Велика НАТО обмана

Како је Северна Македонија постала жртва туђих обавештајних игара и сопствених погрешних процена

Северна Македонија је веома поучан пример како пролазе државе које своју политику заснивају искључиво на дипломатији, без ослонца на обавештајне податке својих обавештајних служби. Искусни државници знају да је то „пипање у мраку“ у коме вребају политичке и дипломатске замке и смицалице. Зато нигде не крећу и ништа не раде без обавештајне припреме и што више поузданих и проверених обавештајних података. Ништа вам не вреди да потребне податке добијете од пријатељске државе ако немате своју службу која ће их проверити и „верификовати“ као тачне. У периоду владавине Зорана Заева Северна Македонија је потпуно игнорисала и маргинализовала свој обавештајно-безбедносни систем, и то јој се на крају осветило. Све је то толико поучно да ће се сигурно изучавати на факултетима за безбедност и дипломатију.

[restrict]

ПОЛИТИЧКИ ГАФ ЗОРАНА ЗАЕВА Мало је рећи да се политика Зорана Заева, она која је одредила судбину државе и (северно)македонског народа, нашла у дубокој кризи. Та политика је, одбијањем ЕУ да отвори приступне преговоре с Албанијом и С. Македонијом, доживела потпуни дебакл. Догађај се приказује као опште изненађење и као стратешка грешка уније коју је изазвао француски председник Емануел Макрон уз подршку Холандије и Данске, али то не мења глупу ситуацију у којој се Македонија нашла. Заев и његова проалбанска политичка гарнитура не крију да су прихватили баш све што се од њих тражило у замену за примамљива обећања. Потпуно су игнорисали вољу македонског народа и погазили готово све националне интересе Македонаца да би остварили само један – повлашћен улазак у ЕУ и економски просперитет. Идеја је била да ће народ тек тада схватити њихове драстичне политичке потезе и заокрете и прихватити их као далековиде и исправне.

АФЕРА „РЕКЕТ“ Прљава позадина бављења политиком Зорана Заева потпуно је раскринкана кроз корупционашку аферу „Рекет“, а његова личност и карактерне особине кроз хумористичку смицалицу двојице руских комичара који су глумили украјинског председника Петра Порошенка и генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга. Утисак је да су маску са Заева скинули ветрови са Истока, који на Балкану нису тако разорни као западни, али понеку гранчицу на којој седе западни пиони и они сломе. Јасно се видело да је он спреман да корумпира и да буде корумпиран и да на то гледа као на нешто нормално и уобичајено.
Зато није чудо што је кроз аферу „Рекет“ и везу с македонском ријалити звездом „Бокијем 13“ директно уплетен у корупцију и рекетирање великих размера. Афером су изгубили кредибилитет не само Заев и његова политичка гарнитура него и државне институције јер је једна од главних актерки афере Јелица Јанева, шефица Специјалног тужилаштва Северне Македоније.
Па ипак, мало је вероватно да су западни моћници због тога ударили рампу Македонији на улазу у ЕУ. Знамо ми да они своје послушнике, а Заев то сигурно јесте, финансирају само док их не доведу на власт а након тога их науче да краду, то уредно документују и не треба им боља уцена да им заувек буду верни и послушни.
Заев је овај ударац тешко прихватио јер је дошао од институције од које је очекивао безусловну подршку и толеранцију, баш као што је и он безусловно прихватао све њихове игре и сугестије. Такав је био „дипломатски“ договор. Отварање приступних преговора за њега је било спасоносно јер је требало да одвуче пажњу јавности с непријатних афера. Пошто се то није догодило, сада је крах потпун и на унутрашњем и на међународном плану и Заеву је остао само један једини адут на који игра – демократичност. Није одлуку о оставци Зоран Заев донео из револта, нити у афекту, него је она дубоко резонска и, у ситуацији у којој се нашао, једино могућа. Он сада покушава да се представи као жртва преваре и некакве завере против македонског народа. Тако његову најављену оставку, инсистирање на хитним изборима и расписивање избора треба гледати као један нови политички гаф. Иако су неки у Европи па и Србији насели на његову политичку подвалу, смешно је и помислити да оно што се дешавало у вези са Зораном Заевом и што је он касније радио као премијер има било какве везе с демократијом.

