Буџет за Гиниса

Пише Проф. др Миладин М. Шеварлић

Завршни рачуни буџета Србије за 17 година (2002–2018) усвојени су „у пакету“, практично без иједне полемике у скупштинској расправи и без истовременог разматрања извештаја државног ревизора о (не)наменском трошењу 12.928 милијарди динара народних пара!?

Закон о буџету Републике Србије за 2020. годину, иако је благовремено донет (28. новембра 2019), био је шести закон о државном буџету који је садашња скупштинска већина донела без претходног разматрања да ли су четири њихове владе (2012, 2014, 2016. и 2017) ненаменски трошиле народне паре у претходним буџетским годинама. Тачније, садашњи режим је само наставио континуитет серије безакоња под „кишобраном моћи“ свих партитократских скупштинских коалиционих већина у периоду од 2002. до 2019. године, а које су свесно и неодговорно избегавале да њихове коалиционе скупштинске већине, барем формално, грађанима покажу да врше контролу над радом своје извршне власти (Владе Србије)!

[restrict]

ПАНДОРИНА КУТИЈА Тек после усвајања Закона о буџету за 2020. годину, можда и под притиском ЕУ налогодаваца или да избегну могућу будућу расправу нове, евентуално одговорније скупштинске већине о теми трошења народних пара, садашња скупштинска већина одлучила је да у „обједињеној расправи“ и post factum у плусквамперфекту (више од прошлог времена) разматра „у пакету“ 17 закона о „трошењу народних пара грађана Србије“ у периоду од 2002. до 2018. године. Тиме је Србија постигла и неславан Гинисов рекорд: није разматрала и усвајала у континуитету 17 годишњих обавезујућих закона о завршним рачунима државног буџета! Тачније, и тих 17 закона о завршним рачунима годишњих буџета нису de facto ни разматрани (чак су повучени и амандмани које је предложио један од посланика скупштинске већине ‒ да се не би отварала „Пандорина кутија“ због евентуалних реплика присутних малобројних опозиционих посланика), чиме је садашња скупштинска већина ослободила одговорности не само своје већ и владе свих скупштинских већина претходних режима!? 
А у том периоду, после четири пута одржаних ванредних (2003, 2008, 2014. и 2016) и само два пута редовних парламентарних избора (2007. и 2012), осам „гарнитура“ Владе Србије, с преко 170 председника, потпредседника и министара (са портфељом и без њега), потрошило је „на часну партитократску реч“ 12.928 милијарди динара! Ако томе додамо и усвојене законе о републичким буџетима за 2019. и 2020. годину – који су такође усвојени у протеклих 19 година без иједног обавезујућег разматрања завршних рачуна о трошењу државног буџета у претходним годинама, члановима „демократских влада“ у наведеном периоду „после прве српске октобарске револуције у 21. веку“ поверено је „на часну партитократску реч“ да потроше чак 15.545,8 милијарди динара, или 2.220.857 динара колико је просечно по сваком становнику директно или посредно уплаћено у буџет Србије!?

БУЏЕТСКА ЕУТАНАЗИЈА СРПСКОГ ДОМАЋИНА Веома је забрињавајуће што садашњи владајући режим, и поред неспорног повећања планираних укупних буџетских прихода, али још увек испод законског минимума (пет одсто) издвајања за подстицаје пољопривреди и развоју села у 2020. години, наставља континуитет вишедеценијске буџетске еутаназије релативно највише оштећене социоекономске категорије ‒ српских домаћина, који нас хлебом, поврћем, млеком, месом и воћем хране. А они узгред, без додатних трошкова државе, одржавају у потенцијално производно и смештајно одрживом стању 87 одсто територије Србије, где се, за не дао Бог, могу од било какве пошасти склонити и преживети милиони грађана Србије.
Српским сеоским домаћинима у предизборној 2012. години лидери Српске напредне странке обећавали су не само минималних и по закону припадајућих пет одсто од укупних пореских прихода већ и годишње повећање за по један одсто док тзв. аграрни буџет не достигне 10 одсто буџета Србије!

СМАЊЕЊЕ СУБВЕНЦИЈА Уместо тог лажног обећања, само у периоду садашње власти (2012‒2020), пољопривредници и житељи села оштећени су за чак 103,5 милијарди динара ‒ у односу на минималних пет одсто од укупних пореских прихода – који су им припадали по Закону о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју у анализираних седам закона о завршним рачунима буџета (2012‒2018) и два усвојена закона о буџетима Републике Србије (за 2019. и 2020. годину). То потврђују и подаци из одговора које су министар пољопривреде (23. 11. 2017) и врховни државни ревизор (20. 12. 2019) доставили Народној скупштини на посланичка питања аутора овог текста!
Шта су и колико пољопривредници изгубили у периоду 2012–2020. године: (1) смањење субвенција са 100 на 20 ха или за 500 одсто; (2) смањење субвенција за биљну производњу са 12.000 на 4.000 динара/хектару или за 300 одсто; репродукционо и инвестиционо неоствариво повећање минималног броја грла ситне стоке (оваца, коза и свиња) са 10 на 30 грла у току ове године или немогући пораст броја грла за 300 одсто (што се може обезбедити само увозом, а не из репродукције нових грла у Србији) и губитак сигурних 70.000 и више динара субвенција годишње које би одмах уплатили назад држави да подмире 80 одсто обавезе за ПИО и здравствено осигурање пољопривредника… Ово су аргументи који указују да је аграрна политика антидомаћинска, јер истовремено за једног запосленог неквалификованог радника држава даје иностраном инвеститору 10 и више хиљада евра.

ПУСТОШЕЊЕ СЕЛА Последице неодговорне буџетске „еутаназије“ пољопривредника и житеља села у Србији потврђује и масовно „гашење“, од државе изневерених а од потомака и рођака заборављених старачких сеоских домаћинстава и њихових породичних пољопривредних газдинстава, чији је број смањен са 630 хиљада у 2012. на 560 хиљада у 2018. години, односно за 70.000 газдинстава српских домаћина. А то je опустошених 1.400 села (која су могла опстати „жива“ са по 50 породичних газдинстава) од укупно 4.539 села у централној Србији и Покрајини Војводини! Ако се пак обрачунају подаци за период од када нису редовно разматрани закони о завршним рачунима буџета Србије (2002–2018), антиаграрном политиком у Србији је угашено чак 220.000 газдинстава српских домаћина, или 28,2 одсто од 780.000 газдинстава у 2002. години. А то је демографски и производно уништених 2.200 села или 48,5 одсто села са по чак 100 породичних пољопривредних газдинстава!
Аветињску пустош српских села потврђује и трагичан догађај потраге преко хиљаду људи (тренираних полицајаца, ловаца, војника, агената БИА и свих преосталих житеља села на том подручју, уз коришћење свеколиких расположивих средстава ‒ термокамера за ноћно осматрање, паса трагача, дронова и хеликоптера) за сексуалним напасником који је киднаповао 12-годишњу девојчицу и са њом се скривао бројно надмоћнијој потери читавих 20 дана по демографски и производно напуштеним подручјима у источној Србији.
И поред тога, председник Србије (10. 10. 2019) поносно изјави: „Сељаци и војници су два стуба сваке државе!“
И најзад, за необавештене, помпезно најављени предизборни инвестициони план под слоганом „Србија 2025“ садржи и минорних 300 милиона евра за „препород српске пољопривреде и села“, или свега 2,14 одсто од укупно 14 милијарди планираних инвестиција!? А то је преко два пута мање од минималних пет одсто за пољопривреду и рурални развој. До тада ће топла вода са 78°C у Јошаници на прилазу туристичком центру Копаоник, или веома издашних 65 l/s са чак 98°C у Врањској Бањи као бесплатни енергетски ресурси и највећа ставка у трошковима производње поврћа, воћа и цвећа у пластеницима и стакленицима – отицати неискоришћени у водотоке!
Тако је то у земљама где политички моћници омаловажавају стручна и научна знања. Да ли ће нам десетине хиљада младих и образованих који су већ напустили и даље напуштају овакву Србију опростити што смо их „отерали у туђину“ због православног правдања речима: „Опрости им, Боже, не знају шта раде!“

[/restrict]

Аутор је нестраначки народни посланик и председник УО Друштва српских домаћина

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *