Џ. М. Куци
ЖИВОТ И ВРЕМЕНА МАЈКЛА К
„Лагуна“, Београд
У земљи подељеној грађанским ратом незапослени вртлар Мајкл К измиче историји гајећи бундеве негде у залеђу Рта добре наде. Кад га ухапсе под сумњом да је помагао герилце, К пружа отпор који жести, збуњује и напослетку задивљује његове тамничаре. Ова митска прича о слободи људског избора овенчана је британским Букером, јужноафричком наградом ЦНА и француском Prix Femina étranger. „Мајкл К је чедно биће које посматра свет са бесконачне удаљености. Изложен насиљу и тиранији, он пасивношћу достиже невероватан ступањ слободе… из простог разлога што не жели ништа: ни рат ни револуцију, ни моћ ни новац“, пише у образложењу за Нобелову награду. Према речима Карлоса Фуентеса, „Куцијево саосећајно путовање води кроз један опустошени свет, преко мора гладних уста, мора бола које недокучиво, и за сва времена, остаје уписано у нашу будућност. Носимо у себи дивљу звер. Ућуткати је можемо једино гладовањем“.
Андреј Митровић
ЈУГОСЛАВИЈА НА КОНФЕРЕНЦИЈИ МИРА 1919–1920
„Прометеј“, Нови Сад
Ово важно научно дело једног од водећих модерних српских историчара је сложена, садржајна и важна историографска тема. Она ставља историчара пред низ разноврсних задатака и тешкоћа. Та тема не садржи само питања о којима је тада Конференција мира доносила одлуке, каква су правно признање Краљевине СХС као учеснице мировних преговора, границе, репарације и сл. Она садржи, може се рећи, читаву историјску ситуацију момента. Због тога она тражи детаљно испитивање појава, односа, догађаја и поступака појединих људи у високим политичким телима југословенске државе, те испитивање међусобних односа тих тела.
Са овим се нераздвојно преплело питање: шта је у том моменту држава која се назива Краљевином СХС? Шта је она идеолошки, друштвено, економски и национално? А ово питање тражи развијен и садржајан историографски одговор. Најзад, југословенско питање на мировној конференцији било је само један тренутак историје. Било је најчвршће повезано – поред све своје „аутономности“ – са временом које је претходило и са временом које је долазило; било је последица одређеног историјског тока и он је себе уградио у будући историјски ток.