Зечевизија – Милов изгубљени рај

Упорно инсистирање на свим могућим аспектима хедонизма из туристичке разгледнице Монтенегра временом постаје несносно. Али то је, збиља, једини садржај ТВ серије Бисер Бојане 2. Све остало у њој је наивно и глупо да се не може ни препричати без опасности по ментално здравље

Нико да се запита какву нам то слику о данашњем друштвеном животу у Црној Гори посредује Јавни сервис Србије кроз бљутави peep-show ТВ серије Бисер Бојане 2 у којој се навелико дембелише под притиском полуголих млађаних женскиња, од којих се доброј половини мушког аудиторијума из суботе у суботу диже притисак. Неподношљива илузија опште копулације, која влада на развратној „Копакабани“ (како је замишља мали Будо), продире у све поре овог порозног ТВ ткива на пјену од мора, којом поносно доминира кајтовање (што је, према фенси вокабулару тамошњих атлантиста, „комбиновање аспеката вејкбординга, сноубординга, сурфовања, параглајдинга и скејтбординга“ (!) у један екстремни спорт), плус дување и опште диловање, џепарење лажних ролекса и шлајпика наивних туриста, а све то безбрижно и с уживањем, уз прелепе ведуте и марине Аде Бојане, и под будним оком подгоричких мурјака, који и контролишу овај изгубљени рај. То упорно инсистирање на свим могућим аспектима хедонизма из туристичке разгледнице Монтенегра временом постаје несносно. Али то је, збиља, једини садржај ове серије. Све остало у њој је наивно и глупо да се не може ни препричати без опасности по ментално здравље. Шта има с тим публика Јавног сервиса Србије не знам, али је чињеница да је исти озбиљно учествовао у финансирању ове лажне разгледнице која превасходно служи улепшавању Милове државе, за коју се, у њеној ккупштини, отворено и храбро каже да је „земља терора и зла“ (Андрија Мандић, 5. децембра ове године). У њој се говоре сви могући језици, шиптарски је готово кућни, доминира монтенегрински, нарочито неподношљиви подгорички, који нападно изврће целу морфологију и нарочито фонетику Вуковог језика. Овом говорном наказом одлично се служи плејада млађих београдских глумаца, која без зазора учествује у ружењу српског и вазда се шјекира хоће ли погодити право сазвучје подгоричких скобаља и дрогираних кајтера. Кад затреба, говори она и шиптарски или се кревељи с арнаутским изговором српског; да ти се коса дигне на глави. Уопште, моменат данашњег круга двојке осећа се у овој серији: он живи на плажу у сјајној симбиози с несрпским и антисрпским штимунгом; све за паре.
Збиља, да ли би државна телевизија Србије требало да афирмише владајући подгорички кôд „чији је садржај екстремно преображен у антипод Црне Горе“ како је, недавно, рекао подгорички адвокат Владан Бојић? „Бити грађанин Црне Горе данас значи бити антсрбин. Системски и перфидно догодила се добро осмишљена историјска инверзија па је тако Црна Гора од пијемонта српства преображена у пијемонт српског губилишта и општег чистилишта. Државне институције спроводе истребљење свега српског – језика, писаца, песника, научника, историје. Данас јасно знамо да је Црна Гора антисрпска. У већини судова нема Срба, а слично је у тужилаштвима, у полицији“, подвукао је Бојић на београдском Правном факултету, пре мање од месец дана („Политика“, 29. новембар). То ли је та полиција коју у истом овом часу глорификује Бисер Бојане 2, са фенси „црним удовицама“ београдске провенијенције, а подгоричког манира и бахатости, све о трошку претплатника Јавног сервиса Србије? Волео бих да ми неко оданде одговори на ово питање, али и низ других, или ће ти одговори и даље остати у крилу теразијско-монтенегринске популације расејане по кругу двојке још у доба удбашке страховладе и дан-данас склоне здушној подршци Миловом, колико и сваком другом антисрпском режиму?