Армагедон је у току

Катаклизмични утицај климатских промена на наш свет

Речи генералног секретара УН Антонија Гутереша о алармантном стању климе наше планете, изговорене на отварању недавног мадридског скупа посвећеног борби против климатских промена, не само да су звучале лажно, па и јадно већ су и циничне. Јер док је он на самиту говорио о томе да се под хитно мора престати с било каквим бушотинама и вађењима нафте и угља, објављен је податак да најмоћније западне државе за наредну годину предвиђају улагања управо у нове бушотине, и то од најмање неколико хиљада милијарди долара!

Jедан мали-велики документарни филм који је после двогодишњег успешног путовања по светским филмским фестивалима од значаја и угледа доспео у актуелну понуду скоро свих стриминг компанија подударио се с великим састанком лидера, стручњака и бројних невладиних организација који су се сви обрели у Мадриду у покушају да још једном упозоре на хитност делања читавог света, али и сваке државе у оквиру те наводно координиране заједничке акције, на смањењу емисије штетних гасова, санирању девастирајућих процеса климатских промена, као и успостављању нормативних инструмената који би то морали да обезбеде. Поменути документарни филм, „Токсична загонетка“, скренуо је пажњу на један сегмент застрашујуће одмаклих утицаја глобалног загревања на биолошке процесе природе. Филм је у форми детективске приче дошао до доказа да у деловима око Великог језера, али и на многим другим воденим површинама не само у Сједињеним Државама него буквално широм света, такозвано цветање алги, изазвано због климатских промена „подивљалом“ цијанобактеријом, доводи до епидемије најстрашнијих болести нервног система, најпре обољења познатог као АЛС (Амонотрофична латерална склероза) и Алцхајмерове болести. Овај потресни и тужни филм показује тек делић страхота које су директна последица поремећаја климе и баланса природних токова нашег света, а који су опет директна последица човековог делања. „Просперитет“ модерне цивилизације узима страшни данак и, још горе, будућим поколењима не оставља ништа. Тако тврде скоро сви учесници мадридског скупа организованог од стране Уједињених нација који се одржавао у првој половини децембра са скоро тридесет хиљада учесника из двестотињак земаља света. Није нимало неважна чињеница да је овом самиту претходио прави кошмар око избора места одржавања јер су јужноамеричка места окупљања (Чиле) неуспешно мењана из дневно-политичких разлога, а и због разних других, говораше, логистичких изазова. Пошто је текст писан у време када самит још није био окончан, његов видно и тада мршав коначни учинак још није било могуће сагледати и то управо из дневно-политичких разлога и, углавном, политичке агоније у којој се налазе скоро све западне државе, а и већи део јужноамеричког континента. Као и много пута раније испоставило се да свет, односно, прецизније, свака држава појединачно у њему има далеко важнија „текућа питања“ од настојања да тај исти свет спасе или да то бар покуша. И док научници сада већ урлају да је дошло последње време, неки чак и да је и оно за нама, политика и интереси настављају да секу грану на којој и они, а и остали део света седе.

„Просперитет“ модерне цивилизације узима страшни данак: Генерални секретар УН Антонио Гутереш
ПРАЗНЕ РЕЧИ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА Јадни вапај после вишегодишњег циничног избегавања било каквих стварних акција и промена у понашању најбогатијих земаља а уједно највећих криваца за глобално загревање, које је кључни генератор климатских промена, акција које су биле наведене као неопходне и хитне у закључцима Париског споразума пре пет година, поновљен је и сада у наводном настојању да се донесе нека нова слично „обавезујућа“ одлука коју би заиста применили велики. Све је опет остало у форми реторичких тирада учесника скупа иако су непрестано били у сенци протеста хиљада људи одлучних да изврше притисак на оне који би требало да доносе судбоносне одлуке. Уосталом, да је све што чине органи Уједињених нација суштински бесмислено јер је без икаквог практичног ефекта доказале су и речи актуелног генералног секретара Антонија Гутереша, који је на почетку скупа изјавио да су „светски напори да се зауставе климатске промене били потпуно неадекватни“! Уз то је додао, политичарски неодређеним опаскама у стилу „постоји опасност“ или „могуће је“, да ће се прећи тачка када више нема повратка у тровању атмосфере и планете и када климатске промене више неће бити могуће зауставити, а камоли преокренути. Јер на истом скупу, па и месецима пре њега, научници и стручњаци из ове области упозоравали су да су скоро сви процеси који чине климатске промене већ прешли тачку после које нема повратка! Али не само да ове речи генералног секретара звуче лажно, па и јадно, него су и циничне. Јер док је он на самиту говорио о томе да се под хитно мора престати с било каквим бушотинама и вађењима нафте и угља, објављен је податак да најмоћније западне државе за наредну годину предвиђају улагања управо у нове бушотине од најмање неколико хиљада милијарди долара! Тај је податак најизвеснија чињеница о непосредној будућности нашег света. Да, наставиће се по старом док год из сенке или отворено буду владале глобалистичке полуге економске и сваке друге принуде богатих који не одустају да буду све богатији по цену нестанка света. Можда је још боља илустрација трагичне ситуације у којој се налази наша клима да је она данас топлија него било када у протеклих пет хиљада година. А пошто се овако драстичним отапањем пермафроста у атмосферу испушта огромна количина метана, који је најутицајнији узрочник изазивања ефекта стаклене баште на глобалном нивоу, убрзавање климатских промена, заправо драстично погоршање климе је неминовност која добија на убрзању, па су помињања доласка судњег дана или, блаже, уласка у период када више нема назад, сасвим на месту. Канада је прогласила климатску узбуну, али без значајнијих промена загађивача на глобалном нивоу ништа неће моћи да учини ни за себе ни за остали део света. Мада, цинизам њених политичара који су се великим али лажним речима посветили борби против загађења доказан је делима – убрзо пошто су прогласили поменуту узбуну одобрили су огромна додатна средства за изградњу нафтних цевовода и финансирање даље експлоатације уљаних шкриљаца чија су огромна налазишта на северу, управо у пределима отапајућих глечера.

ИСТОРИЈСКЕ ПРОМЕНЕ

Пизол глечер

Научници понављају да се климатске промене погоршавају и да ставку по ставку улазе у узрочно-последични след који води до катаклизме. Идеја да се смањи пораст глобалног загревања, његовим задржавањем бар у опсегу од једног и по степена Целзијуса годишње, сада је само сан. Температура расте и доводи до несагледивих последица: топљења глечера, поплава, екстремних суша, неповратног разарања екосистема. Протекло лето је у многим западноевропским државама било рекордно по жестини, броју тропских дана, сушама, али и разорним невременима. У Француској је оборен рекорд у највећој измереној температури (46 степени Целзијуса) од када се води евиденција о томе. Венеција је у новембру забележила највећу поплаву у историји пошто је ниво воде порастао за метар и по чак три пута у току једне седмице што се никада није десило. Шпанија је летос имала рекордно најстрашније последице од пожара. У Немачкој је за само последњих годину дана изумрло чак милион стабала услед екстремних климатских последица – превисоке температуре у комбинацији са сушама и разорним олујама. Али у Немачкој нису страдале само шуме већ и усеви који су такође услед досад незабележених суша и ове и претходне сезоне у значајној мери уништени што и локално, и у склопу истоветних недаћа које су задесиле многе друге земље, значајно утиче на понуду и цену основних животних намерница милиона људи. У швајцарским Алпима је потпуно нестао чувени Пизол глечер, а до сада незабележена отапања глечера и снежних наслага забележена су дуж читавог алпског подручја. Наравно, тешке последице климатских промена су глобалног карактера и погађају све области. Досадашњи туристички рај, Сејшели, сва је прилика више неће бити рај пошто су климатске промене утицале да његов екосистем буде доведен на ивицу опстанка. Преко тридесет милиона људи су били жртве поплава, суша и глади ове године у Африци, непогода изазваних такозваним климатским шоковима због којих је овај део афричког континента био погођен с два досад најразорнија циклона. Томе треба додати и податке који доказују да је значајно погоршан алармантни процес топљења пермафроста у Канади чије би потпуно отапање довело до чак и за највеће стручњаке из ове области несагледивих глобалних климатских последица.

НАЈВЕЋЕ УЛАГАЊЕ У – НОВЕ БУШОТИНЕ Индикативно је и метафорично, отуда, постављање ужасне слике три огромна димњака у Минску (каквих има на хиљаде у Кини, али и Сједињеним Државама, да и не помињемо бројне земље такозваног Трећег света) који бљују ужасан црни дим што километрима унаоколо заклања светлост баш у време када је Конференција о климатским променама у Мадриду требало да почне, а на којој је као главна, прва ставка, од које све почиње и све зависи, била порука да се престане с ископавањима и бушењима и неодговорним коришћењем фосилних горива. Она би, заправо, ургентно и без изузетка требало да буду замењена обновљивим изворима енергије, а први корак да се крене у том правцу је да се укину субвенције на експлоатацију фосилних горива (идеја је да 2020. буде кључна за предузимање овог корака широм света), па чак и да се од наредне године више нигде не изгради електрана, а што све изгледа утопијски у светлу горепоменуте чињенице да најбогатије државе највеће улагање у наредној години планирају за нове бушотине и експлоатацију фосилних горива! Иако се, дакле, одавно зна да су кључни загађивачи који иницирају климатске промене на глобалном нивоу Кина и Сједињене Државе (Америка је, иначе, најавила да се од идуће године повлачи из Париског споразума!) они и даље настављају да без икаквих макар и политичких последица то буду. На самиту је јалово констатовано да највећи загађивачи не дају свој допринос у борби против климатских промена, али без макар каквог покушаја да се приморају на спровођење иначе декларативно прихваћених одлука бројних конференција, самита и надлежних органа Уједињених нација који се годинама баве овим проблемом.

На скуп дошла бродом, као најмањим загађивачем: Шведска тинејџерка Грета Тунберг

Ако је намера и наводни захтев после Париског споразума да се емисија угљен-диоксида смањује годишњом стопом од 7,6 посто сваке године све до 2030. још једна фарса, а самим тим и потврда не само о немоћи организација које би требало да имају снагу да покрену спасоносне промене у понашању загађивача већ и директни доказ да је сасвим извесно да је свет суочен с неминовном климатском (биолошком) и економском катастрофом. Тим пре што заправо нема ниједне западне државе, а најпре то није ни Европска унија која је декларативно главни заговорник борбе против загађења природе, а која ће се у догледно време искрено и озбиљно упустити у неизвесна улагања у измену енергетске структуре. Јер док су наводно учинили све да у својим земљама смање емисију угљен-диоксида, заправо су целокупну загађивачку индустрију изместили у „треће земље“. Загађивање отуда више не долази с њихових територија, али стиже из њихових фабрика које су цинично преместили у сиромашне државе или највише у економски ојачану Кину која из економских разлога не мари да примени било каква ограничења у том смислу. Додатни цинизам, може се рећи и подлост, развијеног Запада и у овом случају банкарске олигархије јесте то што су фондови који су наводно намењени сиромашнијим државама за спровођење мера против загађења заправо неповољни дугорочни банкарски зајмови којима ове земље постају њихови дужнички вазали док покушавају да тим парама финансирају „борбу“ против загађења које долази управо из западних фабрика измештених на њихову територију!
Протестима, који се понекад огледају у насилним окупљањима и јаловој грађанској непослушности, прикључује се све више еминентних научника који нуде доказе о неминовној апокалипси која је већ у току (подаци, рецимо, о рекордној концентрацији гасова који су доказано изазивачи такозваног ефекта стаклене баште су више него застрашујући), па све то ипак чини свеобухватнији и јачи притисак него икада пре на оне који одлучују. Скуп у Мадриду је медијски далеко боље испраћен, посебно на друштвеним мрежама и уопште у сајбер-свету, у коме је водећи херој шведска тинејџерка Грета Тунберг која је на скуп дошла бродом, као најмањим загађивачем, с бројним поклоницима што су симбол отпора интернационале младих чија је највећа брига спас природе од загађења и наслеђивања бољег света од глобалистичке похлепне економије старијих генерација. Зна се да ће следећа конференција о климатским променама бити одржана идуће године у Глазгову, а у току тих наредних дванаестак месеци се за акцију у смањењу извора загађења и за драстично смањење емисије угљен-диоксида обавезало нешто мање од седамдесет земаља. Невоља је у томе што те земље у светској емисије CO2, кључног за изазивање готово свих последица загађења атмосфере, учествују с једва осам посто.

СЦЕНАРИО КАТАКЛИЗМЕ


Процес загађења би до краја века могао да доведе до пораста просечне температуре за чак пет степени Целзијуса, а што би било довољно за нестанак готово свих приобалних држава или метропола, уништење вегетације у катаклизмичном обиму и самим тим узрочно-последично изазивања низа катастрофа због којих би се драстично смањила светска популација услед глади, суша и разорних ратова око оно мало преосталих ресурса. То је отприлике сценарио катаклизме наше цивилизације који је коришћен у бројним филмовима и књигама и који се донедавно сматрао фантастиком, али је сада од стране науке постао сасвим реалистично предвиђање наше будућности коју, ма како да се реши овај проблем, ни највећи оптимисти не виде ружичасто.

Текст се објављујe као део пројекта који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *