Почетна / Култура / Слово о нежности

Слово о нежности

Током реситала О светлости, о нежности публика је могла да се опусти и ужива у слушљивим композицијама, што би за већину савремене музике код нас био пежоративан придев. Замислите, савремена музика, а може да се слуша!

После успешне турнеје по градовима Србије, пијанисткиња Нада Колунџија приредила је још један посебан реситал дела савремене српске музике у Свечаној сали Скупштине града 13. децембра. Под насловом О светлости, о нежности, програм је конципиран као посвета поезији Душана Вукајловића, али и посвета уметници која је изабрала да својим пијанистичким умећем истражује и представља на најбољи начин савремену музику. Мало је оних који су се усудили на такав храбар избор, а још мање оних који су на том пољу постигли успех, поштеним свирањем а не перформансима и псеудоизвођењима. Код Наде Колунџије увек је врхунски пијанизам у самом центру, о чему сведоче многобројне награде и признања код нас и у свету.
Omen est nomen, кажу стари Латини, па је ове вечери публика могла да се опусти и ужива у слушљивим композицијама, што би за већину савремене музике код нас био пежоративан придев. Замислите, савремена музика, а може да се слуша! Дела су настала углавном ове године, а неки од композитора живе и успешно делују у иностранству. Наш прослављени гитариста Душан Богдановић представио се са две успаванке (2019), минималистичке и непретенциозне, које треба да шаљу бебе и уморне пензионере у свет снова. Ирена Поповић у композицији О вечном таласу који никада није ударио о прамац брода и линију хоризонта, посвећеној пијанисткињи, и Сећаш ли се (обе из 2019) дискретно се приближава романтичарским хармонијама, с благим призвуком примењене музике у којој је суверена. У Анастасими (2018) писаној по узору на мелодију српског ускршњег тропара Александар Дамњановић користи руски и грчко/српски начин појања, вертикални и линеарни, с моћним развијањем материјала у звучном крешенду према средини и смиривањем према крају. Клавир као оркестар у Надиним рукама звучао је и духовно уздржано и моћно, никада не злоупотребљавајући могућу снагу клавирског звука. Укратко, пијаниста зна да користи свој инструмент.
Иван Елезовић је компоновао духовити скеч Један и по (2019) за клавир и клавир играчку, који чини посебан зачин у музичком космосу Наде Колунџије, изазивајући увек одушевљење публике. Минималиста Милош Раичковић у Дуету без тебе (2011 – аранжирала за клавир 2019. Н. К.) цитира Шубертову музику у комбинацији с јапанском традиционалном песмом, што звучи романтично и дозвољава пијанисти да прикаже своју музикалност. Још један минималиста, Мирослав Миша Савић користи музику из прошлости, чембалски Фанданго Антонија Солера, да би се у композицији О светлости, о нежности, о мраку, фанданго за Душана (то је и наслов концерта) за клавир и виртуелну траку поиграо звуком и звучним ефектима. Композиција је настала на иницијативу пијанисткиње, а Падре Солер не би био незадовољан како је његова музика коришћена, јер је и сам барок у својој сржи заправо минималистички концептуалан. О чему би требало размислити.
Зоран Христић је 2018. посветио Нади дело Интима, у коме као да рекапитулира и помало објашњава, а све то у савршеном складу са својим музичким кредом. Дирљиво делује, као последњи поздрав с оне стране. Вук Куленовић је Вирџинал написао 1982. користећи минималистички поступак у предугом и понављајућем предлошку. Реситал који је свој врхунац имао у средини (да поживи минималистички покрет!) дискретно се одјавио делом Исидоре Степанчић неразумљивог наслова предели, клавијатуре:унутрашњост (баш тако, малим словима, и на енглеском) за клавир и траку. Fade out је био савршен, јер је једна трака нестала. Lost in action. После изванредне нежне вечери пијанисткиња се одужила одушевљеној публици кратким цитатом од неколико тактова Фанданга Падре Солера.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *