Подивљале паравојске и „Тврђава Европа“

На словеначкој граници с Хрватском ничу самоорганизоване „варде“ као печурке после кише. И у Бугарској и Француској десничарске групе све агресивније покушавају да узму закон у своје руке

Надомак словеначко-хрватске границе словеначка полиција ових дана има пуне руке посла. Разлог нису „незаконити мигранти“, како су у Словенији политичари крстили блискоисточне избеглице, већ сопствени грађани. Како су известили домаћи медији, током протеклог викенда су чак на три локације дуж „зелене границе“ парадирали с играчкама – репликама правог оружја припадници „Штајерске варде“, неформалне паравојне формације коју предводи Андреј Шишко, у Марибору недавно осуђен на осам месеци затвора због покушаја подривања уставног поретка.

ПЛАСТИЧНЕ ПУШКЕ И ПРАВЕ УНИФОРМЕ Вардисти већ неколико месеци крајем сваке седмице егзерцирају на другом месту, увежбавајући како да се распореде у војне формације, „прикраду непријатељу“ и уз то уче како да рукују хладним и ватреним оружјем. После првих подсмешљивих коментара на друштвеним мрежама да се ради о групи средовечних згубидана с пивским стомацима који се играју војника, телевизијске камере забележиле су напрасну промену стајлинга – вардисти (еквивалент некадашњих сеоских стража) појавили су се одевени у нове униформе; уз то су на травњаку никли нови зелени шатори, поређани „под конац“ плус што су се мушком делу екипе придружиле и госпође мрких погледа с јарко налакираним ноктом кажипрста, лежерно притиснутим о окидач аутоматске пушке. Додуше – пластичне. Сви имају на рукаву нашивен амблем на коме је уз националну заставу и црни пантер исуканих канџи (и оне су крваво црвене). Све је утаначено тако да личи на војску. У камере кажу да „желе само да помогну полицији и војсци у спречавању уласка нелегалних миграната“.
Вардисти тврде да су „морали да ускоче“ јер војска и полиција лоше раде свој посао. Словеначка влада, која је месецима тврдила да нема законских могућности да склони вардисте иза решетака или их бар глобама обесхрабри да лове намернике по словеначким гудурама, обрнула је плочу чим су се за „случај“ заинтересовали страни медији с агенцијом „Ројтерс“ на челу, а чија подсмешљива репортажа није ни издалека „одисала љубављу коју Словенија нуди“, а за коју су се туристички посленици годинама трудили да у главама туриста повежу домаћа природна богатства са слоганом I feel love (осећам љубав), при чему су за реч „љубав“ (love) истицали да њоме одише већ и име државе: СЛОВЕнија.

[restrict]

ВАРДЕ И ВОЈСКА Паника да од те љубави неће остати ништа је сада утолико већа, јер су припадници Штајерске варде, осокољени пажњом страних медија, најавили да је у току формирање и Крањске и Приморске варде… Аналитичари су с нешто цинизма закључили да на словеначкој граници с Хрватском самоорганизоване варде ничу брже него печурке после кише. Изгледало је да је словеначки државни апарат потпуно заказао и изложен руглу.
С обзиром на то да је у Словенији приликом уласка у НАТО укинуто обавезно служење војног рока и уведена професионална војска, појавиле су се и иницијативе за враћање „на старо“ тако што би се поново увело обавезно служење. Тако би се „убиле три муве у исти мах“ – попунио састав војске којој се већ годинама осипа кадар због мизерних плата и лоше опреме, неиживљени момци добили би прилику да осете чари правог војничког дрила, а успут би се и омладина „упристојила“… Идеја, међутим, није пала на плодно тло; зато влади у Љубљани није преостало ништа друго него да се лати задатка и пронађе начин како да скреше крила „вардистима“.

НЕМОЋНА ПОЛИЦИЈА На питање зашто вежбају с макетама оружја, тачније пластичним играчкама, вардисти кажу да то чине да би право оружје знали да употребе када се укаже потреба да заштите словеначке границе. Полиција је ту потпуно немоћна пошто у њеном присуству вардисти пазе да користе искључиво копије правих пушака. Полиција је признала да може само да их посматра и да начини записник, али нема начина да спречи њихове „вежбе“ и шепурења уз границу. Локално становништво је тако препуштено хиру вардиста и њиховим „ратним играма“ које мора да трпи на свом кућном прагу.
Додатно узнемирење уследило је када су неки од вардиста открили да су испекли занат у страним војскама, већином у француској Легији странаца. Зато се полицајаца, кажу, не боје. Полицији није преостало ништа друго него да пристане на улогу посматрача, па тако на позив узнемирених грађана излази редовно на терен, али до сада нису још никога привели пред лице правде, већ само изрекли неколико глоба за минорне прекршаје. Јер „шетње“ су дозвољене и не косе се са законом, чак и уз саму државну међу.
Полиција међу веће успехе убраја акцију полицијске управе Ново место која је групи од 41 лица близу планинског дома Планина код Побочја одузела седам примерака лажног оружја – предмета који су личили на оружје. Све што је успела да заплени полиција је послала на анализу како би се обавила „категоризација оружја“. И то је све. Никога од власника лажних пушака није могла ни да притвори, а камоли оптужи…

НОВИ ПОЛИТИЧКИ ФРОНТ Словеначкој влади нарочито смета извештавање страних медија о „паравојним формацијама које су преузеле надзор“ не само на јужној граници Словеније него и шенгенске границе, спољне међе ЕУ. Произлази да влада премијера Марјана Шареца не контролише ситуацију у држави која је чланица НАТО-а и Европске уније. Уједно је отворен нов политички фронт између оних који заговарају право народа да се сам организује у сеоске страже (варде), и њихових противника који тврде да функције које припадају држави морају остати у домену војске и полиције.
„Словеначки режим ће показати зубе. Али неће показати зубе мигрантима како би херметички затворио словеначко-хрватску границу, већ ће их показати оним Словенцима који су због млитавости словеначке владе одлучили да сами бране своје интересе“, пише у колумни Борута Коруна коју је објавио недељник „Репортер“.
Упркос описаној реторици словеначке опозиције која здушно подржава вардисте и сродне сеоске страже, Шарецова влада је прошле седмице најавила да ће изменити казнени законик, све у циљу да полиција добије одговарајућа овлашћења која би јој омогућила прогон Шишкових вардиста и сличних паравојних формација. Нацрт законских допуна предвиђа да ће бити кажњиво учешће у активностима током којих би се приватне особе маскирале у војна или полицијска лица и изгледале попут њих.
С друге стране, партије деснице (СНС Змага Јелинчича а пре свега СДС Јанеза Јанше) у парламенту и преко својих медија стално дижу тензије упозорењима о „све већем броју незаконитих миграната“ који „надиру у Словенију“. Бомбардују оптужбама полицију и војску, али и владу за неспособност да заштите територију Словеније. Истичу вардисте као „припаднике народа који се самоорганизовао као у време турске инвазије“, што је само додатно охрабрило вардисте да се „обавежу свом народу“ да ће упркос најављеним забранама и даље „патролирати“ уз границу, а ако полиција проба да их омете, онда ће се представити као „друштво у лову на лептире“.
Све то се дешава у време дубоких политичких трвења унутар словеначког парламента и владе. Актуелна словеначка влада је мањинска, што значи да чак и уз (очекивану) подршку два посланика из редова мањина тешко да ће успети да у парламенту прогура потврду измена казненог законика. Шарецова влада је досад релативно удобно владала јер је могла да рачуна и на гласове партије Левица, али је та странка, незадовољна радом владе, прошле седмице прешла у „потпуну опозицију“, што значи да се уздржава гласања о свим питањима, па је чак и буџет за наредну годину висио о концу све док није усвојен помоћу гласова Словеначке националне партије (СНС) Змага Јелинчича. Јелинчич је на челу партије која је – како јој и име каже – националистичка и мрзилачка према мигрантима. Јелинчич добро зна и оснивача варди Андреја Шишка, јер су почетком деведесетих обојица били оптужени због подметања експлозивне направе испод неких кола у Марибору. Јелинчич је успео да се извуче без осуде, али Шишко је тада зарадио (прву) робију. Зато њихови односи више нису сјајни, али је безмало немогуће да би Јелинчич дао своје гласове за усвајање закона који би онемогућио „самоорганизовање народа“ на граници с Хрватском. То би значило издају његове политичке платформе и бирача. Тако се словеначка влада нашла у процепу – због најезде „вардиста“ мора под хитно да пооштри законодавство, а нема моћи да спроведе речи у дела.

ФРАНЦУСКИ И БУГАРСКИ ПРИМЕР

У ком правцу би Шарецова влада желела да крене о питању вардиста, показује пример Француске. Јуна ове године је у француским Алпима буктао прави мали рат између припадника десничарских организација које су се упињале да мигрантима спрече улазак у земљу, и невладиних организација за помоћ избеглицама које су им пружале помоћ. Париз је проблем решио тако што је на крају казнио и једне, и друге. Припадници француске антиимигрантске групе „Генерација идентитета“ завршили су на суду због својих блокада планинских прелаза 2018. године. Оптужени су да су водили операције које су „одавале утисак“, односно подсећале на активности државних службеника који „обављају јавну службу“. Оптужени су се узалуд бранили да су полицији само „предали“ четири мигранта. Француски закон за такав деликт предвиђа годину дана затвора или новчану казну у висини 15.000 евра. Словеначка влада би хтела да усвоји сличан закон.
Нешто другачија су искуства Бугарске. И у Бугарској припадници „Организације за заштиту грађана“ (ОБЗГ) већ дуже време „марширају“ уз границу с Турском. Подршку им пружају разне десничарске групе са севера Европе. Често се сликају за паное на којима пише да бране „Тврђаву Европа“. Бугарска полиција је ове добровољце, који су „ухватили“ 23 мигранта, чак и наградила, доделивши им посебне плакете. Потом је затражила од припадника поменуте организације да полицајцима унапред јаве своје локације кад крену у своје „патроле“, како би полиција могла брже да реагује у сличним случајевима… Све то је изазвало згражање и лавину критика у европским медијима.
Зашто је све то опасно, показује други пример. Када је Петар Низамов, истакнути бугарски „ловац на мигранте“, 2016. године снимио како је сам ухватио три мигранта на граници, аналитичари су упозорили да такво понашање може да доведе до следећег корака – да избеглице крену на пут наоружане и да приликом покушаја хапшења пруже отпор, уверене да се испред њих налазе лажни, а не прави полицајци.

[/restrict] онлайн займ займ без работызайм экспресс номер телефоназайм отличные наличные

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *