Почетна / Колумне / Писма из Тамног вилајета – Кућа на осами

Писма из Тамног вилајета – Кућа на осами

Зашто није препоручљиво да се уз случај куће у Тешњу, у којој је, на самој граници РС, пронађен арсенал оружја, помиње џамија, а цео догађај доводи у вези с тероризмом?

Када је амбасадор Брус Бертон, шеф Мисије ОСЦЕ-а у БиХ, организовао у хотелу „Термаг“ на Јахорини помпезно најављивану конференцију „Медији и тероризам“, нико није могао наслутити да ће га ирелевантни закључци конференције само годину дана послије отјерати из БиХ, и из дипломатије у пензију.
„Случај куће у Тешњу из које је избачено старо оружје и навођење да је све то пронађено у близини џамије, потпуно су нерелевантне информације“, истакао је Бертон и закључио: „Снажан глас који медији имају може проузроковати велику друштвену штету.“ Несумњиво да су на трагу ових неоснованих тврдњи, почетком децембра ове године, БИРН-ови стручњаци понудили медијску бајку о „Сензационалистичком извјештавању о тероризму“ упућујући на случај „Кућа у Тешњу“, и вешто избегли да понуде одговор на питање како се о тероризму може извјештавати сензационалистички.

УПОДОБЉАВАЊЕ ИСТИНЕ Но вратимо се годину дана раније, када је на горепоменутој конференцији ОСЦЕ-а учествовало више од стотину анонимних бирократа, маргиналних домаћих и непознатих страних „новинара“, те научника без иједне озбиљне књиге на тему тероризма или медија. За говорницом су се смењивале незналице, квазианалитичари, а у бесмисленим дискусијама своје виђење ове теме понудио је и покоји хоџа. Но кључни гости били су Владо Азиновић и Мухамед Јусић, чланови Атлантске иницијативе и потписници срамног извјештаја Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ, аутори тзв. књиге „Зов рата у Сирији и босанскохерцеговачки контингент страних бораца“.
Азиновић је иначе својевремено био уредник на Радију Слободна Европа у Прагу а Мухамед Јусић, теолог, савјетник за медије реис-ул-улеме и колумниста „Ал Џазире Балканс“. Износећи критику на рачун „неслужбених извора информација и закључака“, цитирали су дио заједничке књиге који говори о, гле чуда, „босанскохерцеговачком контингенту страних бораца“ у Сирији. Лицемјерна формулација је дакако требало да послужи за скривање лица „бошњачког џихадистичког контингента“.
У поглављу „Босанскохерцеговачки држављани у Сирији и Ираку (’Пребројавања’ и ’Оквирне процјене’)“ поменуте књиге стоји да су за „потребе овог истраживања, осим за БиХ, провјерене процјене ИЦСР-а (The International Centre for the Study of Radicalisation…), те да су од прољећа 2012. до краја 2014. у Сирију/Ирак отишла 192 одрасла држављанина БиХ, жена и мушкараца, те најмање 25 дјеце, и да су се до почетка 2015. из Сирије/Ирака вратили 48 мушкараца и три жене, док 83 мушкарца и 32 жене и даље бораве тамо.“
Ових дана те информације демантују службени извори и најава повратка 256 држављана БиХ који се налазе у курдско-америчком и турском заробљеништву. Нема података колико је грађана БиХ у заробљеништву сиријске или руске војске, нити се зна колико џихадиста из БиХ, под командом Нусрета Имамовића, држи покрајину Идлиб у окупацији. Зна се: у БиХ се, из Сирије и Ирака, вратило око 100 а погинуло је више од 80 лица.
После конференције кренула је медијска хајка БИРН-а, КРИК-а, „Раскринкавања“, „Истиномера“ и сличних медија на своје колеге у Србији због упозоравања на терористичке пријетње. Као образац таквог писања листом су се послужили такозваном кућом у Тешњу.
Међутим, мјесец дана након конференције ЕВРОПОЛ је у свом „посебном“ извјештају о тероризму изнео супротне закључке објашњавајући да проблем није медијско извештавање о тероризму већ сам тероризам.
Ништа мање алармантни били су и закључци годишње конференције „Еволуција тероризма: Увиди из истраживања 2019“, која је априла 2019. одржана у Хагу у организацији ЕВРОПОЛ-а и ECTC-а (European Counter Terrorism Centre). Јавности су се тада обратили шеф ECTC-а Мануел Наварете и Кетрин де Бол, директорка ЕВРОПОЛ-а, организације која је новембру ове године указала на изворе тероризма и терористичку онлајн-пропаганду. Но зашто би препоруке и истраживања оваквих структура требало да дају смјернице БИРН-овим војницима када они већ имају зацртану мету и покриће у конференцији упитног научног кредибилитета?

УДАР НА СВЕТИЊУ? Следећи свој правац деловања, БИРН је уприличио нову медијску бајку о „Сензационалистичком извјештавању о тероризму“ и наравно поткрепио је прилогом „Кућа у Тешњу“.
Иначе, ријеч је о догађају из јуна 2018, када је у напуштеној кући близу џамије, у селу Матузићи, општина Добој Југ, на километар удаљености од Добоја и Републике Српске, пронађен арсенал оружја о чему су прецизно и објективно извијестили само медији из Републике Српске.
БИРН се одлучио да реч да локалном хоџи, који је исказао своју „повријеђеност“ јер се „дира у светиње“. И локални шеф полиције има своје образложење: то скривено и чувано оружје просто је „заостало од протеклог рата“. Да овај случај не може имати никакве везе с тероризмом објаснили су Тијана из „Истиномера“, Азиновић и Јусић, али нису прецизирали зашто би помињање џамије на било који начин упућивало на „прављење“ тероризма.
Терористички напад је, заборавља или просто не зна горепоменута тројка, „свеобухватан или систематски напад, усмјерен против цивилног становништва; његових добара, његове државе и друштва у цјелини“. Потреба да се јавност ефикасно супротстави тероризму захтијева његово познавање. Сваки тероризам је намјеран, организован, прорачунат, свјесно проведен. Чиста демагогија је да се о таквом насиљу може извјештавати сензационалистички.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *