Почетна / Колумне / МЕГАЛОПОЛИС – Паразити

МЕГАЛОПОЛИС – Паразити

После филма Паразит гледаоцу може постати јасно да истицање полних, сексуалних, расних разлика постоји само зато да би се сакриле оне много реалнија и све веће класне разлике, што значи лагано нестајање тзв. средње класе која уравнотежава капиталистичко друштво, односно полове радикално богатих и радикално сиромашних

Иако је зима, а не јесен, наставак би могао бити исти: и живот без смисла. Бар за оне који верују у изреку једног немачког физичара да је стварно само оно што се да измерити. Таквима сваког годишњег доба остаје на располагању хиперпродукција индустрије забаве, која не тако укусну чамотињу живота претвара у нешто пробављиво: ако баш нема соли у животу, нека буде бар кечапа.
Укратко, био једном један Теодор Адорно – који је завист колега заслужио гестом једне студенткиње која му је током демонстрације ’68. показала голе груди (из протеста). Овај професор је пре и после поменутих демонстрација секундарних полних одлика врло добро знао да је индустрија забаве индустрија сагласности, што ће рећи да гледајући филмове и серије, тј. забављајући се, ми заправо учимо да је свет у коме живимо најбољи могући и да нема сврхе тражити неку алтернативу или недајбоже желети да се он промени; бар не другачије од начина на који се мења у филмовима и серијама.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *