Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

 

ДОНБАС МЕЂУ ЛИДЕРИМА

Украјинска страна стално инсистира – пустите наше војнике близу границе. Могу да замислим шта би се потом десило. Уколико Кијев успостави контролу над границом с Русијом, а да пре тога не осигура заштиту грађана Донбаса, могла би се догодити друга Сребреница, упозорио је председник РФ Владимир Путин након састанка лидера „нормандијске четворке“ у Јелисејској палати у Паризу.
Путин се осврнуо на то како је председник Украјине Владимир Зеленски водио разговоре с националистима: „Јасно је ко је тамо јачи. И шта ће се десити? Ко ће њима руководити када уђу на територије на којима нема гаранција за људе?“, упитао је Путин на седници Савета за људска права. Он је подсетио да до данас није усвојен закон о амнестији, иако се о томе разговара још од 2015. године. Зеленски је пак по завршетку преговора „нормандијске четворке“ изјавио да никада неће пристати на федерализацију своје земље игноришући чињеницу да је 125.000 становника доњецке и луганске републике већ узело држављанство Руске Федерације.
Подсетимо, четири лидера, председник Русије Владимир Путин, председник Украјине Владимир Зеленски, председник Француске Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел, састали су се како би разматрали мишљење о ситуацији у Украјини.
Они су усвојили заједничко саопштење које садржи три тачке: „Хитне мере за стабилизацију ситуације у ратној зони“, „Мере за реализацију политичких тачака Минских споразума“ и „Наставак“.

 

ЖЕНИ ЗВЕРИ 13 ГОДИНА

Жена звер, некадашња припадница муслиманских ратних снага, Албанка Елфета Весели, која је на подручју Зворника 1992. године на најсвирепији начин убила дванаестогодишњег дечака Слободана Стојановића, осуђена је на 13 година затвора. У оптужници, на основу које је вођен поступак против Веселијеве, наведено је, између осталог, да је она убила малог Слободана тако „што му је, док је он био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем“. Те наводе потврдили су и неки сведоци.
Дечак Слободан убијен је у јулу 1992. године, када је заједно с родитељима и сестром побегао из места, али се вратио по свог пса Лесија.
Дечаков отац, сада покојни Илија, причао је да никада неће моћи да заборави 16. јун 1993. када је позван у ватрогасни дом у Зворник да препозна сина.
„Мом Слободану су руке до лаката биле одсечене“, рекао је Илија Стојановић, дечаков отац за „Новости“. „Уши су му биле одсечене, а на грудима четвртаст отвор начињен ножем. Кожа и месо огуљени. На лобањи је био траг од метка од једне до друге стране слепоочнице. Дечакова мајка Деса је 2006. преминула. Њено срце није могло да издржи тугу за сином који је мученички страдао.“

 

БОЦАН-ХАРЧЕНКО: НАЈБОЉА САРАДЊА СА СРБИЈОМ

Русија жели сарадњу са свим земљама Западног Балкана, али има најбољу сарадњу са Србијом која је најмоћнија држава региона. Та сарадња заснована је и на традицији и на прагматизму, рекао је амбасадор РФ у Србији Александар Боцан-Харченко на скупу „Балканска политика Србије“, који је одржан у београдском Институту за међународну политику и привреду.
Амбасадор је навео да је очигледно да Србија има политику коју сматра најбољом на Западном Балкану захваљујући равнотежи и балансираној сарадњи са Западом, Европом и Русијом, те да је политика какву води Србија најбоља опција и за регион Западног Балкана.
Евроинтеграције и чланство Србије и других балканских земаља у ЕУ нису, сматра, никаква сметња за Москву и препрека за сарадњу.
Коментаришући НАТО он је поновио став Русије да је ширење Алијансе штетно, поготово када се то дешава под спољним притиском без обзира на национални интерес.
„За земљу је најбоља војнополитичка неутралност.“

 

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: ЖАО МИ ЈЕ ОНИХ КОЈИ ДЕМОНСТРИРАЈУ ПРОТИВ ХАНДКЕА

Српски академик Матија Бећковић у изјави за РТС рекао је да је Нобелов комитет доделом награде аустријском писцу Петеру Хандкеу одбранио уметност, јер није дозволио мешање политике и политичке подобности.
Бећковић је истакао да одлука о додели награде аустријском писцу служи на част Нобеловом комитету, те да му је жао људи који демонстрирају против Хандкеа, јер тиме себе овековечују као оне који нису разумели да је уметност једно, а политика друго.
„Већ неко време је политика без алтернативе, а дуго је уметност била без алтернативе, тако да је неочекивано да је Хандке награђен, а очекивано је да су настали протести због тога“, рекао је српски академик.
У уметности, сматра, нема места за политику.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *