Амерички војни буџет као глобално страшило

Да су се Американци након победе у „хладном рату“ одрекли агресивне политике и огромног војног буџета још увек би били једина суперсила

Сваке године свет доживи нови шок у време објављивања америчког војног буџета. Цифра расте невероватном брзином, до неслућених и невероватних размера. Непојмљива сума новца толико је апсурдна да најпре изазива подсмех, у смислу „чега су се толико уплашили“, а затим то расположење брзо прераста у забринутост, зебњу, па и страх – шта ли ће толики новац учинити свету ове године под оправдањем заштите Америке и њених интереса. То је цифра којом Америка демонстрира своју моћ и застрашује све у свету, и мале и велике државе, у намери да и даље остане (или поново постане) једина светска сила. Нема толиког буџета без крајње агресивне политике коју Америка форсира директно или преко НАТО-а, али управо та комбинација – агресија и огроман војни буџет – приморава и друге да се наоружавају. Делује апсурдно, али је чињеница да је неоправдано повећавање буџета учинило Америку рањивијом него да су се држали неке разумне суме. Да су ограничили наоружавање и агресивно наступање, још увек би били „светски шериф“.

[restrict]

ЗАШТО? Већина људи, били они стручњаци или не, када виде те цифре, у чуду постављају увек исто питање: „Зашто“? Исто питање које је уклесано на споменик страдалим радницима РТС-а у Ташмајданском парку. Да ли је оправдано да висина америчког војног буџета буде равна збројеним војним буџетима остатка света? Наравно да није. И тада сви почну да рачунају шта би се са тим огромним новцем, стотинама милијарди долара, могло учинити у области социјалне политике, здравства, науке, школства, инфраструктуре… Свега онога што је супротно од планирања нових ратова, ма како се они звали – конвенционални, нуклеарни, неконвенционални, хладни, специјални, хибридни, сајбер или свемирски, како би се могли звати у блиској будућности. Након тога следи љутња, због добра које се неће учинити, и то на рачун зла које ће нас засигурно сустићи, некога мање, а некога тотално. Јер, сви су свесни чињенице да ова цифра изазива ланчану реакцију и да ће подстаћи и друге да се наоружавају – пре свега оне које Америка третира као противнике и опасност али и америчке савезнике, који управо од САД-а имају ултимативну обавезу да им војни буџет буде најмање два одсто БДП-а.
Тражећи одговор на питање „зашто“, врло брзо ћемо доћи до интригантног закључка да амерички војни буџет не одређују само геостратешки разлози, појединачне и свеукупне војне претње, нити економске могућности, него да га пресудно диктира нешто око чега се, мање више, врти цео свет – економија. Позната је теза да Америка у сваком тренутку мора да води бар два локална рата, или један регионални, да би америчка привреда могла нормално да функционише без финансијских депресија и криза. Многи су мишљења да је ова теза проверена у пракси и да управо зато Америка провоцира, подстиче и производи ратне сукобе по свету, иако се све више труди да конвенционалне ратове надомести специјалним дејствима.
Могућности да неко у војном смислу угрози територију Америке буквално не постоје, уз услов да је нуклеарни рат незамислив и да се тероризам не третира као војна опасност. Сва размишљања да би неко војном силом могао форсирати океане и војничком чизмом окупирати Америку су неразумна и смешна. Значи, у конвенционалном смислу Америка не може бити угрожена, нуклеарни рат је бесмислен, борба против тероризма не захтева ни приближно толика финансијска средства, и чему онда тако застрашујућа висина буџета? Зашто држава са 5 одсто светске популације сваке године планира да утроши 50 одсто светских војних издвајања? Једини одговор на то питање је заштита америчких интереса, који су тако растегљив појам да их је тешко набројати а још теже разумети. Интереси су добро распоређени широм света и морају се бранити војним присуством, а често и војном силом. То наравно захтева велика средства, али и када се узму у обзир ти издаци, војни буџет САД је опет пренадуван.

СПЕЦИЈАЛНИ РАТ ПРОТИВ СРБИЈЕ

Оно што се нас у овом тренутку највише тиче у вези са америчким војним буџетом јесте питање којим средствима се финансира специјални рат против Србије. Да ли се за специјалне операције користе само средства из буџета обавештајних служби, само из војног буџета, или комбиновано? О томе можемо само да нагађамо јер такви подаци неће бити објављени пошто су у питању тајне операције тајних служби. Америчка владина агенција за међународни развој (УСАИД) најавила је да САД планирају отварање неограниченог фонда за „помоћ медијима у Србији“ који могу пружити „објективно информисање“. Наравно да то није ништа друго него једна од операција специјалног рата којом треба да се мења јавно мнење и његов негативан став према НАТО-у. Надамо се да на нашу територију неће стићи и онај новац намењен за „америчке војне операције у иностранству“.

ДИКТАТ ДУБОКЕ ДРЖАВЕ Ако већ не можемо пронаћи војне разлоге „зашто“, онда разлози застрашујућег америчког војног буџета сигурно леже у оним другим „споредним“ факторима – економским. Те разлоге ултимативно диктира фамозна америчка „дубока држава“, коју поред моћних бивших политичара, дипломата и руководилаца тајних служби чине и економски моћници Америке. Њихова моћ и њихови захтеви се не могу игнорисати. То је познато сваком америчком председнику и његовој администрацији, и сви знају, свиђало им се то или не, да што су током својих државничких каријера ближи њиховим интересима, толико им је век трајања на америчкој политичкој сцени дужи.
Економске користи од америчког војног ангажовања по свету и те како постоје, иако се не би могло рећи да су часне. Под маском очувања мира и демократије америчке војне формације контролишу светске резерве нафте, из чега извлаче велику корист. Затим, војним претњама, уценама и санкцијама настоје да контролишу и преотму већину светског тржишта модерног и скупог наоружања. Њихово војно присуство у неким регионима ствара повољан амбијент за пословне потезе широке лепезе америчких компанија у различитим областима пословања, и наравно, сада им је тешко да се тога одрекну.
Управо зато баш сви амерички председници током изборне кампање најављују велика смањења америчког војног ангажовања по свету (што се свиђа америчким пореским обвезницима и бирачима уопште) а чим избори прођу забораве шта су обећали па, не само да распирују стара жаришта, него активирају нове сукобе и кризе (што се свиђа „дубокој држави“). Тако је и актуелни председник Доналд Трамп добио изборе под паролом „време је да наше трупе вратимо кући“, што је касније током његовог мандата само фингирано, а у пракси се наравно није догодило. Протеста због агресивне политике и угрожавања мира има и у самој Америци, али без обзира на то, сваки амерички председник мора пред „дубоком државом“ да практично демонстрира своју спремност да активира нове сукобе у свету. Разумевајући како ствари функционишу у Америци, то је недавно урадио и актуелни председник Трамп у намери да добије други мандат.
Глобални проблем је што разлози за ново повећење ионако пренадуваног буџета морају бити очигледни сваком Американцу. То значи да морају бити активиране нове светске кризе, сучељавања и сукоби који угрожавају светски мир.
У том смислу Трамп је повукао три кључна потеза који ће забринути америчке грађане до мере да ће ново трошење новца сматрати оправданим: раскинуо је један од најважнијих уговора за опстанак човечанства – уговор са Русијом о забрани нуклеарних ракета малог и средњег домета; у први план је ставио Кину као највећег глобалног противника; и изашао из тешко постигнутог нуклеарног споразума са Ираном. Да напетост буде још већа и да енормни буџет амерички грађани што лакше прогутају , дроном је ликвидирао најважнијег и најпопуларнијег иранског генерала Касима Сулејманија, што је опасност од новог глобалног сукоба довело до усијања. Висином буџета изненадио је и одобровољио и добар део „дубоке државе“ јер то отвара могућности, не само за даљи нормалан рад војне индустрије, него и за ванредне профите.

ВАРЉИВЕ БРОЈКЕ Међутим, ни та накарадна али једина логика у вези са пренадуваним и застрашујућим америчким војним буџетом – не функционише. По висини суме Америка би требало да апсолутно доминира и да повећава апсолутну моћ у односу на своје супарнике, а у пракси се дешава да је они сустижу, па у неким битним сегментима и престижу.
Како је то могуће, ако амерички војни буџет износи 738 милијарди долара (прошле године је био 716), док је кинески прошле године био 151 а руски скромних 48, уз најаву да би ове године могао бити 60 милијарди долара? С тим што Русе сумњиче да имају значајан део „скривеног“ буџета који улажу у одбрамбену индустрију, која у САД спада у приватни сектор. Значи да бројке варају и не приказују прави однос снага на глобалном плану.
Начин трошења буџета донекле разјашњава забуну код упоређивања бројки јер Американци имају велике трошкове које други немају. Потребне су им високе суме за финансирање и одржавања широко успостављеног војног система у свету. Имају 800 војних база у 160 земаља света, док Русија има само две у Сирији. Американце то много кошта, тим више јер су поред обичног стационирања присутни на више ратних и неуралгичних подручја где улажу велика средства на сигурност сваког војника. Њихов проблем је што се нигде не осећају безбедно, па ни тамо где наводно штите друге. Од овог огромног броја земаља у којима су присутни, мало је оних где су добродошли. Негде их третирају као нужно зло а негде апсолутно непријатељски. Поред тога, буџет гута и чињеница да су амерички официри, војници и друго особље најбоље плаћени, далеко више него у Русији и Кини.
Код пројектовања будућег односа снага САД, Русије и Кине, најважнија је сума која се издваја за реализацију пројеката за модернизацију и усвајање нових борбених система, као и то да ли су планирани пројекти усмерени у добром правцу или је у питању лоша процена и стратешки промашај. Међутим, и тај однос бројки је варка јер се са истом сумом далеко више може урадити у Русији и Кини него у САД. Тако не треба да нас чуди што у последње време највећи број револуционарних и респективних борбених система избацује Русија (хиперсоничне ракете „Кинжал“ и „Авангард“ које је немогуће пресрести, противракетни систем С-500 „Прометеј“ који досеже свемир дометом од 100 километара у висину, моћни авиони пете генерације као што је Су-57, па чак и нека традиционална војна средства као што је тенк „Армата“ где као куриозитет планирају његову доградњу како би функционисао даљински, без људске посаде).
Фудбалски клуб „Реал Мадрид“ је пре неколико година купио све најбоље играче на свету па није урадио ништа, ни близу онога што се очекивало. Тако и овде није све у новцу, него и у организацији, упорности, посвећености идеји, од чега зависи да ли ће пројекти успети или ће се претворити у бацање новца, а познато је да Руси традиционално имају генијалне конструкторе (ко није чуо за Калашњикова, а затим и за Јаковљева, Микојана, Гуревича, Сухоја.., ко није чуо за прастаре идеје и формулу Циолковског). Данас се имена генијалних конструктора већином чувају у тајности пре свега због њихове личне безбедности и зато што је, због сложености борбених система, на сцени тимски рад научника тако да се резултати не могу приписати једном човеку. Па ипак, када се гледа опште напредовање и тренд развоја војне технологије, водећу позицију је сасвим неочекивано заузела Кина. Покушаји САД да анулирају та кретања само повећањем буџета нису успели јер контрола целог света од стране једне државе више није могућа.

ВОЈНЕ ОПЕРАЦИЈЕ У ИНОСТРАНСТВУ Око 70 милијарди из америчког војног буџета предвиђено је за „војне операције у иностранству“. То је тај најкрвавији део буџета за који се унапред зна да ће однети много живота. Спорно је само чијих живота и у ком делу света, јер се сви надају да то неће бити баш у њиховој регији, њиховој држави. Мало је држава на свету које унапред могу да одреде тачну цифру у наредној години за вођење ратова по свету. Наравно, оне ће се звати мировне или чак хуманитарне операције под геслом да није важно колико ће људи погинути јер ће неупоредиво више бити спасено од неког тамо агресора и тиранина. Тај новац се мора потрошити, на томе ће инсистирати „дубока држава“ али и војни команданти, јер, ако га не потроше, та ставка у буџету за идућу годину биће умањена. То би могло ометати моћну војну индустрију САД, а штабовима по иностранству створити додатне потешкоће у неким рискантним и ратним ситуацијама које искрсну непланирано.
Постоји ставка у буџету коју је иницирао сам председник Трамп – оснивање космичких снага САД. Тако би поред копна, мора и ваздуха добили и четврти амбијент за ратовање, свемир. Нема ту ништа ново и није то само америчка идеја, јер на томе увелико раде и Русија и Кина.
Међутим, Трамп има веће амбиције од развоја борбених система који се могу употребити у свемиру и из свемира, он жели да САД имају војну надмоћ и да доминирају у космосу. Та нереална амбиција застрашује цео свет због начина како је уопште могуће да то остваре. Већ само ратовање у свемиру забрињава јер ће се тај рат одвијати изнад наших глава, а дејства по циљевима на земљи из свемира могла би постати права ноћна мора. За сада немамо одговор на питање да ли су планирана само војна дејства према објектима у свемиру – летелицама и сателитима, или је у питању још опасније уништење циљева на земљи, због тога што су такви програми и пројекти највећа тајна. Већ само уништење сателита у неком будућем рату у свемиру створило би огромне проблеме за нормалан живот на земљи а камоли ако се крене и даље од тога.
Гори и опаснији од тога био би програм инсталирања војних борбених система у свемиру за дејство по циљевима на земљи. Она крајња, катаклизмичка опасност је ако ти борбени системи подразумевају и атомско оружје (као да нуклеарна тријада није довољна опасност за човечанство, па идемо корак даље). То би била потпуна катастрофа. За сада постоји споразум који не дозвољава инсталирање нуклеарног потенцијала у свемир, али недавно смо видели да за САД потписани споразуми не значе много и да их олако раскидају. Технолошки, данас је то могуће извести, уз прихватање огромних ризика да се нуклеарна средства некоме сруче на главу због оштећења и кварова система, али и због могућих будућих војних сукоба у свемиру. Остаје нам да се надамо да су Трампове идеје о војном освајању свемира приземније и да не подразумевају нуклеарни арсенал.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *