НЕ КРИВИМО ГЛУМЦЕ

На вест да ће филмска индустрија Албаније ангажовати Жерара Депардјеа да глуми Слободана Милошевића диже се галама. Годинама молим наше уметнике да сниме филм о страдању дечака Слободана Стојановића. Ако немају храбрости, нек ангажују Анђелину Џоли да глуми Елфету, која закла Слободана

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

С НОЖЕМ У РУЦИ Подигла се бука у нашим слободарским новинама о томе како ће филмска индустрија Албаније ангажовати Жерара Депардјеа да глуми покојног председника Слободана Милошевића. Вест постаде ударна на насловним, а Бога ми и на задњим странама наших новина. Нападоше глумца – иако је његов посао да глуми – са свих страна без обзира што снимање филма, ако га уопште буде, није ни почело. Најлакше је окомити се на радње наших противника који сад свим средствима морају прати руке умрљане српском крвљу и ширити гласине о српској кривици и шиптарској невиности. Желе се опрати пред светом. Не бирају начин. Не жале новце, само да они испадну жртве а „зли“ Срби злочинци. Смислиће било какву лаж и одаслати у свет, ако њима иде у прилог.
А шта ми, Срби, радимо? Ћутимо и злочине учињене над нама кријемо. Као да нас је стид што су нас убијали, клали, у јаме бацали. Зашто ми не снимамо филмове о злочинима над Србима? Зашто о злочинима јавно не говоримо свуда и на сваком месту? Срби, упамтимо једном засвагда: Нисмо криви – Ми смо жртве!
У више наврата „Печат“ је писао о трагичној судбини Слободана Стојановића из села Доња Каменица између Братунца и Зворника. Имао је 12 година кад је с родитељима једне летње ноћи 1992. побегао у заселак Џенарике, где је породица Стојановић имала кума. Идући према кумовој кући мали Слободан се сети да није одвезао своје куче Леси, и хтеде да се врати. Родитељи га спречише. Ујутру, Слободан се искраде и врати у своје село. Хтео је да спасе Леси. На путу прва га се дочепала Елфета Весели. Заустави га с ножем у руци.

ДА ИСТИНА ПОБЕДИ Тужилаштво Босне и Херцеговине доставило је оптужницу суду БиХ у Сарајеву 18. 5. 2017 где поред генералија (Елфета Весели, кћи Рахмана и мајке Каде, рођене Алихоџић, рођена 4. 6. 1960 године у месту Дремљак, Урошевац, Р. Србија) пише: „Елфета је неутврђеног датума у другој половини мјесеца јула или првој половини мјесеца августа 1992. године у мјесту Бајрићи – Ново Село подручје Каменица, општина Зворник убила дванаестогодишњег дјечака српске националности Слободана Стојановића на начин да је у тренутку док се налазио на бициклу пришла иза његових леђа, а затим га ухватила за косу и стегла рукама, да би потом прислонила главу оштећеног на своја прса и заклала га пререзавши му врат и гркљан, а затим његово тијело одгурнула од себе говорећи док је чистила крв са своје одјеће ’Јебем му матер, шта уради од мене’, што је за посљедицу имало смрт дјечака Слободана Стојановића.“
Свет је чуо за трагичну судбину Ане Франк, младе Јеврејке која је умрла у немачком логору са 16 година. Имала је само 11 година кад су Немци окупирали Холандију, где је њена породица избегла из Немачке. Ана је са својом породицом провела у склоништу неколико година док је Гестапо није открио. У склоништу је водила дневник који је, кад је пронађен, постао омиљено штиво многих генерација. Преведен је и на српски језик. По том делу снимани су филмови, игране позоришне представе. У Амстердаму постоји и Спомен-музеј Ане Франк. Постала је један од симбола страдања свог, јеврејског, народа од стране немачких нациста. Јевреји, с правом, нису никад и не треба да забораве злочин који је над њима учињен.
Морамо се запитати: Шта смо сви ми, а пре свега филмски радници, уметници, писци, глумци, држава и највиша власт, учинили да у свет продре истина о клању српског дечака Слободана Стојановића. Ако немамо знања и храбрости, можемо ли ангажовати и платити госпођу Анђелину Џоли да глуми Елфету и сама режира филм? Има она у томе искуства. То је плодотворније него нападати глумце што раде свој посао. Не љутимо се на друге што шире лажи, него учинимо све да истина победи.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Будимо на страни Арно Гујона који помаже нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *