Умивени и нашминкани буџет

Буџетска политика и развој

Да ли је управо усвојен републички буџет развојни, социјално оријентисан и добро уравнотежено „скројен“?

Пише Проф. др Слободан Комазец

Буџет државе је најзначајнији инструмент макроекономске политике. Он садржи уграђене циљеве развоја, подстицаје, ограничења развоја и огромне прерасподеле средстава. У бруто производу он захвата од 42 одсто до 56 одсто средстава, а коришћењем дугова тада и преко висине бруто производа. Својом основном оријентацијом он може да буде доминантно развојно, социјално-редистрибутивно или стабилизационо конципиран. Његово извршење је увид у остварење зацртаних циљева.
Носиоци наше макрополитике тврде да је наш усвојени републички буџет развојни, социјално коригујући и у основи уравнотежен. Дакле, буџет „није изборни већ развојни“ – како тврде у Влади Србије.

[restrict] НЕФУНКЦИОНАЛНА И ПАСИВИЗИРАНА СТРУКТУРА ПРИХОДА Да ли је републички буџет, који је управо усвојен, развојни, социјално оријентисан и добро уравнотежено „скројен“. Да ли га треба хвалити у смислу како је то изјавио један посланик СНС да је „то најбољи буџет до сада“. Да ли је то тако? Пођимо за почетак од укупно планираних буџетских прихода. Планирани приходи у висини од 1.314,5 милијарди динара (повећање од 68,3 милијарде или 5,5 одсто у односу на планиране из 2019. године) указују на то да је повећање усклађено с реалним растом бруто производа и очекиваном инфлацијом (четири одсто плус 1,5 одсто). Овде морам да приметим да се поређење врши према плану, а не остварењу претходне године. Планирано и остварено не морају да се поклапају, они редовно много одступају. Друго, нема овде ни извршења буџета из претходне године по позицијама и наменама. То је индикатор како је остварено оно што је планирано и да ли су се по позицијама остварила и утрошила (расходима) средства. Ако је 2019. за инвестиције планирано да се утроши 182,3 милијарде динара, не видимо колико је стварно утрошено средстава и да ли су обавезе (планирани део средстава) пренете у следећу годину. Наравно, буџет се доноси пре истека године, али на бази остварења у периоду јануар–октобар може доста реално да се процени остварење. Велики је проблем у самој структури јавних прихода. Погоршање структуре се и даље наставља. Доминантан извор прихода је ПДВ из увоза робе, на који се односи 520,3 милијарде или 40 одсто укупних прихода. Од укупно наплаћеног ПДВ 89,4 одсто се односи на увоз, а свега око 10,6 одсто на домаћу привреду. Постоји тенденција сталног пада ових прихода из домаће привреде (у 2013. то је износило 35 одсто, у 2016. 21,3 одсто и 2017. 15 одсто). То је одраз слабог раста домаће привреде и доминантног увоза. Постали смо потпуно увозно зависна привреда. Ту никаквог заокрета у стратегији развоја нема, нити оријентације на развој и осамостаљење домаће привреде. Ако је дефицит спољне трговине (робе) у 2019. износио око 5,7 милијарди евра, а прираст бруто домаћег производа 3,7 милијарди, јасно је ко попуњава домаће тржиште и односи највећи део ефеката развоја. У 2019. дефицит ће износити око 6,2 милијарде евра, а прираст бруто производа око 2,7 милијарде евра. Увоз је доминантан агрегат који одређује укупно понашање привреде (потрошња, одлив средстава, задуженост, обавезе, гушење националне привреде и друго). Исто се односи и на акцизе (311 милијарди или пораст од 10,7 одсто). Тако да на ПДВ из увоза и акциза отпада 831 милијарда (од укупних прихода буџета од 1.314,5 милијарди) или 63 одсто. Ако томе додамо и царине од 32,2 милијарде, тада то достиже доминантних 863,2 милијарде или 66 одсто јавних прихода. Домаћа економија је, практично, финансијски уништена, а развојно и у погледу ефикасности онеспособљена.
Тако порез на добит пада, порез на доходак грађана незнатно расте, док непорески приходи нагло расту са 17 на 28 милијарди. Овакав концепт развоја и ослонац на страни капитала, са свим могућим стимулансима у привлачење капитала у склапајућој индустрији и са страним извођачима и материјалима нема никакав ефекат мултипликације и на оживљавање националне привреде. Буџет то најбоље одсликава.

БУЏЕТСКИ РАСХОДИ И ПОДСТИЦАЈИ Тврди се да су у буџету (и у сету нових закона) предложена пореска растерећења привреде да би се подстакао привредни раст и запосленост, а све се свело на смањење оптерећења плата са 63 одсто на 62 одсто. Стварних подстицаја и њихових ефеката нема.
Да се осврнемо и на планиране расходе буџета. Укупно планирани расходи износе 1.334,7 милијарди динара и већи су од планираних у 2019. за 65,6 милијарди или 5,2 одсто. То указује на доста уравнотежен однос према приходима, јер је планирани дефицит 20,2 милијарде динара (170 милина евра) или 0,5 одсто бруто производа, а у односу на јавне расходе 1,5 одсто. Само укратко да се осврнемо на основне позиције расхода, без улажења у детаље, јер су проблеми на другој страни а остали су нерешени. Расходи за запослене планирани су на 318,6 милијарди, што је повећање према 2019. години (294,4 милијарде) од 24,2 милијарде или 8,2 одсто. Незнатан им је пораст од 0,6 одсто у укупним расходима (23,8 одсто). Велики су расходи за услуге (137,8 милијарди) који се повећавају за готово 10 милијарди динара. На шта све одлази овако огроман износ средстава?
Заслужују да се нагласе још неке основне позиције буџета, пре општег става и оцене квалитета и реалности буџета. Повећање плата у јавном сектору (не само у републичком буџету) око 10 одсто просечно и пензија у буџету за 5,4 одсто је велико оптерећење и тешко подношљиво. Расходи за камате на дугове расту са 103,1 на 111.4 милијарде, дакле за 8,3 милијарде и учествују у укупним расходима са 8,4 одсто. Пораст ових расхода указује да долази до новог задужења за потребе буџета и поред пада камата на светском тржишту за нове дугове, а маса расхода на камате расте.
Трансферима социјалном осигурању и за пензије из буџета се додаје 186,6 милијарди динара (у томе пензијама 157,6 милијарди, што је мање за 23,8 милијарди у односу на 2019. годину). Ако је то резултат стварног пораста запослености и боље наплате доприноса, то је позитиван помак у финансирању пензија. За социјалну помоћ су планирана значајна средства од 125 милијарди динара. С обзиром на социјалну слику друштва и велики део популације на ивици опстанка, питање је да ли су и ова средства довољна. Но да ли већа средства може да издржи буџет, а да не оде у већи дефицит?
Ако су субвенције и дотације које држава даје одраз стимулације и подстицаја одређене делатности, у буџету се види да су субвенције привреде мање за 4,3 милијарде у односу на прошлу годину (пад са 17,8 на 13 милијарди динара), субвенције пољопривреди су мање за милијарду динара (са 41,6 на 40,6 милијарди). Железници, путевима и култури су смањене субвенције свакоме по милијарду динара. Међутим, остале субвенције (на шта се односе?) повећане су са 12,5 на 16 милијарди динара. Укупне субвенције су смањене са 100,3 на 95,4 милијарде. Господо у привреди, изволите у развој на сопственим средствима! Ако их уопште имате!
Многе носиоце власти то наводи на закључак да је буџет развојни. Посебно су значајни капитални расходи и средства за отплату главнице (уз камату), јер то директно указује на развојну функцију буџета и моћ финансирања инвестиција, а у току године. Капитални расходи у 2019. износиће до 165,5 милијарди, док је у буџету за 2020. предвиђено 198,9 милијарди динара. То је пораст средстава за инвестиције од 33,4 милијарде или 20 одсто. Код инвестиција се поставља питање да ли су то само утрошени делови програмираних инвестиција у току године или су укупне инвестиције (пројекти) убачене у ову годину. Инвестиције због успорене потрошње траже тзв. циклични буџет, због чега све инвестиције треба да иду преко Института за развој. Да ли ће и како држава бити у могућности да финансира овако зацртане инвестиционе програме?

ПРИТИСАК НОВИХ ДУГОВА

Из буџетског подбиланса обавеза и новог задуживања види се да су планирани издаци за отплату главнице 574,5 милијарди (4.860 милиона евра, уз отплату главнице по издатим гаранцијама од 4,9 милијарди динара). Дакле, држава ће у 2020. по већ коришћеним дуговима вратити 4.680 милиона евра, и уз плаћену камату на дугове још 942 милиона евра, тада укупне фиксне обавезе достижу 5.622 милиона евра. Ако су укупни буџетски приходи 11,1 милијарду евра, јасно је онда колико је буџет унапред оптерећен већ насталим обавезама (50 одсто). Стога репрограмирање или рефинансирање доспелих отплата је модус вивенди јавног сектора и јавног финансирања. Србија у следећој години мора да се задужи за 5,6 милијарди евра да би рефинансирала доспеле отплате и платила доспеле трошкове камата (и евентуално покрила дефицит од 170,4 милиона евра) да би „финансијски била у равнотежи“.

ПРОГРАМИРАНИ ДЕФИЦИТ И СТВАРНА БУЏЕТСКА НЕРАВНОТЕЖА Коначно, да ли је програмирани дефицит од 20,2 милијарде динара (1,51 одсто) стварни дефицит јавног дуга? Када се изврши нужни повраћај „привремено“ одузетих пензија за четири године од око 960 милиона евра и смањења (одузимања) плата у јавном сектору од око једне милијарде евра, тада се добија реална слика. То су „уштеђена“ средства од око 1,9 милијарде евра. Томе треба да се дода и неодбијени повраћај ПДВ који у прошлој години износи 257 милијарди динара, што „повећава“ јавне приходе. Или га је у висини стварног повраћаја требало одбити од јавних прихода или комплетан повраћај узети у јавне расходе. Другог решења нема. Када се на наведене „уштеде“ плата и пензија дода и овај дуг од 2,2 милијарде, тада се види да је републички буџет „очишћен“ од великог терета расхода за 4,1 милијарду евра. Колики је тада стварни дефицит јавног сектора? Овде имамо у виду само републички буџет, али се плате односе на укупан или консолидовани буџет и то треба да се има у виду.
Да ли су јавне финансије „уравнотежене“? Нису. Да ли је извршена стварна финансијска консолидација? Видимо да је то „умивени“ и „нашминкани“ буџет, који значи само континуитет у вођењу досадашње буџетске политике. Стварних заокрета у вођењу развојне и стабилизационе буџетске политике нема, као уосталом и укупне макроекономске политике.
На крају, треба нагласити да републички буџет о коме се овде ради, учествује са 56 одсто у консолидованом буџету, како приходима, тако и расходима. Стога ради се само о једном делу јавног сектора, тако да када се даје укупна оцена о буџетској политици, треба имати у виду консолидовани буџет.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *