Реаговање на дуел Дугин–Леви

Пише Перо Церовић / Торонто /

У „Печату“ преносите дебату Левија и Дугина. Тешко је водити објективан разговор с неким ко манипулише чињеницама и изврће историјске догађаје, или чак иде на личност (ad hominem) уместо на тему разговора. Тако Леви наглашава да су Руси и Дугин антисемити, не анти-Арапи који су сви семити, док су само неки Јевреји семити, и тиме наравно немају право за хумано гледиште. Нападати некога да је антисемита је крајње покварено, јер је тешко доказати оно што нијеси.
Леви потенцира грозоте Совјетског Савеза и тиме грозоте Руса, јер су они чинили највећи део Совјетског Савеза, а заборавља да је тај дивни Запад довео до комунизма у Русији и да су највише и најгоре страдали Руси. Лењин и његови пустолови су имали уточиште и подршку у Енглеској, Француској, Швајцарској … као још једна група која може помоћи у борби против Руса. Лењин и његови комунисти славили су 1905. победу јапанске флоте над Русима. Славили су и Французи, и Енглези, и Њемци.
Њемачка је осигурала воз (с десетинама тона пропагандног материјала у смислу да ће сви сељаци који напусте фронт добити земљу) за Лењина и неких његових тридесетак терориста како би преузели већ припремљену власт у Петрограду. Тако је нестао Источни фронт и Макензен је био слободан да се окоми на Србију, која је до тада једина од свих савезника имала победе. По употреби Лењиновог црвеног терора, руски православни племићи и интелигенција су напустили Русију, а остали су руски Јевреји, фактички једини бројно школовани народ у Русији који су увек пропагирали комунизам по Марксу и Енгелсу који је требало да донесе мед и млеко сиротињи и доведе до једнакости. Исте пароле као из Француске револуције. Како се Французима отргла контрола и ушла параноја, те нијесу могли да стану са сечом глава, тако се и овим новим руским владарима појавила потреба за крвопролићем. Чак сељачка дивизија, која се борила заједно са Црвенима, била је цела ликвидирана после победе. Можда једина трајна добра одлука Совјетског Савеза јесте формирање Јеврејске Републике, која и данас постоји, и то много пре формирања Израела.
Тако, када Леви беспотребно спомиње да је Јеврејин, а напада Русе за антисемитисам треба да проучи историју Русије тог доба и увиди да осим Стаљина и Берије (Грузини) ниједан Рус није био у врхушки већ углавном руски Јевреји и Троцки. Као што сваки народ има своје зликовце, тако су и Левијева браћа у Русији вршила злочине над Русима и другим мањинама укључујући и религиозне Јевреје. Велики број Украјинаца које Леви брани од Русије јесу антисемити чему највише доприноси то што је Лазар Каганович увео смрт глађу Украјинцима (три до шест милиона мртвих).
Али где има зла има и доброга. Тај Совјетски Савез је победио нацисте, али овде на Западу, ко би то знао? Данас само још руски ветерани Другог светског рата овде у Торонту славе победу над фашизмом и то организованом парадом, са старим униформама и окићени медаљама. Ти старци и старице су углавном руски Јевреји с којима су били и они који су формирали Израел 1947. године. У Торонту на споменику страдалим Јеврејима је уписан и Јасеновац, уметничко дело Хрвата који су највероватније миљеници Левија, с обзиром на то да је позивао Запад на напад на Србе и бомбардовање Србије. И бомбардовање Либије. И бомбардовање Ирака. И бомбардовање Сирије… Све супротно за некога ко себе назива филозофом. Данашња Западна Европа је сачињена највише од држава које су биле нацистичке и интимне пријатељице Хитлера. Док је Србија под бруталном њемачком окупацијом отворила врата избеглицама од фашизма, било да су Јевреји из Хрватске (као мој теча Алфред Штајнер), Хрвати, Словенци, Муслимани и други. Сви они нашли су спас ту где га српски народ није имао. Те независне државе Европе без икаквог притиска њемачких трупа поубијале су своје Јевреје и православне хришћане. Једини изузетак је била Албанија коју би ови Европљани назвали назадном. 
Леви спомиње Крим, а не зна или намерно заобилази чињеницу да су његови Французи са Енглезима и Турцима напали Русију 1854. да им отму Крим, тако од 1918. до 1920. ти исти са још Јапанцима, Американцима и Канађанима улазе у Русију да се кобајаги боре против Црвених, док им је циљ био да се одузме и подели Сибир, као што су некада делили Америке, Африку и Азију.
Али навео ме је да вам пишем „Њујорк тајмс“, од 30. октобра 2019, у којем је објављена цела страница рекламе с великим натписом Џеј-Еф-Кеј. Рекох, дај да видим шта пишу о Џону Фицџералду Кенедију. У ствари, оглас и скраћеница су за „Правда за Курде“ (Justice For the Kurds). Ово је интересантна скраћеница, јер се на енглеском обично предлози попут „for“ и одређени члан „the“ у скраћеницама не обележавају великим словом. То значи да је асоцијација с Кенедијем дефинитивно била намерна, како би се подсвесно утицало на свест Американаца. Сада Џеј-Еф-Кеј значи правда за Курде. Леви се ту води као главни, али су и други чланови групе у политичком и друштвеном животу: Марина Абрамовић, Питер Галбрајт (бивши амбасадор у Хрватској који не само да је тражио да се Срби бомбардују него је као историчар писао да Срба није ни било у Крајини него да су то окупатори које је Милошевић послао), Бернар Кушнер (бивши француски министар и вођа „Лекара без граница“, лекар и хуманиста који је тражио да се Срби бомбардују, тј. убијају).
Али зашто се појавио тај оглас? Сигурно не због Курда него као добар начин да се сакупи велика свота новца за наставак луксузног живота овог малог пауна чија једна посета фризерском салону може да нахрани једну курдску фамилију за месец дана. Нажалост, највише новца ће доћи баш од Курда, јер се хватају за сламку спаса, па макар та сламка била у устима губаваца.
Када би Леви боље погледао историју Курда, онда би се питао зашто Енглеска и Француска, које су имале поседе на Блиском истоку, нијесу створиле државу за Курде када су већ стварале толико лажних држава после Првог светског рата. Одговор је у Паризу, Лондону и Ватикану, јер је вођа муслимана против крсташке војске био Курд, Саладин, и у бици код Хатина 1187. победио Ричарда Лавље Срце, а у ствари „Couer de Lion“, јер су тада Енглеском владали Французи. Саладин и његови Курди су показали папи и Французима чија је вјера јача, али то Курди и дан-данас плаћају.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *