Кад мати расте

Свети владика Николај: О три предмета не жури да говориш: О Богу – док не утврдиш вјеру у њега, о туђем гријеху – док се не сетиш свога, и о сутрашњем дану – док не сване

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

НЕКОМ ПРАВА НЕКОМ КРИВА Прође највећа Крсна слава у Срба. Скоро ће крај 7527. године. Била је, каква је била. Неком права, неком крива. Свршеном послу мане нема, те не жалите за оним што је прошло. Спремајте се за оно што долази. Време сви имамо, и то је једино наше. Неко има више, неко мање, али смо на почетку сви били равноправни. Зато није добро улудо трошити. Биће свега само овоземаљског времена неће. Те робе нема на акцијама, новогодишњим распродајама с великим попустом. Зато не журимо да добијено време од Господа залуд трошимо.
Свети владика Николај је записао: О три предмета не жури да говориш: О Богу – док не утврдиш вјеру у њега, о туђем гријеху – док се не сетиш свога, и о сутрашњем дану – док не сване. Мудре мисли Николаја Велимировића објавио је Батрић Ћаловић у збирци прича Звона златног неба (Нови Сад, 2019) а ових речи ваљало би се сетити кад нас са свих страна знани и незнани, звани и недозвани, почну обасипати причама о срећи у наредној години. Давно каза мој врли пријатељ из Драгачева, Славо Николића из Зеока: „У Уставу Србије пише да је слобода говора свима загарантована, али нигде не пише, Богу хвала, да се говорник и његова прича морају слушати.“ Апсолутна демократија. Свако може причати до миле воље, али нико не сме приморавати друге да слушају. Од ружних вести које се стално трте да стигну на прву страну „новина“ лепе и корисне ствари немају се где појавити.

СЛОВО ЋИРИЛОВО Срећом, кад се мало одмакнемо од престонице, наиђе се на сваке хвале вредне подухвате. Један од њих је Слово Ћирилово, годишњак Библиотеке „Браће Настасијевић“ из Горњег Милановца. Ове године је изашао 16. број. На више од три стотине страна забележена су дешавања у милановачкој вароши и околини. Има ту лепих записа о великану српског песништва Добрици Ерићу, есеј о стваралаштву Драгише Васића, прилози више сарадника поводом 50 година од смрти академика и етнографа Миленка Филиповића, који објави у знаменитој едицији Српски етнографски зборник две књиге о Такову и Таковцима. Обиман текст о Радомиру Ранчићу, ликовном уреднику Дечјих новина, спасава од заборава и Ранчића и Дечје новине. Ту је поред осталог и леп аналитички текст о некадашњем музичком часопису, за старије генерације, непоновљивог Џубокса.
У Слову Ћирилову може се прочитати и текст, више путопис или дневнички запис Ласла Хуњадија, Излет из Београда у Крагујевац. Током путовања, које траје три дана, гроф Хуњади је забележио више занимљивих детаља. Ласло Хуњади дошао је у Београд 1859. године у пратњи своје сестре Јулије, будуће супруге кнеза Михаила. Међу циљевима посете је било и стварање Дунавске федерације, где је једна од водећих улога била намењена кнезу Михаилу. Промене политичких односа уз љубавну аферу Јулије с немачким грофом Аренбергом натерале су кнеза Михаила да одустане од поменуте федерације.

ДОК СЕ НЕ ЗАБРАНИ Данас смо сведоци да се поново пише и говори о дунавском региону, градовима, пловидби. Занимљиве приче се пронађу тамо где се човек најмање нада.
О томе шта значи време које нам је дато написао је песник из Чачка Бранко В. Радичевић. Песма се зове Кад мати расте. Како се реч мати и мајка могу, не дај Боже, брзо избацити из уџбеника и говора, користим прилику, док забране нема, да је наведем у целости.
Кад јутро донесе сунце и птице / ти као да скочиш из себе сама. / Растеш. Прскају нараменице /
Расти. Расти.
И гле све си плављи. И све се плави. / Јер хиташ увис где су ласте. / Растеш и све крај тебе расте. /
Расту и ласте.
Свакога дана испод трешње прођеш. / А јутрос цветне гране кроз твоју косу ко да пласте /
Расте. Расте.
Но има негде неко пуце, сребрено, златно или плаво. / И кад прсне, кад тај час куцне,ударићеш у небо главом./
Расти. Расти.
Одједном – човек. Мајку узе у наручје. / Али – гле – сузе…
Опрости, тајно: и мати расте, / али у супротном правцу од ласте.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Сетимо се Милана Мартића и његовог мучеништва. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Не заборавимо дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Помогнимо Арно Гујона. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *