Почетна / Економија / Црне рупе буџетских енигми

Црне рупе буџетских енигми

Пише проф. др Божо Драшковић

Тајност појединих сегмената уговора са страним инвеститорима, које закључује или је закључивала садашња влада и оне претходне, представљају „црну рупу“ буџетских енигми

Први проблем на тему објективнијег разматрања буџетске политике у Србији везан је за питање подношења целовитог и детаљног извештаја у вези с реализацијом буџета из претходне фискалне године. Детаљни извештаји не се подносе годинама уназад. Уколико је то тако, онда је тешко објективно коментарисати планирани буџет за наредну 2020. фискалну годину. Ипак, поред наведеног ограничења, могуће је сасвим уопштено изнети неколико кључних рефлексија.

ФИСКАЛНО СТЕЗАЊЕ КАИША Прво: није спорно да је након фискалне консолидације, која је значила „стезање каиша“ за пензионере и запослене у јавном сектору, успостављена подношљива равнотежа између фискалних прихода и фискалних расхода, са свођењем буџетског дефицита у одрживе оквире.
Друго: одсуство темељитог извештавања о испуњењу буџета из претходне, односно претходних година баца снажну сенку на реалност планирања буџетских прихода и расхода, пре свега са становишта оправданости појединих елемената из структуре буџетских расхода, али и оправданости појединих ставки фискалног оптерећења.

ТАЈНИ УГОВОРИ СА СТРАНИМ ИНВЕСТИТОРИМА Постојање уговора са страним инвеститорима који нису доступни јавности нису никакав специјалитет садашњих креатора економске политике. Тај „вирус“ је постојао и код претходних политичких структура које су вршиле власт. Управо тајност појединих сегмената уговора, које закључује или је закључивала садашња влада и оне претходне, представљају „црну рупу“ буџетских енигми. О чему се ради? Ради се пре свега о уговореним пореским олакшицама, субвенцијама и посебним олакшицама за стране инвеститоре, као и давањима за запослене у тим компанијама. Стварни износ свих олакшица, давања и субвенција није доступан јавности. Уосталом, ови подаци, односно новчани износи не обелодањују се у оквиру извештаја о извршењу буџета.

НЕТРАНСПАРЕНТНА БУЏЕТСКА ПОЛИТИКА Посебну ставку представљају планирана средства у буџету за 2020. годину за плаћања према иностранству на основу изгубљених арбитражних спорова пред међународним арбитражама. Занимљиво је то да јавности, колико је мени познато, нису доступни подаци о којим међународним споровима се ради, ко је закључивао те штетне уговоре и да ли постоји било каква одговорност за носиоце економске политике који су у томе учествовали. У недостатку тих информација, постоји оправдана сумња да се ради о корупцији или пак о нестручности, површности или дилетантизму оних који су потписивали међународне уговоре који су довели до значајних трошкова, односно губитака.
Буџетска политика како на фискалној, тако још више на расходној страни је нетранспарентна. На фискалној страни је нетранспарентна отуда што још увек постоје привилеговане компаније и појединци који нису обухваћени детаљном контролом, и којима се због повезаности са структурама власти гледа кроз прсте за неплаћање пореза и доприноса. На расходној страни, посебан проблем представљају буџетски трошкови за субвенције, али и за јавне набавке које су нетранспарентне и које отварају велики простор за набавке од политички подобних добављача, односно власника привилегованих привредних друштава. Посебно се ово односи на уговарање, извођење и плаћање јавних инфраструктурних радова.
Функција буџета је заправо прерасподела доходака и финансирање области у којима не постоји приватни интерес, као што је улагање у инфраструктуру, образовање, одбрану, здравство. Имајући ово у виду, функција буџета је дефакто прерасподела доходака. Сваки буџет има и развојну функцију, како краткорочну, тако и дугорочну. Тврдити да неки буџет није развојан није оправдано. Међутим, питање је у томе да ли је оптимално развојан или није. Нетранспарентност буџета указује на то да постоји простор за озбиљне сумње да није довољно развојан.
Свакако, постоје спорови у вези с буџетом да ли је оправдано или неоправдано планирање средстава за повећање плата у јавном сектору и пензија. Овде ваља имати у виду два аспекта. Први аспект се односи на социјалну функцију буџета, и свако повећање издатака за зараде представља елемент смањења социјалних разлика или разлика у дохоцима. Други аспект се односи на подстицање потрошње као фактора развоја. Уколико се подстиче тражња за домаћим производима, онда је буџет у том делу развојни. Уколико се пак подстиче потрошња увезених роба, онда у том делу буџет није развојан. Неравнотежа спољнотрговинске размене Србије с иностранством је хронично на штету Србије. Укупни дефицити у робној размени су деценијама присутни.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *