Сумњиве везе

Како су Пентагон и професор Едвард Џозеф разјаснили суштину афере „руски шпијун“, и шта ће министар одбране Александар Вулин у друштву председника Србије Александра Вучића на састанку с председником Русије Владимиром Путином и његовим сарадницима

Скоро да би се то могло назвати недозвољеним иностраним мешањем у изборни процес у Србији. Јер у земљи у којој, показало је недавно истраживање јавног мњења које је спровео Центар за евроатлантске студије Јелене Милић, укупно 77 одсто грађана сматра да треба да ојачамо сарадњу с Русијом и Кином у областима одбране и безбедности или бар да останемо политички и војно неутрални – ово насупрот тек 17 одсто оних који желе да се Србија „што више приближи ЕУ, САД и НАТО и институционализује ту сарадњу“ – и у којој је 78 одсто грађана против уласка у НАТО а само 8 одсто за ту перверзију, мазохизам се ваљда и даље класификује као перверзија, актуелни председник Србије и Српске напредне странке Александар Вучић тешко да је могао и да замисли употребљивији пред-предизборни поклон из Америке од оног који му је пре недељу дана, посредством Радија „Слободна Европа“, стигао из Пентагона у облику извештаја о утицају Русије на Западном Балкану. Тај извештај је, наиме, сумирао је амерички радио дијагнозу свог министарства одбране, показао да је „руски утицај у Србији порастао доласком Вучића на власт“.

[restrict] ЕНГЕЛОВ АМАНДМАН Српско-руске везе, иначе, и то са нарочитим акцентом на период који је уследио након што је Александар Вучић учврстио власт у Србији, већ неко време привлаче пажњу оних који се тиме у Америци баве.
„Печат“ је већ писао, а сада на то подсећамо како укупан контекст не би остао недоречен, да је још у јулу 2017. године Елиот Енгел, тада највише позиционирани конгресмен из Демократске партије у Комитету за спољне послове Представничког дома, и његов председавајући откако су демократе добиле већину у том телу после међуизбора прошле године, предложио амандман на амерички војни буџет за фискалну 2018. годину – затим је и усвојен тај амандман – којим се од секретара за одбрану тражи да конгресним комитетима за одбрану и за спољне послове поднесе извештај о војној сарадњи Србије и Русије.
Све западнобалканске државе изузев Србије желе да постану чланице и Европске уније и НАТО-а, рекао је том приликом Енгел, али Србија у погледу НАТО-а представља изузетак: „Искрено, не само што Србија држи НАТО на дистанци већ, док ово говорим, она наставља да се наоружава руским оружјем… Да се налазим у једној од земаља суседних Србији, а већина је већ учлањена у НАТО, не бих био спокојан због окретања Београда Москви… Ако Србија жели да постане део Запада, ово није начин да доспе тамо. Искрено, постајем све више забринут због избора које Београд прави у вези са војним и безбедносним питањима. Зато сам и написао данашњи амандман.“
Треба додати и још неколико битних напомена. Под један, само је Србија на овакав начин истакнута као сумњива да је исувише подложна малигном руском утицају – премда смо много склонији да приметимо да је далеко малигнији утицај бомби с осиромашеним уранијумом које су Американци на нас бацали – и друго, од Пентагона је затражен извештај о руско-српској војној сарадњи од 2012. године наовамо, а 2012. је, да подсетимо и на то јер почиње да се чини да је Вучић одувек на власти, година у којој се у Србији догодила та промена на врху.

ИЗВЕШТАЈ ПЕНТАГОНА На ову смо пак околност – да Американце нарочито интригира период од 2012. наовамо – скренули пажњу због споменуте оцене из најновијег извештаја Пентагона да је „руски утицај у Србији порастао доласком Вучића на власт“.
И још један детаљ који завређује пажњу. Извештај Пентагона о Србији и Русији, затражен тим Енгеловим амандманом на амерички војни буџет за 2018. годину, никада није доспео до јавности. Овај јесте, како рекосмо, прошле недеље. Иако је, наводи „Слободна Европа“, написан још у мају ове године. И то не тако што је званично објављен, на пример, на сајту америчког министарства одбране, а није ни процурио у јавност мимо воље тог министарства него је стављен на увид америчком радију који је основала Централна обавештајна агенција како би га он објавио. Баш сада, понављамо, са задршком дакле од, ево, готово пола године.
Најпре о садржини, потом и о темпирању обелодањивања садржине овог документа.
„Међу земљама Западног Балкана, Србија има најпропустљивије окружење када је реч о руском утицају, а пре доласка на власт Српске напредне странке, са председником Александром Вучићем на челу 2012. године, билатералне везе Србије и Русије у војној области биле су на знатно нижем нивоу“, цитира „Слободна Европа“ извештај Министарства одбране САД. „’Након 2012. године Српска напредна странка је предузела кораке како би повећала војну сарадњу са Русијом’, пише у извештају и додаје се да је та сарадња резултирала потписивањем уговора о стратешкој сарадњи у новембру 2013. године, као и да једино Србија од земаља Западног Балкана има потписане уговоре о сарадњи у области безбедности“, преноси даље „Слободна Европа“.
Наравно, подразумева се да све ово истицање Вучићеве заслуге за унапређење и продубљивање сарадње с Русијом није предизборни маркетинг СНС-а и/или резултат намере аутора извештаја Пентагона да Вучићу подигне рејтинг у проруски настројеном бирачком телу у Србији, већ се може (мора) разумети као лоцирање извора проблема који је од Србије начинио оволико непожељан изузетак на Западном Балкану. Са свим подразумевајућим последицама које из тога треба да проистекну како би се ситуација у овом погледу, јел’, поправила.

ШПИЈУНСКА АФЕРА Извештај даље набраја и шта је све Србија купила од Русије или јој је Русија поклонила – насупрот Србији, „БиХ и Северна Македонија су у процесу одрицања од наслеђа руске војне опреме. То представља могућност за САД да постану њихов изабрани партнер“ – а истиче се и да је „од посматраних земаља, једино Србија имала сарадњу у обавештајном сектору са Русијом. ’Отворени извори повезали су посету Николаја Патрушева, секретара руског Савета за безбедност, у октобру 2016. године са тиме што су двојица руских обавештајних агената, осумњичених за учешће у покушају државног удара у Црној Гори, депортована из Србије. Директор спољне обавештајне службе Русије (СВР) Сергеј Наришкин и председник Србије Александар Вучић договорили су на састанку 17. априла 2018. године наставак сарадње и активности у секторима безбедности и обавештајних служби’, пише у извештају“ а цитира „Слободна Европа“.
С тим у вези, предавач на Универзитету Џонс Хопкинс у Вашингтону Едвард Џозеф прокоментарисаће да је српска сарадња с руским обавештајним службама „знак који се не сме игнорисати“: „Кад једном уђете у поље шпијунаже и сарадње у тој сфери – то је тотално некомпатибилно са Западом и Европском унијом. Једноставно, не може се толерисати и дипломате то не смеју да игноришу.“
И ето га. Укрсте ли се ове Џозефове речи, и оно што је с незадовољством истакнуто у извештају Пентагона када је реч о српско-руској сарадњи у обавештајној сфери, са темпирањем објављивања овог извештаја и шпијунском афером која му је претходила, потпуно је јасно и чему је она имала да послужи и, самим тим, ко ју је и лансирао. Све и ако је у делу јавности она погрешно, или сасвим намерно, протумачена као руски удар на Вучића, уместо као амерички удар на везу Вучића и Русије.

СУСРЕТ У СОЧИЈУ Уосталом, није без разлога и српски амбасадор у Русији Мирослав Лазански изјавио да „Србија сматра ову тему затвореном“, и успут најавио да ће у среду, 4. децембра, кад овај број „Печата“ већ буде у штампарији, у српској делегацији приликом сусрета Александра Вучића и Владимира Путина, поред осталих, бити и српски министар одбране Александар Вулин, те да ће на дневном реду сусрета бити и војнотехничка сарадња између наше две земље.
То би требало да буде знак да ће сарадња међу нашим земљама бити настављена, и додатно продубљена, ма шта о томе говорио званични Вашингтон. Што је за нашу земљу и те како добра вест већ и зато што знамо шта нам је од војске остало док нам је оданде диктирано како да је реформишемо. Сад, како се у све то уклапа нови ИПАП споразум са НАТО-ом, који смо недавно потписали да бисмо продубили сарадњу и с њим док је продубљујемо и с Русијом, а и то је део наше безбедносне динамике и геополитичке загонетке, питање је за неку другу прилику. На које ћемо дефинитиван одговор сазнати тек када један од ова два процеса буде доведен до краја.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *