Дуги пипци снајпер политике

Атентат у „Краун плази“

Не треба сумњати да ће се неуспели београдски атентат у Црној Гори одразити као непредвидиви политички рикошет с далекосежним последицама на ионако узаврелој друштвеној и политичкој сцени братске нам републике

Да ли га је спасла судбина или нешто друго, тек, црногорски бизнисмен Миодраг Дака Даковић преживео је атентат у познатом београдском хотелу „Краун плаза“ и прошао само с лакшом повредом руке. Сама реч атентат, везана за овај случај, прошла је кроз све медије, наговештавајући на тај начин политички контекст снајперског пуцња на Црногорца усред Београда, јер Давидовић је познат и као велики противник режима Мила Ђукановића, председника Црне Горе, због чега је својевремено и напустио Црну Гору.
Бизарност овог случаја појачава и коинциденција да се у тренутку напада на црногорског бизнисмена у „Краун плази“ затекао и нови амбасадор Црне Горе у Србији Тарзан Милошевић, како су незванично сазнале „Новости“.

ПУЦАЊ С ПАРКИНГА На Давидовића, црногорског држављанина и успешног бизнисмена, пуцано је из снајперске пушке у вечерњим сатима 10. децембра, док се налазио у друштву владике Српске православне цркве, епископа будимљанско-никшићког Јоаникија. Напад се догодио на првом спрату хотела, у бизнис клубу, а атентатор је пуцао с неких шездесетак метара удаљености, с хотелског паркинга. Метак је прошао кроз троструко стакло и Давидовића погодио у руку, а рикошети од столице озледили су лице владике Јоаникија.
Прве индиције полицијске истраге говоре да је, највероватније, снајпериста имао помагача у хотелу. Тај неко је морао да дојави место и време када је Давидовић дошао у ресторан, као и где је сео. Упућени наводе да је црногорски бизнисмен увек био за истим столом. Организатори су на све рачунали, осим, изгледа, на (троструку) дебљину стакла и, вероватно, његов утицаја на путању метка.
После извесног времена, неколико километара даље, у Улици омладинских бригада код броја 104 пронађен је запаљени аутомобил, чији је нестанак пре извесног времена пријављен у Краљеву, и у њему пушка с оптичким нишаном. То је до сада познато, а све остало су спекулације и нагађања јер истрага је тек почела.

[restrict]

ПИТАЊЕ МОТИВА Једна од њих се тиче самог мотива, па нагађања истрагу усмеравају ка Црној Гори, јер је Давидовић познат као опонент режима Мила Ђукановића и као човек који подржава и финансира опозицију.
Уочи распада СФРЈ Давидовић је био економиста у Жељезари Никшић, да би током деведесетих година основао предузеће „Нексан“. Био је и начелник Центра безбедности у Никшићу, а за време рата у Босни и Херцеговини, у складу с тадашњом званичном политиком Црне Горе и Савезне Републике Југославије, радио је у корист војске босанских Срба, а био је и министар у ратној Влади Српске аутономне области (САО) Херцеговина, коју је у источној Херцеговини основала 1991. године Српска демократска странка (СДС) Радована Караџића.
По окончању оружаних сукоба, Давидовић је ушао у бизнис, али и у политику у Црној Гори. У јеку политичког сукоба Момира Булатовића и Мила Ђукановића унутар тада јединствене Демократске партије социјалиста 1997. године Давидовић је стао на страну свог кума Момира Булатовића. Давидовић је тада био и ухапшен под, никад доказаном, оптужбом да је наводно манипулисао у трговини цигаретама и оштетио републичку касу за више од десет милиона евра. Тадашњи председник Црне Горе Момир Булатовић је аболирао Давидовића.
Црногорски медији махом извештавају да је јасно да се „атентаторима много журило“ да убију Давидовића, јер су пуцали упркос неповољним условима. Говори се да је позадина атентата политичка, да је Давидовићу прећено смрћу, као и да је већ једном брутално нападнут.
На порталу „Ин4с“ наводи се да су у последње време у одређеним црногорским медијима пласирани подаци о повезаности Давидовића са опозиционим политичким партијама, као и информације да је он предводник новог опозиционог политичког покрета „Да свако има“, који обједињује више утицајних странака.
„Истовремено, у Црној Гори је вођена оркестрирана кампања у којој се Давидовић представља као лице повезано са криминалним миљеом, сумњивим пословним аранжманима, а избегава се изношење чињеница које упућују на закључке због којих је Давидовић заправо напустио Црну Гору, у којој већ 20 година постоји спрега власти и криминала“, наводи овај портал.

Нагађања истрагу усмеравају ка Црној Гори, јер је Давидовић познат као опонент режима и као човек који подржава и финансира опозицију

МЕДИЈИ ПОД КОНТРОЛОМ АНБ Тако подгоричка „Побједа“ мотиве атентата наглашено одбацује од сфере политике, иако и сама каже да је Давидовић био политички ангажован у помоћи странкама које су биле противници црногорске власти. Давидовић, по писању „Побједе“, одавно не представља политичку претњу, а у први план овај лист ставља његов позамашан бизнис у Србији, Македонији и пословања са офшор-дестинација.
Теза овог листа, за који црногорска опозиција каже да припада медијима под контролом АНБ (Агенције за националну безбедност), у први план ставља наводну Давидовићеву међународну дистрибуцију оружја за коју каже да иако је легалан посао, истовремено је и монополски, што подразумева добре односе са званичним Београдом, сугеришући сукоб с бизнисменима из круга Српске напредне странке који су, наводно, до сада имали ту привилегију.
Уз то се скоро пословично истиче и његова нескривена приврженост радикалним српским политичким идејама, као и нелегални бизнис са вођама Републике Српске, нарочито у пословима „реекспорта“ нафте и цигарета на ратним територијама. Као да се овде не зна ко је био главни „дуванџија“ на Балкану, за којим су оптужнице по Европи „замрзнуте“ до окончања важних политичких послова.
Из те, наводно АНБ-ове медијске групе портал „Стандард“ је објавио да је Давидовић убијен. После неколико минута вест је повучена, али је на „Гуглу“ остао „траг“ и сумња кроз питање како је редакција овог медија „сазнала“ да је Давидовић убијен.
Уосталом, детаљно чешљање и анализа послова којима се Давидовић бавио протеклих година, са инвективама и алузијама према Београду, стварају утисак да су медији везани за Ђукановићев режим имали скоро припремљене материјале о Давидовићу.

СПЦ НА НИШАНУ Међутим, нагађања и сугестија не мањка ни на другој страни. Иако се тек прикупљају оперативна сазнања о мотивима и начину извршења неуспелог атентата на бизнисмена Давидовића, у многим спекулацијама већ је нађена сличност с ликвидацијом министра војног Павла Булатовића, убијеног из снајпера у фебруару 2000. године у ресторану фудбалског клуба „Рад“ у Београду. Уз поређење иде и запажање да је та ликвидација касније покренула лавину политичких промена у Србији, али не и у Црној Гори.
Наводну везу између ова два догађаја треба да потврди чињеница да су и Павле Булатовић и Миодраг Дака Давидовић велики противници режима Мила Ђукановића. Давидовић, као велики добротвор Српске православне цркве у Црној Гори, представља велику опасност по црногорски режим, који управо интензивира негативну медијску кампању против СПЦ уочи доношења новог закона којим би се СПЦ одузела имовина.
Даље се спекулише да Ђукановић актуелну политичку кризу проузроковану афером „Коверта“ покушава да ублажи „извозом“ у суседну Србију, због чега се из Лондона огласио и актер ове афере Душко Кнежевић с тврдњом да је напад на Давидовића „професионални плаћенички напад“. „У овом моменту ми не знамо ко је био мета, да ли владика Јоаникије или Дака Давидовић. Све то додатно компликује ситуацију у Црној Гори. Јако сам забринут јер се терен сад пребацио на снајпере и на убиства. Интересантно је да се ово десило пред велики сабор у Никшићу јер је Дака Давидовић главни финансијер и донатор СПЦ-а“, поручио је Кнежевић преко „Вечерњих новости“.
Наиме, Давидовић је успешан бизнисмен, који је већ неколико година пословно присутан у Србији, а средства која је зарађивао у легалним пословним аранжманима превасходно је усмеравао на пружање помоћи Српској православној цркви у Црној Гори. Један је од највећих финансијера СПЦ у Црној Гори, где је, указују медији, финансирао изградњу и реновирање црквених објеката међу којима је и манастир Острог. Због тог доброчинства Давидовић је и одликован од стране СПЦ-а, добитник је Ордена Светог Саве првог реда, као и Ордена Светог краља Милутина за немерљиви допринос у обнови манастира Острог.

„ДРЖАВНИ УДАР“ Спекулише се и с информацијама да је Давидовићу пре напуштања Црне Горе прећено смрћу, али и да је на њега извршен физички напад.
У јеку истраге о „покушају државног удара“ за време парламентарних избора 2016. године, Давидовић се огласио саопштењем у коме је рекао да никог од ухапшених не познаје, да никог није финансирао нити убеђивао да убијају. Давидовић је тада упозорио: „Ако се, не дај Боже, било шта деси мојој породици, мојим сарадницима и мојим запосленима, јасно је са које је адресе дошла порука. Природно је да овако размишљам јер су оваква писанија створила нездраву климу у јавности и означила ме као финансијера терориста.“ Од тада Давидовић није помињан у контексту „државног удара“.
Због значаја и улоге Давидовића у кругу Срба у Црној Гори овај неуспели атентат није могао остати без одјека.
У Демократском фронту (Давидовић га подржава и финансира) уверени су да је атентат на владику Јоаникија и никшићког бизнисмена кукавички и подмукао чин, којим се жели послати порука читавом народу.
„Тај покушај убиства успешног привредника и добротвора СПЦ и једног најугледнијих епископа наше помесне цркве изведен је, не случајно, баш неколико дана пре великог црквено-народног сабора у Никшићу и непосредно након стављања у скупштинску процедуру закона против СПЦ. Они који стоје иза овог напада очигледно су навикли да до властитих циљева долазе злочином, па верују да би наставком убијања најугледнијих људи, попут стрељања Павла Булатовића у Београду и Душка Јовановића у Подгорици, присилили народну већину да устукне пред њиховим терором и да мирно и без отпора прихвати да зло победи добро“, поручују из овог политичког савеза.
Из „Праве Црне Горе“ оценили су да је ово порука Српској православној цркви и да је, очигледно, реч о намери одређених структура и центара, а у јеку највећег најављеног насртаја на Цркву у Црној Гори, да се радикализују односи и застраше сви они који раде на очувању и опстанку канонске цркве.
„Они који мисле да су овим покушајем убиства застрашили нас Србе и остале православне вернике грдно су се преварили, напротив, овде се најбоље осликава реченица ’удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала’. Још више ће нас бити у Никшићу, још жешће ћемо бранити наше свете манастире, храмове, цркве, наша гробља и нашу прошлост и будућност. Зато позивамо све Васојевиће, Полимљане, Шекуларце, Величане … да сви као некад будемо на бранику своје цркве, владике Јоаникија који је наш духовни пастир и часни наследник епископа које је у Будимљи 1219. године поставио Свети Сава. Будимо оно што јесмо, не дајмо своје светиње“, каже се у саопштењу Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине.
Пуцањ у „Краун плази“ произвео је, очигледно, сасвим супротан ефекат када је у питању мобилност и реакција Срба у Црној Гори. Уосталом, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије упутио је позив верницима да дођу у Никшић 21. децембра на црквено-народни сабор где ће се бранити храмови и светиње СПЦ у Црној Гори. „Победићемо и ту пошаст. Господ је на нашој страни“, поручио је епископ Јоаникије.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *