Почетна / Дух времена / Лажна огледала друштва и гашење либералног тоталитаризма

Лажна огледала друштва и гашење либералног тоталитаризма

Нови светски дезинформативни поредак (2. део)

Не могу западни медији данас да траже избацивање дезинформација из глобалног мњења. Њихова природа и улога коју играју у својим друштвима им то не би дозволиле, чак и ако им је намера искрена

Кад у овом добу Би-Би-Си покрене иницијативу за спречавање ширења дезинформација, колоквијално названих „лажним вестима“ (fake news), а придруже се Фајненшел тајмс, Волстрит џорнал, агенције Ројтерс и АФП, Си-Би-Ес и Радио Канада, листу Хинду то личи на ону басну о жаби и шкорпији. Кад шкорпија замоли жабу да је пренесе преко потока, а она јој каже да не може јер би је „црна удовица“ убила. Па, како могу? Настрадала бих и ја! Кад после те логичне примедбе жаба пристане, и са убилачким товаром дође на пола потока, шкорпија призна: Шта да радим, моја природа је јача од корисности за мене и твоје наивне добре воље.

(НЕ)АУТЕНТИЧНО НОВИНАРСТВО Не могу западни медији данас да траже избацивање дезинформација из глобалног мњења. Њихова природа и улога коју играју у својим друштвима им то не би дозволиле, чак и ако им је намера искрена.
Шта год да данас објави Шпигл – вероватно најбољи њуз-магазин на свету – ви то морате гледати с дужним неповерењем. Клас Релоциjус је име донедавно Шпигловог репортера бр. 1 који се репортажама, које су мешавина његових лажи, у немачком јавном мњењу прихватљивих легенди и низа фалсификата винуо на сам врх новинарства на Западу – за пет година покупио је око 40 немачких, европских и светских награда за „аутентично новинарство“. Кад је откривен – ако се то уопште тако може рећи, јер „Шпигл“ има велики документациони тим у коме су и десетине доктора наука за проверу чињеница које магазин објављује – отишао је, али после неколико месеци јавног згражавања немачка продуцентска кућа Уфа из Потсдама је већ откупила филмска права на причу о том модерном Минхаузену. Лепо речено, Минхаузену. Минхаузен јесте лажов, али не непожељан у друштву. Напротив.
Такви ликови, наравно, нису случајност у савременим медијима. Било их је и у Њујорк тајмсу. Њихове лажи су чак и потребне том друштву. Оне подмазују систем који је зарибао. Не би Релоцијусу, на пример, прошла ниједна лаж у којој би писао о Србима као „добрим момцима“, а која би излазила из пожељних и друштвено потребних стереотипа на којима се граде Шпиглове репортаже и у којима плива немачка јавност. „Ухватили би га у лажи“, чак и кад би прича била истинита. Односно што би прича била истинитија, то би оптужба била већа. Не Релоцијус, о томе у Шпиглу не би могао писати ни највећи живи писац на немачком језику – Петер Хандке. Чак ни кад је добио Нобелову награду.
Како је тако нешто у „огледалу“ друштва (немачки der Spiegel значи – огледало) могуће? Па, тако што медији на Западу одавно, сем у самопрокламацијама, нису огледало онога што се збива. Они су системи „кривих огледала“ која праве нову реалност од оног што постоји, тако што је врхунски професионално (али ослобођени свих етичких обавеза) касапе, филују и пакују онако како је то друштву касног капитализма, односно онима који управљају тим друштвом, потребно. Не може се „четврти стуб демократије“ држати другачије од остала три. Не треба испустити из вида да Јозеф Гебелс јесте био велемајстор у пропагандним радњама средином прошлог века, али да су важно место на његовој полици за књиге заузимале две Бернајсове приручне књижице, али капитална дела америчког public relations-а. Као и да је Ајви Ли, човек за кога се веже детаљ да је први основао агенцију за ПР у Њујорку, радио за Немачку све до почетка ратних дејстава.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *