Две комичне љубавне приче

Премијера Много буке ни око чега: Четрнаести Шекспир у ЈДП-у

Репертоарски потез београдског театра може се само поздравити с обзиром на то да је последња поставка овог дела у Београду била давне 1951. године у Народном позоришту, када је драму сјајно превео и режирао др Хуго Клајн

Југословенско драмско позориште наставило је своју традицију приказивања Шекспира и као четрнаесто дело великог драматичара премијерно је приказало комедију Много буке ни око чега. Тај репертоарски потез може се само поздравити с обзиром на то да је последња поставка овог дела у Београду била давне 1951. године у Народном позоришту, када је драму сјајно превео и режирао др Хуго Клајн. Иначе, ова Шекспирова комедија, као што се из наслова може сагледати, расправља о супротностима између стварности и привида, реалне истине и заблуда у схватању процеса животних догађања и има два наративна тока заснована на обмањивању, од којих је први сентиментално-романтична прича о љубави Хере и Клаудија, док је други комична прича о томе како се надмудрују Беатриче и Бенедето, с тим што оба одводе своје актере различитим смеровима – у првом случају доћи ће до раздвајања, а у другом до спајања љубавних парова. Сасвим је разумљиво да данас, када смо већ на прагу треће деценије 21. века и када смо већ дубоко зашли у дигиталну еру, управо такав расплет може бити интересантан и изгледати могућно.
Још почетком 17. века Много буке ни око чега била је омиљена комедија. Потом, у позном 17. веку, као и почетком 18. века, била је потиснута с репертоара све док славни енглески глумац Гарик није у другој половини 18. века на позорници поново указао на њену праву вредност. Од краја 19. и током 20. века с правом се сматрала за једну од три најбоље Шекспирове комедије. Ниједну од својих комедија није Шекспир тако савршено склопио у складну целину саздану од веома духовитих елемената веселости и комике, са елементима озбиљности и туге као што је то случај с Много буке ни око чега. Фабула је занимљива, комедија је мајсторски конструисана, карактери сасвим јасно оцртани у духовитим сценским призорима.
Ако је у Отелу Шекспир приказао сву трагичност лаковерности, у Много буке ни око чега насликао је комичност лаковерности и дао комедији одговарајући наслов. Наиме, људи су, кад немају довољно интелигенције, склони да поверују у оно што им одговара, макар била то измишљотина или клевета најгоре врсте. Међутим, и паметни појединци могу се обманути и тада заслужују подсмех.
У комедији Много буке ни око чега радња се догађа на Сицилији, у Месини, где се после једне ратне победе Клаудио заљубљује у Херу. Испросио ју је и њен отац Леонато дао им је благослов, те је заказан дан венчања. Међутим, доћи ће до забуне када Дон Педро и Клаудио скривени посматрају и слушају, мислећи да пред собом имају Херу, како Маргарита, пратиља Херина у врту, у тмини поноћи разговара са својим љубавником. Увређен, Клаудио ће у цркви, пред олтаром са гнушањем одбити Херину руку… Напоредо с разлазом љубавне везе Хере и Клаудија развија се љубав између Беатриче и Бенедета. Наравно, ни ту неће изостати неспоразуми и пркоси, јер кад год се нађу, ово двоје се надмудрују желећи да на тај начин сакрију међусобну наклоност како од себе самих, тако и од осталог света.
И тако ће у Месини бити још мноштво других догађаја и неспоразума у оквиру овог вешто грађеног комичног заплета чију је разгранатост сузбила адаптација редитељке Иве Милошевић, која је радикално скратила текст, што је штета – имали смо утисак да нисмо гледали Шекспирову комедију већ француски водвиљ из 19. века. Таквом утиску допринела је и сценографија Горчина Стојановића, раскошно осветљена монументална просторија равне површине оивичена високим зидовима светле беличасте боје (асоцирало је на једну представу стокхолмскога театра „Драматен“). И стилски разнородни костим по идеји Марие Марковић Милојев одвлачио је представу у 20. век.
Глумци су се својски потрудили да својом веселом разиграношћу, сценским кретњама, поскакивањем и скакањем забаве публику. Редитељка Ива Милошевић разиграла је претежно млад глумачки ансамбл, тако да су глумци са сцене пленили бројним водвиљски изведеним ситуацијама; Радован Вујовић као Дон Педро био је суздржан у изразу, што није сметало уверљивости његове глуме већ, напротив остављало сугестију моћи и достојанства. Марко Јанкетић, као Бенедето, у свакодневној одећи као да је у позориште дошао на пробу, зрачио је спонтаном непосредношћу свог глумачког израза и одличном дикцијом уз неумољиву логику саопштавајући веома духовит Шекспиров текст. Милица Гојковић, као Беатриче, донела је тонове наше савремености на сцену и била равноправна партнерка Марка Јанкетића. Њихови призори били су врхунац ове представе. Јоаким Тасић као Клаудио био је убедљивији у сценама срџбе и незадовољства него у малобројним призорима љубавних загрљаја са Хером, коју је тумачила млада глумица лепе појаве Милица Сужњевић. Леоната је приказао Марко Баћовић присно и с много топлине у односу према младима. Миодраг Драгичевић као Дон Хуан доследан у пренаглашено строгом и незадовољничком изразу. Срђан Тимаров као Борачо ефектно је остварио једну зачудну фигуру. Служавку Маргарету Милена Васић играла је помало карикатурално, али весело и забавно. Бојан Лазаров као свештеник Францискус имао је став и понашање потпуно у складу с функцијом коју обавља. Музика Владимира Пејковића прикладнија у озбиљним драмским призорима.
Представа је имала нешто суздржанији пријем код гледалаца но што је то обично на премијерама у Југословенском драмском позоришту. Склони смо да претпоставимо да ће је млађа публика боље прихватити…

МНОГО БУКЕ НИ ОКО ЧЕГА

ПИСАЦ Вилијем Шекспир / ПРЕВОД др Хуго Клајн / ПОЗОРИШТЕ Југословенско драмско позориште, Сцена „Љуба Тадић“ / РЕЖИЈА и АДАПТАЦИЈА Ива Милошевић / ДРАМАТУРГ Милош Кречкович / СЦЕНОГРАФ Горчин Стојановић / КОСТИМОГРАФ Мариа Марковић Милојев / КОМПОЗИТОР Владимир Пејковић / ПРЕМИЈЕРA 28. новембар 2019