Санкције и савезницима због „Северног тока“

Ако Америка буде немушто посматрала како њени савезници пактирају с њеним противницима, то ће се сматрати предајом, зато је пред Доналдом Трампом нимало лак избор: шта год да уради, погрешиће

Борба Вашингтона и Москве на европском тлу се не смирује. Предњаче у томе амерички парламентарци, усвајајући на десетине закона и других аката којима се кажњава не само Русија већ и они који с њом сарађују. У руској престоници истичу да је реч о употреби политичких притисака у економији, односно да Американци желе да истисну конкуренцију, укидајући принципе слободног тржишта. Осим мера које погађају купце руског наоружања, у последње време највише су на удару европске компаније које учествују у енергетским подухватима с Москвом. Реч је, наравно, о гасоводу „Северни ток 2“, амбициозном пројекту који треба Европи да донесе много већу енергетску стабилност, али и повољније цене гаса за којим постоји све већа потражња. Амерички законодавци, међутим, тврде да ова врста сарадње НАТО савезника с њиховим геополитичким конкурентом Русијом носи велики ризик, јер јача утицај Москве у Европи. Како сада ствари стоје, утисак је да притисци из Вашингтона ипак неће омести завршетак пројекта.

[restrict]

КАЗНА ЗА НЕЛОЈАЛНОСТ Упркос томе, Конгрес САД је борбу против „Северног тока 2“ чак званично унео у одбрамбени буџет за 2020, што говори да битка поприма стратешки карактер. Није ни чудо, јер заиста многе ствари у Европи више неће бити исте ако гасовод заживи. То ће бити већ други цевовод-близанац, с нове две нити капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње. Дакле, заједно с првим „Северним током“, то ће укупно износити 110 милијарди кубика годишње, чиме се умногоме достижу капацитети украјинског гаснотранспортног система. За разлику од украјинског гасовода, нове гасне магистрале које Русија и њени партнери граде широм Европе биће савременије и много боље одржаване, а ризик од „техничког испумпавања“ биће сведен на минимум. Успоставиће се до сада невиђена диверзификација испорука, где ниједан транзитни правац неће имати монопол, као што га је досад имала Украјина. Немци ће, додуше, стећи статус кључног транспортног чворишта за целу Европу и то ће бити казна Украјини за нелојалност.
Према званичним подацима, мрежа украјинских магистралних гасовода сада укупно има 37.600 километара дужине цеви и 71 компресорску станицу. Улазни пропусни капацитет на руским границама износи импресивних 288 милијарди кубика годишње, а излазни 178,5 милијарди, на границама с Белорусијом, Пољском, Словачком, Мађарском, Румунијом и Молдавијом. Од тога укупни излазни капацитет на границама с државама ЕУ износи 142,5 милијарди кубних метара гаса годишње. Последња бројка представља обим који треба да замене нове гасне магистрале које повезују Русију и Немачку системом „Северни ток“, изузимајући количине за централну Европу и Балкан. Оне ће се, са 31,5 милијардом кубика годишње, снабдевати из гасовода „Турски ток“, чија изградња такође веома брзо напредује.
Као што се види, када буде завршен и други крак „Северног тока“, укупан обим снабдевања Европе преко Немачке и Турске износиће тачно 141,5 милијарди кубика гаса годишње, што је више од 99 одсто садашњег излазног капацитета на границама ЕУ. А то значи да ће за украјински цевовод у најбољем случају преостати нешто више од 35 милијарди кубика годишње. Имајући, међутим, у виду сложене политичке односе Москве и Кијева, тешко је веровати да би заиста била реч о толиким количинама. То се добро види из следећих података: преко украјинске територије за Европу у 2007. години транзитирано је 115 милијарди кубика руског гаса; затим 2011. то је смањено на 104 милијарде, а 2017. обим испорука опао је на мање од 94 милијарде кубика. Најнижа тачка у транзиту гаса преко Украјине досегнута је 2014, то јест у години државног преврата „Евромајдан“ у Кијеву. Тада је преко Украјине транспортовано тек 62,2 милијарде кубика, а у следећој, такође ратној 2015. години, свега пет милијарди више.

ЕЛИМИНАЦИЈА УЦЕЊИВАЧКОГ ПОТЕНЦИЈАЛА Јасно се види да је обим испорука за ЕУ преко украјинског гасовода преполовљен у последњој деценији. Све то указује да Русија више не жели да се ослања на „добре услуге“ Кијева у овим пословима и да се у испорукама Европи окреће другим партнерима. Изградња неколико нових цевовода западно од руских граница, а којима се гас испоручује директно Немачкој и Турској, осигураће да европски потрошачи добију енергент без украјинских, па чак и без белоруских посредника. Тиме се елиминише њихов уцењивачки потенцијал, а Русија ће сама моћи да бира којим правцем жели да испоручује своју веома тражену робу. С друге стране, Украјина тако постаје мање привлачна онима који би желели да је искористе као батину против Москве, јер Кијев завртањем вентила не би више могао да нанесе штету Русији. А посебно не Европи, која је до сада највише страховала од таквог сценарија. Ако би Москва од украјинске блокаде испорука изгубила само новац – и то релативно мали – ЕУ земље могле би да се суоче с потпуним колапсом.
То је један од главних разлога због којих Немачка Ангеле Меркел нема дилему око тога да ли „Северни ток 2“ треба градити или не, чак и упркос сталним претњама које стижу из Вашингтона. Позиција САД је такође разумљива. Тамо добро знају да Кремљ вешто користи „енергетско оружје“, како Американци називају руску политику везивања Европе за себе енергентима и другим ресурсима. Уз једну битну напомену: руске активности на плану енергетике у Европи базиране су на поштовању закона и прописа, без снажних политичких и других притисака на актере који о томе одлучују. Док америчка политика све више користи средства међународне принуде, санкције и друге методе неспојиве с идејама слободе трговине, глобализације и демократије у светским односима.
Многе застрашује то што САД ове методе почињу да примењују и према најближим савезницима и дојучерашњим пријатељима. Сенатор Ренд Пол, кога сматрају блиским председнику Доналду Трампу, успротивио се још у јулу санкцијама према европским савезницима због „Северног тока 2“. Спољнополитички комитет Сената, где се тада разматрало питање „кажњавања савезника“, добио је његово писмо у коме се упозорава да би од санкција највећу штету претрпели америчко-европски односи, а не Русија. „Пре гласања о овом пројекту закона, Комитет треба да сагледа могу ли санкције према НАТО савезницима и неутралним државама бити на било који начин ефикасне у својству стратегије супротстављања Русији. Позивам колеге да преиспитају такав приступ. Ако наставимо да повлачимо црвене линије и претимо својим пријатељима на исти начин као и противницима, онда ће нам пријатеља остати веома мало. А за то ћемо моћи да кривимо само себе“, поручио је у писму сенатор Ренд Пол.
Сада се ова ситуација поновила приликом расправе о одбрамбеном буџету САД за следећу годину. Председник Спољнополитичког комитета Џим Риш изјавио је да ће у буџетски закон бити директно унете одредбе о санкцијама против компанија које учествују у пројекту гасовода „Северни ток 2“. Осим руског „Газпрома“, то су редом европске фирме. Републикански сенатор истиче да ће санкције „скупо коштати“ компаније које учествују у изградњи гасовода, да ће оне због тога морати да одустану, а Русија да тражи друге начине за његово окончање. Како је наведено, одредбе о санкцијама биће посебно поглавље одбрамбеног буџета, јер је Вашингтон, према речима Риша, свестан да је изградња „Северног тока 2“ при крају и спреман је да спречи његову реализацију. Пошто су се ствари овако радикално заоштриле, па је „Северни ток“ постао питање америчке безбедности, очито је да ће санкције бити заиста уведене. Упитно је, међутим, да ли ће оне у ситуацији када су већ четири петине пројекта окончане – моћи заиста да га спрече?

СЛАБОСТ ЈЕ НЕДОПУСТИВА Тога су свесни и конгресмени и Трамп. Не само за утицај и моћ САД у Европи већ и за њихов имиџ, „Северни ток 2“ је једна од најштетнијих ствари које су могле да се догоде. То је директно пркошење вољи Америке и мора бити кажњено. Таква је логика светске суперсиле број један – која жели да то и остане. То не значи да сенатор Пол није у праву, као и многи други који упозоравају Вашингтон да претерује с казненим мерама. Колико само могу санкције Кини скупо да коштају САД… Од тога директно профитира Русија, а исто може да се догоди и због америчких санкција Европљанима. С друге стране, ако Америка немушто посматра како њени савезници пактирају с њеним противницима – то ће се сматрати предајом! Зато је пред председником Трампом нимало лак избор: шта год да уради, погрешиће. Али у изборној години која ускоро почиње показивање слабости одувек се сматрало највећом грешком. А санкције, макар и према савезницима, као одраз храбрости и снаге. Тако се у Америци одвајкада добијају избори.

[/restrict]