ПАРАЛИЗА ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНОГ СИСТЕМА За Запад је демократија растегљив и широк појам када се односи на мале и нестабилне државе које треба потчинити интересима НАТО-а. Ту воља већине није важна и само смета „демократским процесима“.
Заев сада рачуна на кратко памћење гласачке машине и нове прљаве игре моћних западних обавештајних служби, с надом да ће га одржати на власти они који су га на власт и довели перфидним играма специјалног рата. Наравно, због својих интереса, а не македонских.
Обавештајне игре и обавештајне афере скројиле су данашњу Северну Македонију потпуно по мери Запада. Зато се треба присетити како је започела широка акција западних обавештајних служби на елиминацији „руског малигног утицаја“ из Македоније. Све је започело великом и бомбастом обавештајном „афером прислушкивања“. Управо Зоран Заев, тада минорна политичка личност без подршке македонског народа, лансирао је аферу о незаконитом прислушкивању многих људи (где се наводи бројка од двадесетак хиљада грађана) и прислушкивању политичких противника где је као пример наводио себе. Располагао је „чврстим доказима“ – транскриптима прислушкиваних разговора које је дозирано пуштао у јавност.
Никада није утврђено одакле Заеву поверљиви транскрипти (ако су у питању оригинали). Овом афером македонски обавештајно-безбедносни систем био је потпуно паралисан, баш у кључном периоду подривања државних институција и актуелне власти, када је требало најинтензивније да раде и да се томе супротставе.
Заев је објављивање видео и аудио записа почео под називом „Информативне бомбе“ а од почетка је било јасно да иза њега стоји нека моћна обавештајна служба. На основу ванредно јаке дипломатске и медијске подршке са Запада може се прилично поуздано проценити ко му је уступио транскрипте и ко је управљао овом тајном акцијом компромитације владе ВМРО–ДПМНЕ, коју су оптужили да је проруска јер није олако прихватала оно што се од ње тражило.
Постоји могућност да је албанска обавештајна служба извршила оперативни продор у центар македонских контраобавештајаца и да је уступила транскрипте Заеву као македонском политичару преко кога ће се остваривати албански интереси. Ипак, највероватније је да је све диктирала америчка обавештајна служба ЦИА, која је имала снагу да све контролише, те савремену технику да и сама прислушкује типоване личности, и довољан утицај на Албанце и Грке како би се остварио коначни циљ – увлачење Македоније у НАТО.

„ТИРАНСКА ПЛАТФОРМА“ Тадашњи премијер Никола Груевски знао је одакле ветар дува, и оптужио је Заева да је „на нелегалан начин и уз помоћ страних обавештајних служби организовао мрежу прислушкивања македонског државног врха да би набавио компромитујуће податке уз помоћ којих би принудио владу да поднесе оставку“. Међутим, једно је знати, а друго доказати. Ова обавештајна афера снажно је уздрмала његову владу јер су под притиском западних дипломата били принуђени да процесуирају „одговорне личности“, чиме су практично признали злоупотребе. Попуштање под притисцима била је нова перфидна замка где су осуде и аболиције довеле владу Груевског у ситуацију да је минорна странка Заева, уз помоћ албанских партија, скине с власти.
Тешко је поверовати да је „Тиранска платформа“ резултат некаквог угледа Зорана Заева у албанском корпусу, као што је тешко поверовати да је „Преспански споразум“, којим је превазиђен грчки вето у вези с именом Македоније, био резултат његове политике. Све су то уредиле и водиле моћне обавештајне службе НАТО-а.
Даља идеја била је да Заев учврсти своју власт прогоном политичких противника. Многи су осуђени као актери нереда у Собрању. Осуђен је лидер странке ВМРО-ДПМНЕ Никола Груевски, који је због притисака и прогона одлучио да побегне из земље. Запад је на све то гледао благонаклоно, као на елиминацију руског утицаја где су сва средства дозвољена. И акција бекства Груевског личи на заједничку акцију више обавештајних служби под контролом НАТО-а, јер је у Мађарску побегао преко Албаније и Црне Горе. Био је под вишеслојном контролом западних и албанских обавештајних служби које су сигурно знале за припрему његовог бекства и могле су га спречити да им је то био интерес. Намерно су се правили невешти и пустили га да оде, како би још више ослабили његову странку и ојачали Заева.

ПОГРЕШНЕ ПРОЦЕНЕ Након „победе“ на изборима, као премијер Македоније, Зоран Заев није веровао својим обавештајним и контраобавештајним службама јер је све време био с њима у директном сукобу и тврдио да га прате и прислушкују. Из много разлога, ни службе нису веровале њему. Тако за вођење политике није користио информације својих тајних служби и потпуно се препустио западним дипломатама да га они воде. Испуњавао је баш све њихове захтеве и услове, без обзира на то колико задиру у интересе Македоније и македонског народа. Због недостатка информација сопствених служби, једино му је преостало да слуша и верује да ће све што му дипломате обећавају испунити.
Да ствар по Заева и његову политику буде још гора, он је, самостално или по нечијој сугестији, своје обавештајно-безбедносне службе погрешно усмерио. Уместо да тајне службе, које су ионако мале и са скромним могућностима, усмери према центрима у којима се доносе судбоносне одлуке и од којих зависи судбина Македоније, он је комплетан обавештајно-безбедносни апарат усмерио против Србије, једине државе у њиховом окружењу која их ничим не угрожава. Наредио је да се оперативним мерама сагледава комплетно особље српске амбасаде и тако македонске службе, уместо да брину о заштити Македоније, ставио у функцију западних обавештајних центра из којих се води специјални рат против Србије.
Данас је потпуно јасна стратегија специјалног рата којим је Македонија превучена у НАТО, што и јесте био циљ Запада. „Афера прислушкивања“ потпуно је сломила отпор агресији специјалним ратом, „Тиранска платформа“ обезбедила је Заеву албанску подршку за долазак на власт, судским прогоном политичких противника је своју власт учврстио, а „Преспанским споразумом“ је дефинисана његова дугорочна политика којом је требало да реши све македонске спорове и проблеме и уведе је преко реда и по повлашћеној процедури у ЕУ. Наравно да су баш све у вези с реализацијом тога плана водиле обавештајне службе НАТО-а, пре свега америчке.
Заев и његова политичка гарнитура погрешно су проценили да је крајњи циљ комплетне специјалне акције улазак Македоније у ЕУ, а да је улазак у НАТО само обавезна успутна станица. Сада им је јасно да су преварени и да, уласком у западну војну алијансу, Северна Македонија за Запад представља решен случај.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *