Почетна / Друштво / ОБРАЗАЦ

ОБРАЗАЦ

У шта ће прерасти овај, релативно кратак, транзициони поредак? У прави мултиполаризам или у нови облик биполаризма? И који главни актери ће у највећој мери дефинисати глобални резултат? Хоће ли то бити САД у клинчу са остатком света? Збирно САД и ЕУ против такође збирно Кине и Русије? Само Кина и САД? Или исламски свет сучељен с „неверницима“? У сваком случају, светска судбина одлучиваће се у Евроазији

Друштвено-хуманистичке науке су компликованије од осталих јер „предмети њихових истраживања мисле“ (Х. Сајмон). Упркос томе, у њих су дубоко продрли терминологија, приступи, принципи и методе природно-математичких наука.
Мерење, експерименти, квантификација и математизација постали су толико универзални и свеприсутни да су досегли крајност контрапродуктивног и често манипулативног. Сујетни научници, страхујући од полемике и оспоравања, настоје да се сакрију иза индекса и коефицијената, процената и промила, пописних и статистичких података, сложених рачунских радњи и формула којима аргументују резултате својих проучавања.
Зависно од потреба наручилаца/финансијера истраживања, унапред очекиваних показатеља и тежњи да се остане у „главном току“ научне мисли, прилагођавање методолошких поступака и „штеловање“ добијених истраживачких резултата одавно нису изузетак. У свему томе изгубила се потрага за истином, суштином и смислом све сложенијих и интензивнијих друштвених токова који мењају Планету више него земљотреси, поплаве, климатске промене, техничка достигнућа…
Далеко од тога да друштвене феномене не би требало, с мером и сврсисходно, исказивати кроз нумеричке показатеље и обрасце. Напротив! То нарочито важи за геополитичку науку и праксу, који у великој мери диктирају остале друштвене појаве и процесе. Тако се Мекиндерова „осовинска теорија“ често назива тријадним, а Спајкменова Heartland-Rimland концепција бинарним моделом. Током Хладног рата важио је биполаризам, из чега је проистицала балканска формула 2+2+2 – две земље у НАТО-у, две у ВУ и две ван пактова. Бжежински се у време тзв. униполарног тренутка залагао за распоред на „великој евроазијској шаховској табли“ на основу шеме 3:1, тј. три ободна велика простора (Источни, Јужни и Западни) који опкољавају један, Централни простор (Русију). Може се рећи да актуелну унимултиполарност (С. Хантингтон) карактерише однос 1ГС vs. 3ВС или једна глобална сила (САД) наспрам три велике силе (Кина, Русија, Индија). Али у шта ће прерасти овај, релативно кратак, транзициони поредак? У прави мултиполаризам или у нови облик биполаризма? И који главни актери ће у највећој мери дефинисати глобални резултат? Хоће ли то бити САД у клинчу са остатком света? Збирно САД и ЕУ против такође збирно Кине и Русије? Само Кина и САД? Или исламски свет сучељен с „неверницима“? У сваком случају, светска судбина одлучиваће се у Евроазији.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *