Има ли капитализма у Србији?

Кад смо кренули у постјугословенску авантуру, требало је да стигнемо у друштво либералне демократије и западног слободног тржишта, а да за награду освојимо западне стилове живота. Четврт века касније, како год да сте прошли у транзицији, јасно вам је да ништа од великих обећања није испуњено

Да ли вам је икад било чудно што смо „пре транзиције“ сви – од деце у основној школи до управника затвора, капитена фудбалске репрезентације, председника државе – дакле сви, знали да живимо у „социјалистичком друштву“, а да после тога ни ПР-ови владе и партија никад не дефинишу друштво у коме смо се нашли? Је ли то прогрес? И зашто ни нама, али ни онима који нам „имплементирају“ систем који одређује нашe животe није стало да то буде именовано?

НЕИСПУЊЕНО ОБЕЋАЊЕ Кад смо кренули у постјугословенску авантуру, требало је да стигнемо у друштво либералне демократије и западног слободног тржишта, а да за награду освојимо западне стилове живота. У „крај историје“ је требало да ускочимо, како нам обећаваше вашингтонски либерални интелектуалци.
Четврт века касније, како год да сте прошли у транзицији, јасно вам је да ништа од великих обећања није испуњено. Једино је извесно да је овакво српско друштво устројено противно свим правилима доброг историјског искуства и успешне цивилизацијске логике. Осим, ако бисмо одустали да га зовемо српско. И признамо да је колонијално.
Као објашњење где смо се нашли коришћена су два појма: а) демократија – што је обећавало да ће народ контролисати власт, и б) слобода – да ћемо моћи на слободном тржишту да зарађујемо колико и сви народи западне „пљачкашке цивилизације“, јер се зна да смо ми Срби вредни и добри радници. Са становишта реалности у коју смо ушли, то је бесрамнија превара од оне кад васпитачица обећава деци из вртића како ће сви они осамнаести рођендан славити на Месецу.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *