом случају можда прејака реч, једно је сигурно: Ангела Меркел је неспорно остварила готово немогућу мисију. За велики округли сто у канцеларском уреду довела је све актере разарајућег либијског грађанског рата, оштро сукобљених интереса и намера, а који су га, по броју уплетених у његову ужарену лаву, учинили светским.
Уз представнике непосредно зараћених страна, премијера Фајеза ел Сараџа, чија је власт сведена практично на Триполи, и одметнутог генерала („фелдмаршала“) Халифа Хафтара, који, господарећи огромним пространством пустињске земље, незадрживо јуриша ка престоници, за столом су се нашли званичници САД (Трамп је изостао, што је дало повода за спекулације о лошим односима са Меркеловом), Кине, лидери Русије, Велике Британије, Француске, Турске, Италије, Египта, Алжира, Уједињених Арапских Емирата, Републике Конго, прве личности Уједињених нација, Европске уније, Афричке уније и Арапске лиге.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *