Почетна / Интервју / Др Олга Четверикова – Како се ствара постчовек (1.део)

Др Олга Четверикова – Како се ствара постчовек (1.део)

Да ли је трансхуманизам најновији стратешки правац глобалиста?

Савремени трансхуманизам полази од тога да се друштво дели на две категорије. Мада код нас и даље причају о либерализму и класној подели у друштву, већ одавно нам се у суштини намеће еугенички фашизам, који се заснива на биолошком кастинском систему: надљуди с једне стране, и људски ресурси, биомаса, човек за употребу или дигитална цифра – с друге стране. На тај начин се врши легитимизација вештачке селекције, кастинског система, укидања људске личности, каже у разговору за „Печат“ Олга Четверикова, директор Центра за истраживање духовне културе и идеологије при Институту за фундаментална и социјално практична истраживања Московског државног универзитета, дугогодишњи предавач на Московском државном институту за међународне односе при Министарству спољних послова Руске Федерације.авремени трансхуманизам полази од тога да се друштво дели на две категорије. Мада код нас и даље причају о либерализму и класној подели у друштву, већ одавно нам се у суштини намеће еугенички фашизам, који се заснива на биолошком кастинском систему: надљуди с једне стране, и људски ресурси, биомаса, човек за употребу или дигитална цифра – с друге стране. На тај начин се врши легитимизација вештачке селекције, кастинског система, укидања људске личности, каже у разговору за „Печат“ Олга Четверикова, директор Центра за истраживање духовне културе и идеологије при Институту за фундаментална и социјално практична истраживања Московског државног универзитета, дугогодишњи предавач на Московском државном институту за међународне односе при Министарству спољних послова Руске Федерације.

Прича о дигитализацији образовања постала је главни наратив нашег доба. Прогресивна је, практична, води у светлију будућност. Ипак, неке сенке као да се виде на хоризонту ове приче. О чему је реч? 

Оно што се данас дешава у нашем друштвеном животу може бити схваћено само у светлости оних глобалних промена које су последица преласка светске управљачке класе на остварење свеобухватне технолошке револуције. Неки је називају трећом, а неки четвртом индустријском револуцијом (Индустрија 4.0), а неко и петим технолошким поретком. Али због масовне примене информационо-комуникационих технологија (ИКТ) најчешће се дефинише као „дигитална револуција“, то јест – у питању је изградња глобалног постиндустријског информационог друштва, званично проглашена на Самиту Г8 у јулу 2000. године. Она се изражава масовном роботизацијом, аутоматизацијом и компјутеризацијом, увођењем нано- био- и информационих технологија (НБИК – технологије), изменом карактера и организације производних процеса, размене, потрошње, социјалне структуре друштва, система управе и општења, и, што је најважније, самог човека, његове свести, па и саме његове природе. 

Какав је утицај нових технологија на свет у коме живимо? Да ли је реч о спонтанитету технолошког развоја или је у питању процес којим се руководи са стране?

Нове технологије кардинално мењају карактер рада у свим областима и професијама, не само у сфери производње него и услуга, што води до радикалних промена на тржишту рада. Такве исте дубинске промене дешавају се у систему управљања, и, што је најважније, у систему владања. Реч је о приватизацији државних функција, што сасвим одговара ставу који је изрекао Дејвид Рокфелер још 1999. године: „Нешто мора да замени владе као такве, и мислим да то најбоље може да обави ’приватна’ власт.“ И заиста – на Западу од деведесетих година прошлог века нестају границе између државе и приватног бизниса, којем држава предаје своје функције. 

Где се, по вашим увидима, налази средиште оваквог развоја постиндустријског друштва?

Епицентар овог процеса налази се у САД, где свом снагом спроводе процес срастања приватних и државних структура. То се нарочито види у делатности америчког војноиндустријског комплекса, где је од почетка деведесетих година прошлог века започела огромна реформа, при чему су у војноиндустријски комплекс активно укључени инвестициони фондови, који се баве реструктурирањем крупних корпорација и креирањем нових технолошких лидера. Од 2001. до 2005. године, на основу концепције мрежноцентричног рата у САД, дошло је до дубинске промене структуре одбрамбеног комплекса, која је, да би била изведена, подразумевала укључивање широких кругова приватног бизниса. Инвеститори учествују у укључивању оружаних снага у бизнис, стварању стартапова у области војне технологије и војних сервиса, као и нуђењу производа за војну и цивилну употребу, а давање појединих задатака из области деловања војних и полицијских снага на извршење приватним компанијама већ је постало масован процес. Приватизује се и област обавештајног рада. На тај начин, Агенција за националну безбедност САД (NSA) све више упада у зависност од приватних компанија, које добијају тајне информације.

Шта се дешава са политиком у доба дигитализације? Како функционише нова власт за ново доба? 

Увођењем информационо-комуникационих технологија (ИКТ) некомерцијалне организације и фондови имају све већу улогу у управљању. О томе како власт, на рачун државе, прелази у руке нових господара, подробно пише Клаус Шваб у својој књизи „Четврта индустријска револуција“. Он истиче: „Владе морају да се прилагоде на то да ће, путем ове индустријске револуције, власт често прелазити са државе на недржавне субјекте, као и од организованих установа на слободније организоване мрежне целине… Владе држава су се нашле међу оним установама и феноменима на којима су се, у највећој мери, одразила дејства тих ефемерних и неухватљивих сила… Овлашћења влада бивају ограничена деловањем конкурентских центара моћи, који имају транснационални, регионални, локални, па и лични карактер. Структуре микровласти могу да имају ограничавајуће дејство на структуре макровласти, какве су владе савремених држава.“ Ојачавање власти транснационалних структура значи демонтажу државне управе и тражи одрицање од национално–државног прилаза решавању проблема. Шваб упозорава: „Тешко онима који буду оријентисани на националне интересе.“

Шта је, по вашем мишљењу, главна особина нових технологија? 

Главна особина нових технологија је чињеница да оне нису усмерене толико на промену нашег окружења и средстава за производњу колико на трансформацију самог човека, његове свести и природе, то јест самог људског бића. Та трансформација је толико озбиљна да је за њено спровођење и учвршћивање потребна тотална ревизија саме концепције људске личности. Управо сада се то и ради – у питању је измена система вредности, социјалне и културне средине, укључујући образовање, науку и уметност. А процес се спроводи великом брзином. Реч је о наметању трансхуманистичког погледа на свет. 

Шта је трансхуманистички поглед на свет и какви су циљеви новог покрета? 

Трансхуманизам је постао најновији облик „еволуционог хуманизма“ и еугенике. С појавом НБИК-технологија еволуционизам је добио моћна оруђа за постизање својих циљева. Осамдесетих година прошлог века у Калифорнији (где се налази и Силицијумска долина и центар покрета Њу ејџ) настао је културно-интелектуални правац трансхуманизма, који је почео на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу. Велики утицај на покрет извршио је футуролог Есфендиари, који је пошао од ничеовског схватања човека као прелазне еволуционе форме на путу од мајмуна ка натчовеку. Није случајно главни надахнитељ трансхуманиста баш Фридрих Ниче, са оним његовим: „Човек је оно што треба превазићи.“ Есфендиари је трансхуманисту дефинисао као „прелазног човека“, као самосвесно биће које еволуира у „постчовека“ – „потомка човека, модификованог у таквој мери да више није човек“. По Есфендиарију, такав „не-човек“ има тело побољшано имплантатима, бесполан је, вештачки се размножава и има мултипликовану индивидуу, то јест свест му је, као и личност, распоређена у неколико тела, биолошких и технолошких. Трансхуманиста је онај који се спрема да постане постчовек. 

Да ли је у питању само још једна од утопија које настају и нестају, попут хипи покрета? 

Године 1998. основана је Светска трансхуманистичка асоцијација (СТА), чији је циљ да трансхуманизам призна најшира научна заједница, али и структуре власти. Тада је објављена и Трансхуманистичка декларација, у којој је речено да напредна технологија не само да мења људе (побеђује се старење, ограниченост природног и вештачког интелекта, нестају људске патње, па и наша „заточеност на планети земљи“), него технологија као таква захтева и морално право на експериментисање човеком. Тачка 4 ове декларације гласи: „Трансхуманисти бране морално право оних који желе да помоћу напредних технологија прошире своје умне и физичке могућности (укључујући и оне репродуктивне) и да побољшају сопствену контролу над животом којим живе. Тражимо развој личности са оне стране наших садашњих биолошких ограничења.“ Та претензија на неограничену „вештачку еволуцију“ појачана је и овим исказом, у тачки седмој: трансхуманизам „штити право на достојан живот свих бића која имају чулну перцепцију, о каквој год интелигенцији да је реч – људској, вештачкој, постљудској или животињској“. Човек се тако схвата као предмет огледа, као биолошки материјал за примену нових технологија. Ови огледи нису ограничени никаквим моралним принципима, него се дефинишу само правима експериментатора, који се уклапају у концепцију „људских права“. На пример, трансхуманиста Ник Бостром, директор Института за будућност човечанства, тврди да нема никаквих моралних и етичких препрека због којих се не би требало бавити мешањем у природни поредак и ићи у потрагу за бесмртношћу. Што се тиче биоетике, она је, тврде, променљива и трансформише се у складу са потребама наручиоца.

Пред нама је својеврсно преобликовање човека. Како ће изгледати наша постхумана будућност? 

Овај пројекат се зове трансхуманизација, тиме се баве НАСА, ДАРПА, водеће америчке обавештајне агенције. Трансхуманизам није маргиналан, то је најновији стратешки правац глобалиста. Неопходно је да се личност сломи на нивоу воље и да се трансформише у постхумано биће пуно различитих чипова, киборг свести, интегрисано у светску информациону мрежу преко које се контролише човечанство. Човека треба претворити у примитивног потрошача, лишеног људске свести и савести, личног и националног идентитета. На тај начин трансхуманизам се показује не само као антихришћански него и као антихуманистички покрет, јер међу „људска права“ жели да уврсти и „право“ на укидање човека као таквог. Циљ му је да надиђе људску природу зарад достизања квалитативно новог стања – „новог тела“ и „новог интелекта“ или путем уношења великог броја измена у самог човека или путем стварања некаквог вештачког бића. Зато се разрађују различите варијанте „еволуције“, међу којима су и ове: фармацеутски човек, генетски модификовани човек, „бионички човек“, а у игри је и „научни имортализам“. Задатак над свим задацима за трансхуманисте је стварање вештачке интелигенције или „Надразума“, што ће нанети страховит ударац било каквом антропоцентричном погледу на свет. 

Да ли се то може довести у везу са образовањем? Шта су трансхуманистичке основе реформе школства?

Наравно да све то има везе са школовањем деце, која су будућност човечанства. Преуређује се образовање, које мора да постане глобални стандардизовани систем са примитивним заједничким стандардима, нормама, принципима и обрасцима, који треба да нивелише људе, претварајући их у масу којом се лако управља. У исти мах, изабранима и даље остаје квалитетно, али смртницима неприступно, образовање.„Глобално образовање“ је развијено касних 1970-их. У његовом стварању је главну улогу имао њуејџерски окултиста Роберт Милер (био је заменик генералног секретара Уједињених нација). Ту су и његове колеге из Сједињених Америчких Држава 1970–1980, који су развили програм „глобалног образовања“, са циљем преласка на нови систем вредности у чијем средишту је тзв. толеранција. Један од циљева је контрола рађања у разним земљама света, ради стварања „златне милијарде“. Ту је, пре свега, сексуално образовање. Пропаганда се води и путем филмова, цртаћа, ТВ серија, разних ријалитија. Укључите ТВ и пред вама је примитивизација људске свести, као и разарање традиционалних моралних вредности. 

Уништавање образовања данас широм света иде веома добро, зар не?

Заиста. Уништили су прво основне школе, а затим и средњу школу (све кроз „глобално образовање“), а затим су уклонили „кров“ – Академију наука, па сада, када је све припремљено, циљају предшколско васпитање. Треба разбити традиционално национално школство, да наша деца не уче руске бајке и руске песме, него „Харија Потера“ и слично.Корпорацијама нису потребне људске личности, него хуманоидни компјутери, и због тога се наставници преквалификују у складу с новим моделом, стичу нове „компетенције“. Учитељу и професору се забрањује да образује децу, да утиче на процес формирања дечјег идентитета. Он мора да буде део система и да помогне да се усвоје диктирана сазнања.То иде до апсурда: 2012. године развили смо стандарде предшколског васпитања и образовања, према којима дете има активну улогу у избору садржаја свог образовања. Предшколско образовање подразумева децу од узраста бебе до седам година! И беба, по новом моделу, треба да има активну улогу у избору садржаја свог образовања. То пише у нашим стандардима – замислите такву лудост! И то се зове целоживотно учење, или „образовање за све“. „Образовање за све“ је глобалистички програм који је развио Милер у касним 1970-им и спроводи се кроз Унеско. У ствари, то је политика сегрегације под маском глобализације, комерцијализација човечанства које нагло пада у нивоу развијености и над којим се примењују технике смањивања популације.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *