Стоп харангама против Петера Хандкеа

Уочи овогодишњег уручења Нобелове награде за књижевност, објављујемо Писмо српских интелектуалаца Нобеловом комитету, иностраној и домаћој јавности. Ово обраћање наше академске и стваралачке елите одговор је на политичку кампању која се против Хандкеа води у једном делу регионалних, западних и домаћих медија

Шведскa краљевска академија, Домаћој и иностраној јавности

Од тренутка када је Нобелов комитет за књижевност објавио одлуку о додели награде за књижевност Петеру Хандкеу у једном делу регионалних, западних и домаћих медија, односно политичке јавности, покренута је политичка кампања против књижевне одлуке, а посебно против некњижевних јавних ставова аустријског писца. Такви острашћени гласови негације ауторског погледа на друштво и политику представљају претњу вредности слободног мишљења, оног мишљења по коме нема заштићених оцена и закључака о људима и догађајима. Немогућност ускраћивања права на слободно мишљење о свему што се догађа у друштвима, поништава се онако како се то чини у Хандкеовом случају.
Овде истичемо само два далекосежна обележја демонизације добитника Нобелове награде за књижевност. Највећи број регионалних и западних критичара Хандкеа не реферира на његово дело већ на његове јавне политичке и националне ставове о Србима током разбијања југословенске државе и о Слободну Милошевићу. Оно што је карактеристично у жестоким критикама либерала и демократа, свакако је њихово преузимање тоталитарних средстава у нападима на књижевника Хандкеа. Писци који су се одважили да слободно пишу и мисле у тоталитарним системима били су изложени нападима сваке врсте а понекад и осудама које су их коштале живота. Данашњи критичари некњижевних ставова добитника Нобелове награде о Србима током последње деценије ХХ века само обнављају арсенал обрачуна са писцима из тоталитарних времена. То су средства дисквалификације ствараоца због његових јавних ставова.
Друга последица ових критика је заправо највећа могућа оптужба и Шведске академије и Хандкеа. Једна групација критичара тврди да је Хандке оправдавао геноцид а да је Шведска академија ушла у „геноцидални бизнис“. На ову дисквалификацију се мора одговорити на два начина. Ако тежимо истини о друштвеној стварности, онда морамо да се ослонимо на научну, а не политичку, медијску или судску оцену која се утврђује прегласавањем судија у одлучивању. Појам геноцида значи истребљивање свих категорија становништва једне нације. У ХХ веку геноциди су забележени над Јерменима, Јеврејима, Србима. Друго, на простору бивше Југославије током ратних збивања 1991–1995 (1999) није било геноцидних радњи. Свака политичка употреба појма геноцида у Хандкеовом случају је увреда за милионе жртава током протеклог века на простору овог дела света.
Хандке нигде није говорио о геноциду. Он се увлачи у причу о геноциду, да би се Срби, упркос научним знањима и чињеницама, упркос истини о изузетно комплексном догађају као што су ратни сукоби и разбијање Југославије, демонизовали.
Ми, у име слободе мишљења, дижемо глас против харанги у делу западне јавности против Хандкеа и уједно се противимо обнови тоталитарних средстава оспоравања права савременом човеку да каже шта мисли, а да не буде због тога разапињан и да му се при томе угрожава награда за књижевноуметничко дело.

Српски универзитетски професори, научници, књижевници
У Београду, 30. новембра 2019. године

1. Проф. др Аврамовић Зоран, научни саветник
2. Проф. др Антонић Слободан, Универзитет у Београду
3. Аничић Микан, ликовни уметник
4. Арбутина Петар, књижевник
5. Др Антић Дејан, Универзитет у Нишу
6. Проф. др Алечковић Мила, Универзитет у Косовској Митровици
7. Prof. Yves Bataille (Iv Bataj), Париз–Београд
8. Проф. др Базић Јован, Универзитет у Косовској Митровици
9. Бећковић Матија, САНУ
10. Биковић Милош, сценски уметник
11. Баковић Благоје, књижевник
12. Бећковић Данило, филмски редитељ
13. Проф. др Брдар Милан, научни саветник
14. Проф. др Братина Борис,Универзитет у Косовској Mитровици
15. Барна Лаура, књижевница
16. Проф. др Бојовић Драгиша, Универзитет у Нишу
17. Проф. др Божовић Зоран, Универзитет у Београду и књижевник
18. Проф. др Божовић Раде, Универзитет у Београду
19. Проф. др Владушић Слободан, Универзитет у Новом Саду и књижевник
20. Витезовић Милован, књижевник
21. Војнов Димитрије, филмски сценариста
22. Проф др Вратуша Жуњић Вера, Универзитет у Београду
23. проф. Др Вилотијевић Младен, Универзитет у Београду
24. Проф. др Говедарица Миланко, Универзитет у Београду
25. Проф. др Грубор Небојша, Универзитет у Београду
26. Проф. др Душанић Јован, Универзитет у Београд
27. Проф. др Давидовић Лазар, Медицински факултет у Београду
28. Др Дамњановић Јелена, професор
29. Димић Љубодраг, академик САНУ
30. Дугић Бора, музички уметник
31. Проф. др Даниловић Неђо, председник међународног удружења методолога друштвених наука
32. Проф. др Деспотовић Љубиша, научни саветник
33. Ђого Гојко, књижевник
34. Ђидић Љубиша, књижевник
35. Проф. др Ђукановић Борислав, Универзитет Доња Горица, Подгорица
36. Проф. др Ђурковић Миша, научни саветник
37. Ђорђевић Младен, филмски редитељ
38. Проф. др Живановић Ненад, Универзитет у Нишу
39. Златић Богдан, публициста
40. Игњатовић Срба, књижевник
41. Др Јовановић Бојан, научни саветник
42. Др Јанковић Слободан, научни сарадник
43. Јовановић Живадин, дипломата
44. Проф. др Јокић Александар, Универзитет у Портланду
45. Проф. др Јевтовић Зоран, Универзитет у Нишу
46. Проф. др Јевтић Мирољуб, Универзитет у Београду
47. Јововић Душан, визуелни уметник
48. Кањух Владимир, академик САНУ
49. Др Кањух Снежана
50. Кустурица Емир, филмски редитељ и књижевник
51. Др Кањевац Слободан, председник Српског филозофског друштва
52. Кецмановић Владимир, књижевник
53. Проф. др Костић Александар, Универзитет у Косовској Митровици
54. Проф. др Ковић Милош, Универзитет у Београду
55. Проф. др Ковачевић Милош,Универзитет у Крагујевцу
56. Проф. др Ковачевић Воја, Универзитет Источно Сарајево
57. Којчић Драгољуб, дипломирани филозоф
58. Кнежевић Милош, политиколог
59. Проф. др Кочовић Драгољуб, Универзитет у Београду
60. Мр Ковач Анђелка, професор клавира, Источно Сарајево
61. Проф. др Костић Тмушић Александра, Универзитет у Косовској Митровици
62. Др Кољевић Богдана Griffith, научна сарадница
63. Проф. др Кошарац Бисерка, Универзитет у Источном Сарајеву
64. Лапчевић Небојша, књижевник
65. Лилић Милица, књижевница
66. Проф. др Ломпар Мило, Универзитет у Београду
67. Др Лукић Александар, професор
67. Проф. др Марковић Миодраг, дописни члан САНУ
68. Проф. др Милошевић, Божо, Универзитет у Новом Саду
69. Проф. др Миљковић Ема, Универзитет у Београду
70. Проф. др Милосављевић Љубинко, Универзитет у Нишу
71. Максимовић Миодраг, књижевник
72. Др Милорадовић Ненад
73. Проф. др Милорадовић Софија, Универзитет у Косовској Митровици
74. Проф. др Милашиновић Срђан, Универзитет у Београду
75. Проф. др Митровић Љубиша, Универзитет у Нишу
76. Нововић Драган, адвокат, Нови Пазар
77. Никчевић Желидраг, књижевник
78. Др Новаковић Нада, научна сарадница
79. Проф. др Пипер Предраг, САНУ
80. Проф. др Петровић Александар, Универзитет у Београду
81. Проф. др Прелевић Душко, Универзитет у Београду
82. Петровић Милош, књижевник
83. Петковић Братислав, драмски писац
84. Проф. др Павловић Биљана, Универзитет у Косовској Митровици
85. Проф. др Петровић М. Александар, Универзитет у Косовској Митровици
86. Проф. др Поповић В. Радомир, Богословски факултет
87. Проф. др Питулић Валентина, Универзитет у Косовској Митровици
88. Др Раковић Александар, научни саветник
89. Проф. др Радосављевић Иван, Универзитет у Београду
90. Проф. др Растовић Александар, научни саветник
91. Проф. др Ракић Бранко, Универзитет у Београду
92. Др Радушки Нада, научна саветница
92 Радисављевић Зоран, књижевник
93. Проф. др Рељић Митра, Универзитет у Косовској Митровици
94. Радуловић Селимир, књижевник
95. Радоњић Миодраг, сценски уметник
96. Росић Тиодор, књижевник
97. Проф. др Радош Јово, Универзитет у Новом Саду
98. Проф. др Рељић Слободан, Универзитет у Београду
99. Ружић Милан, књижевник
100. Ракочевић Живојин, књижевник
101. Проф. др Степић Миломир, научни саветник
102. Проф. др Станић Драган, Универзитет у Новом Саду
103. Сладоје Ђорђо, књижевник
104. Суђић Бојан, диригент и професор на ФМУ
105. Др Сребро Миливоје, професор на Универзитету Монтењ у Бордоу
106. Проф. др Станковић Вук Дејан, Универзитет у Београду
107. Проф. др Драгана Сарајлић, Универзитет у Косовској Митровици
108. Селимовић Салих, професор историје, Сјеница
109. Проф. др Танасковић Дарко, Универзитет у Београду
110. Проф. др Танасић Срето, дописни члан АНУРС
111. Проф. др Трифковић Срђа, Универзитет СТ, ФПН УБЛ
112. Тешић Милосав, академик САНУ
113. Терзић Славенко, дописни члан САНУ
114. Уљаревић Радомир, књижевник
115. Др Хамовић Драган, књижевник
116. Цветковић Петар, књижевник
117. Проф. др Чолић Љиљана, Универзитет у Београду
118. Проф др Шљукић Срђан, Универзитет у Новом Саду
119. Проф. др Шљукић Марица, Универзитет у Новом Саду
120. Проф. др Шијаковић Богољуб, Богословски факултет
121. Проф. др Шћепановић Михаило, Универзитет у Београду
122. Проф. др Шуваковић Урош, Универзитет у Београду
123. Проф др Јовановић Александар, Универзитет у Београду
124. Проф. др Пијановић Петар, Универзитет у Београду
125. Срђан Мијалковић, председник СПКД, Просвјета, Аустрија