Криви и за смак света

НАТО злокобници и њихове пришипетље верују да се Србима због климатских промена ум замрачио. Све што је српско проглашавају за мит. Не сме нас зачудити кад се Хари Потер, Игре престола, Спајдермен, Бетмен прогласе за историјску истину, а Јованка Орлеанка, Косовка Девојка, Милош Обилић, Виљем Тел за митску измишљотину

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ШТА ЈЕ БРОЈ? Пред вама, поштовани читаоци, налази се број Печата са ознаком 600. Догурасмо до овог броја, на крају 7527. године, уз велику вашу помоћ. Ви нас читате, а нама који пишемо за ваш омиљен магазин снажи вољу да и даље такво дело чинимо. Зато настављамо сарадњу. Ви нас читајте, а ми ћемо писати. Здравља и радости вам свима желим у наредној години.
Шта је број? У Речнику Лује Бакотића пише: однос једне према другој количини као средство поређења и која се зове јединица. У најобичнијем поређењу та јединица је број 1. Речник грчке и римске митологије, аутора Драгослава Срејовића и Александрине Цермановић-Кузмановић, као проналазаче бројева наводи, на страни 315, Паламеда, и, на страни 363, Прометеја. У школи смо учили да има римских и арапских бројева, једино нисмо учили да се у српском календару бројеви пишу словима. Толико о бројевима од мене.
Код нас Срба ништа ново. Нападају нас за све и свашта. Ускоро ћемо бити криви и за смак света, који се данас зове климатске промене. Решили да народу отму пара. Утерују страх у кости најављујући судњи дан или последњи овоземаљски суд. Биће скоро пропаст света, нек пропадне није штета, певало се пре педесет година у филму Александра Саше Петровића. О манипулацијама с климом и пљачком у припреми све је написала у прошлом броју Печата Мара Кнежевић Керн. Нема се њеном тексту ниједно словце додати. Кога интересује кад су Срби бележили помрачења и шта су о њима мислили, нека отворе књигу Астрономија у старим српским рукописима Ненада Ђ. Јанковића (САНУ, Београд, 1989).

ЕВРОУНИЈАТСКЕ СМИЦАЛИЦЕ Ваљда НАТО злокобници и њихове пришипетље верују да се Србима због климатских промена ум замрачио те све што је одвајкад било српско проглашавају за мит или је нечије туђе. Не сме нас зачудити ако се Хари Потер, Игре престола, Спајдермен, Бетмен или нека друга будалаштина које се емитују на телевизијама прогласе за историјску истину. Тад „чувени истраживачи митова“ могу Јованку Орлеанку, Косовку Девојку, Орловића Павла, Милоша Обилића, Виљема Тела, цара Душана прогласити за митску измишљотину. Све је могуће, јер лаж је завладала планетом и никаквог стида више нема. До јуче су се заклињали у свето тржиште, господа демократије и слободе, док су пљачкали неуке. Тржиште више не помињу. Сад су блокаде, санкције главни чувари демократије и слободе.
Сестре Српкиње, и браћо Срби, манимо се тих евроунијатских смицалица. Извињавам се, али морам нашу власт да питам: Да ли ико од вас верује да ће Србија бити примљена међу евроунијате?
Није свим Србима ум помрачен, нити су нам свраке попиле мозак да верујемо да су Врање, Битољ, Струмица, Драч, Будва, Котор, Рашковић и Кнић на некаквом „Западном Балкану“!? Прошле године на списку држава на измишљеном „Западном Балкану“ биле су Бугарска и Грчка. Њих више нема, али има Старе Србије, која је морала нестати да би временом настала Егејска, Пиринска, Бугарска, НР, СР, БЈР и сад Северна Македонија. Уз ову „државу“ са седам имена у последњих сто година, још су две творевине: Албанија, која је прогласила независност 28. 11. 1912. године у Валони, и Црна Гора, која је на референдуму 2006. године „одлучила“ да постане самостална. Зашто се ми гурамо међ оне, који о Србима, православној вери, традицији, ћирилици, народној родољубивој поезији мисле све најгоре. Зар ми не умемо да живимо, да се рађамо, управљамо својим имањем на месту где постојимо већ 8.000 година. Узмимо се у памет док још има времена. Уместо што трошимо време и новце на нешто што се зове „мали Шенген“, послушајмо Шешељев предлог и штампајмо сабрана дела нобеловца Петра Хандкеа. Он нам бар не мисли ништа лоше.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Сетимо се Милана Мартића и његовог мучеништва. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Не заборавимо дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Помогнимо Арно Гујона. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.