Kомерцијализација природе – „Грета ефекат“ на делу

„Борбу против климатских промена“, праћену папагајским понављањем мантри о предстојећем Судњем дану, УН су предале приватном сектору као „гаранту да ће то бити ваљано изведено“ – речју: дали лисици да чува кокошињац

Србији је указана част да се – чекајући на прихват у чланство ЕУ – прикључи „Зеленом договору за будућност Европе“. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен износи детаље примамљивог пројекта за „нову европску стратегију раста“, што би могло да се протумачи као коначно признање да смо Европа. Уместо прикључења ЕУ, нуди нам се прикључивање на „Зелену нит што ће прожимати све наше политике“. Међу кључним речима – извученим из контекста – а које „зелени договор“ представља као нужност (нема преговора, сумње ни преиспитивања) налазе се: опорезивање, инвестирање, проширење трговања емисијама, подстицај циркуларне економије, економске могућности, конкурентска предност… Инвестициони план за одрживу Европу треба да „подупре“ инвестиције у вредности од билион евра.

ЗАКОН О КЛИМИ Европски емисар Урсула фон дер Лајен најављује „Први европски закон о клими“ – који ће садржати „неповратни план“ намењен инвеститорима, иноваторима и предузетницима „како би планирали дугорочне инвестиције“. Овај зелени бизнис план подразумева и жртве – „оне којима прети већи ризик“ – па ће им се транзиција олакшати успостављањем „Фонда за правичну транзицију“ који би за почетак обезбедио 100 милијарди евра.
Европска комисија спровела је анкету међу Европљанима (домино ефекат Грета Тунберг промотивне турнеје), да би изнела податак како 9 од 10 европских грађана захтева „одлучне мере против климатских промена“. Ту је и цитат којим је Грета пробудила савест човечанства: „Наша деца рачунају на нас!“ Порука да „Европљани желе да њихова унија предузима мере и буде лидер и изван њихових граница“ није нова, нити може бити примљена без реплике, с обзиром на то да се на климатској конференцији у Мадриду, одржаној почетком децембра, није чуо глас Србије, која још није поднела рачун Европљанима за санацију земље од осиромашеног уранијума и загађених река у које су се изливале хемикалије из постројења након намерног бомбардовања 1999. Може ли се започети програм прикупљања средстава за спровођење мегаломанског пројекта „зелена нит“ без одвајања средстава за обештећење становника Србије?
У име жртава „еколошког“ рата, који се упоређује с неколико бомби бачених на Хирошиму, захтевамо право на реплику, а пре безусловног прихватања „Првог европског закона о клими“ морали бисмо да добијемо одговор на низ питања у вези с предрачунском вредношћу трошкова нашег прикључивања, као и токовима прикупљених средстава, с обзиром на то да фондовима управљају приватне корпорације, овлашћене од УН да брину о „будућности наше деце“.

[restrict]

ЗЕЛЕНИ ЊУ ДИЛ

Да се све врти око новца, потврђују недавно објављени планови алармиста из American Action Forum (AAF) који су у фебруару 2019. обелоданили прелиминарну анализу обима трошкова Зеленог њу дила (GND). Уколико Сенат изгласа њихов предрачун – милиони домаћинстава са средњим дохотком биће финансијски уништени. Green New Deal је листа жеља којима би се – уз политичку и медијску подршку – легализовао план контроле природе и „услуга“ које нам пружа. Уз подршку сенатора, везаних за зелени бизнис, резолуција би алармирала јавност припремајући је на националну, социјалну, индустријску и економску мобилизацију – невиђену од 1945. године. Овај предрачун предвиђа да ће GND коштати од 8 до 12 билиона долара, или 52.000 до 72.000 долара по домаћинству. А генерални секретар УН Бан Ки Мун изјавио је да „међународна заједница мора израчунати вредност средстава као што су услуге екосистема, као и коректну цену системског и узајамно повезаног ризика везаних везаних за климатске промене“…

ЕКОЛОШКИ БОНОВИ Оно што смо успели да сазнамо о овом пројекту прилично узнемирава родитеље а и децу, а који траже одговор на бројна питања, као и право на учешће у дијалогу са онима који ће нам разрезивати зелени харач.
„Борбу против климатских промена“, праћену папагајским понављањем мантри о предстојећем Судњем дану, УН су предале приватном сектору као „гаранту да ће то бити ваљано изведено“ – речју: дали лисици да чува кокошињац. Ова „борба“ се временом претворила у борбу за некажњено рабљење природних ресурса и неограничено загађивање, уз помоћ откупљивања права на загађивање. Уместо развијања механизама за смањење потрошње, капитализам је нашао начин да повећа – како потрошњу, тако и производњу, изношењем на тржиште „угљеничких бонова“. Све људске активности везане за „емисију СО2“ биће опорезоване тако што ће корисници услуга морати да плате зелени рекет. За путовање авионом биће одређена еко-тарифа, па ће путници куповати бонове (некад смо их звали тачкице) за свако путовање. Принцип је једноставан: што више летова, то више продатих бонова и више новца у касу „душебрижника“ – само нам нису рекли код кога стоје кључеви.

КОРПОРАТИВНА УЈДУРМА Пораст продаје посебно је обрадовао швајцарску организацију Myclimate која егзалтирано објављује скок продаје „компензација угљеника“: „Управо нам се догађа Грета ефекат – захваљујући свим тим дечјим штрајковима и протестима, најави изумирања живог света и Дејвиду Атенбору, аутору серијала Планета Земља, успели смо да промовишемо трговину правима на емисију угљеника.“
О каквој се корпоративној ујдурми ради открива професор Клајв Спаш, предавач „економије екологије“ на бечком универзитету. Он је већ 2009. упозоравао да идеја о трговању угљеничким боновима може само погоршати еколошко стање Планете.
У есеју под називом „Врли нови свет трговине угљеником“ проф. Спаш упозорава: „Корпоративна моћ се показала као главна сила која утиче на рад и дизајн тржишта. Могућност манипулације у циљу постизања финансијског добитка је очигледна, док се у потпуности занемарује брига о природи и човеку. Трговина емисијама већ показује непожељне етичке и психолошке ефекте, а фокусирање на тржиште само одвлачи пажњу од потребе за променом понашања људи, институција и корпорација.“
Трговина купонима очигледно не утиче на смањивање емисије угљеника, већ напротив – подстиче трговину боновима и ничим ограничену потрошњу. Спашов апел је узнемирио профитере из аустралијске научноистраживачке организације CSIRO, па је уследио захтев (2009) да се овај текст не објави.

БОЖЈА ВОЉА

Медијски простор за контрааргументе толико је сужен да покрет добија обрисе нове кабале, која се уместо аргумената служи проповедима. Један од гласноговорника зелене кабале сер Џон Хјутон, први потпредседник IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change), објављује да је ово што раде научници под корпоративном контролом „спровођење божје воље“, и да је Бог њима поверио очување природе.
Испоставило се да ни Римокатоличка црква не жели да остане без дела еко-колача, па се крајем новембра 2019. Бискупска конференција прикључила лаичкој кампањи под називом „Пут ка 2030“, којој се придружила и Еколошка група за преокрет – волонтерски покрет младих католика. Бискупска конференција позвала је католике да током исповедања открију своје еко-грехе, за које ће тражити покајање коришћењем „сервиса услуга за опрост грехова“. Радни наслов кампање је WASI – We Are Still In („И ми смо део покрета“). Они замерају председнику САД Доналду Трампу на повлачењу из Париског климатског договора, тврдећи да се оглушио о божју вољу.

РИМЕЈК ДЕЧЈЕГ КРСТРАШКОГ РАТА ИЗ 13. ВЕКА Грета је у међувремену аванзовала: студенти Универзитета у Глазгову предложили су је за ректора – мала пажња од стране образовне институције у којој је Срђа Поповић од КАНВАС-а нашао уточиште. У међувремену је у јавност процурила вест да млађана Грета од почетка пропагандне кампање има свог „лајф коуча“ – Лујзу Мари Нојбауер из организације ONE, финансиране од стране фондације Била и Мелинде Гејтс и Џорџа Сороша. Лујза је рођена 1996. у Хамбургу, а њен „импресивни“ досије у „Википедији“ садржи податке: веган, социјалиста, радикални феминиста, климатски политичар. Она је била главни организатор Школског штрајка климатских активиста, као припадник Алијансе 90/Зелени и Зелене младости. Сорошева активисткиња већ је објавила и књигу у којој тврди да су климатске промене „највећа трагедија у људској историји“.
Грета и Лујза добиле су улогу предводника глобално пробуђене „невине младости“ – што подсећа на Дечји поход на Јерусалим из 1212. године. Не зна се тачан број деце која су похрлила с крстом у руци да изврше „божју вољу“ и ослободе Христов гроб. Према неким историјским изворима, и тада је све почело од једног невиног детета које је „спонтано“ почело да проповеда о неопходности да се учини нешто. Дете је тврдило да га је посетио Исус и наложио му да предводи дечји поход на Јерусалим. Знамо како су прошла деца на том путу, али се од наше – срећом – не тражи толика жртва. Излазак на тргове уз ширење селфија друштвеним мрежама већ је довело до економског Грета-ефекта, остало ће бити историја.
Управо се пред нашим очима одигравају сцене – режиране у Сорошевом кабинету за пропаганду – у којима деца и омладина излазе на улице европских градова захтевајући АКЦИЈУ. И Мадрид је ових дана показао „еколошку свест“, па су се млади узмували тражећи да им неко – у њихово име – купи карту за Еколенд. За почетак ће добити бонове – индулгенцију за грехе и њихов откуп.
И жути Париз је на тренутак позеленео: они што су започели буну због пораста цене бензина, данас се сетише да завапе против СО2 и нафтне индустрије приде. Кад је професор универзитета запитао еколошки освешћене студенте да ли би били спремни да се жртвују за будућност Планете одрицањем од вожње аутомобилом на факс, одговорили су да – ипак – на толику жртву нису спремни.

Млађана Грета од почетка пропагандне кампање има свог „лајф коуча“ – Лујзу Мари Нојбауер из организације ONE, финансиране од стране фондације Била и Мелинде Гејтс и Џорџа Сороша

МАСОВНА ХИСТЕРИЈА Наилазимо и на званични извештај Владе САД под називом: „Приоритети америчке политике за 2012. годину“, објављен 2007, који „проблем глобалног загревања“ ставља на последње место у табели приоритета. Интересовање за овај феномен нагло је порасло, прерастајући у масовну хистерију, након извођења на сцену Грете Тунберг која преклиње „надлежне“ да учине нешто! УН су се сажалиле на болесно дете услишивши њену молбу: приватне корпорације су проглашене за „надлежне“, уз овлашћење да од држава преузму надлежност над националном еколошком политиком, чиме су присвојиле монопол на бригу о Планети.
Први удар јуришника из корпоративног сектора почео је под слоганом „боримо се против загревања Планете“. Ангажовањем научне елите патентиране су бројне технолошке иновације и склопљени уговори с извођачима радова на хлађењу Планете. Бил Гејтс је и у овој чорби био мирођија, изашавши пред лице народа с радикалним предлогом, а његова понуда је дочекана с великим симпатијама: геоинжењеринг технологијом би пробудио вулкане, који би након ерупције избацили довољно пепела да за дуже време задрже продор Сунчевих зрака на земљу.
И други маштовити предузимачи су изнели листу понуда за „борбу против Сунчеве светлости“, а на нама је било само да – омамљени страхом од Судњег дана – изврнемо џепове за спас потомства „коме је одузета будућност“.
Наша планета је хировито реаговала окренувши ћурак наопако да би – као што је наш Милутин Миланковић и предвидео – започела период климатског захлађења. Корпорације ни то није омело, па је зелени харач сакупљан под слоганом „борбе против климатских промена“, а потом су прошириле поље деловања на све природне појаве којима се може манипулисати.

БУЂЕЊЕ ГМО СВЕСТИ

Подсетимо се да је еколошка свест почела да се буди почетком шездесетих година, а први озбиљан корак направила је Рејчел Карлсон објављивањем књиге „Тихо пролеће“ (1962). Рејчел је подигла глас против запрашивања поља ДДТ пестицидом – најављеним као „велико научно откриће“. Тог „тихог пролећа“ дошло је до помора птица, а њена књига је стигла и до председника САД Џона Кенедија, који је иницирао доношење законске забране коришћења ДДТ-ија у пољопривреди.
Кенеди је убијен 1963. године, да би пола века касније амерички председници стали

 

 

на прву линију одбране произвођача Раундап пестицида, којим се немилице засипају њиве с генетски модификованим усевима. Таква стратегија се брани „борбом против климатских промена“, проглашавањем ГМО за једине „климатски прилагођене усеве“, који ће нас – према тврђењу већинског акционара, „филантропа“ Била Гејтса – прехранити у условима „климатске катаклизме“. Од Кенедија до „Монсанта“ прошли смо трновит пут суочавања са чињеницом да су корпорације преузеле кормило нашег пољуљаног брода, који тренутно плови под заставом „боримо се против СО2“.

ИСТИНА О КЛИМАТСКОЈ МАФИЈИ Десет година након објављивања документарца o „климатском отопљавању“, с Алом Гором у главној улози, који је машући дијаграмом „хокејашког штапа“ имао задатак да унесе панику због „климатског загревања“, показало се да је то био само пропагандни трик, с обзиром на то да се ниједно од његових предвиђања није испунило. То за њега више није ни важно – идеолог борбе против СО2 и гасова стаклене баште у међувремену је постао први угљенички милијардер. Против митологије „глобалног загревања“ подигло је глас 30.000 научника, укључујући лидера научне заједнице и оснивача агенције The Weather Channel. Они су покренули судски процес против ширења лажних вести о природи и интензитету климатских промена, захтевајући да се профитери казне.
Један од бораца за истину о климатској мафији др Тим Бол објавио је књигу „Злоупотреба науке о клими“ (The Deliberate Corruption of Climate Science), насталу након 40 година студирања климатологије и метеорологије. Он је овај природни феномен пратио као официр и члан посаде у канадском ваздухопловству. „Док сам студирао, говорило се о глобалном захлађењу, да би се 1980. године пажња усмерила ка глобалном загревању – као политичком, економском и социјалном проблему. Посматрао сам колеге климатологе како се приклањају потребама политичара, злоупотребљавајући науку и усмеравајући еколошке покрете у погрешном правцу.“ Др Бол је извршио анализу прорачуна на основу којих је исцртан графикон „хокејашке палице“, доказавши да се ради о научном фалсификату. „Програм је тако подешен да се – ма какве податке убацили – на графикону увек појављује нагли скок температуре.“
Аутор графикона – климатолог Мајкл Мен – тужио је др Бола због критике прорачуна, што је могло довести до рушења профитабилног мита о наглом и незаустављивом загревању Планете. Мен на суду није изнео ниједан аргумент у корист тезе о глобалном загревању, одбијајућу да покаже софтверске податке на основу којих је објавио спорни графикон. Иако је ово екстравагантно суђење окарактерисано као SLAPP суђење (A strategic lawsuit against public participation), суђење с намером да се осрамоти и ућутка страна која јавно износи непријатне истине, као и они који подржавају туженог и деле његову критику, суд је наложио Мену да плати трошкове деветогодишњег маратонског спора.

ПРОРОЦИ СУДЊЕГ ДАНА Алармисти су, између осталог, лансирали застрашујући сценарио: „Године 1970. наступиће помор од глади, укључујући и читаву америчку популацију. До 1980. ће изумрети сви становници мора, a становници приобалних подручја биће евакуисани због смрада угинуле рибе избачене на копно.“ Кључну улогу у овој обмани одиграо је Џон Холдрен, објавивши 1971. књигу „Енергетска криза“, у којој је „предвидео“ да ће у догледно време извори нафте бити у потпуности исцрпљени (требало је да се догоди око 2000).
Приликом гостовања на Би-Би-Сију 2007. године проф. Виеслав Масловски из Калифорније и проф. Петер Вадхам са Кембриџа предвидели су нестанак леда на Арктику најкасније до 2013. године, што се „случајно“ поклопило с Горовим предвиђањем – објављеним децембра 2008 (са „75 одсто вероватноће“) – да ће до 2013. Северни пол остати без леда. Уместо топљења леда „Дејли мејл“ је 2013. информисао јавност да је ледена површина океана повећана за 29 одсто, а научници су потврдили да предстоји период хлађења, који ће потрајати до краја века.

[/restrict]

Један коментар

  1. Ранко Р. Спалевић

    Пандемија кретенизма: Гретенизам, Урсулизам… просто: Бандитизам. Тзв. зелено постаје најцрње. Шта је то за Србију међу неолибералима да баци минимум 14 милијарди евра, колико се зна.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *