Почетна / Свет / Милитаризација заветних пацифиста

Милитаризација заветних пацифиста

И у немачком случају тиха вода брег рони растачући некадашње строге забране и табуе: Под слоганом „нормалности“ (да изађе из сопствене сенке и прихвати све обавезе, па и оне војне, као и друге земље) Немачка је стигла до ситуације која је дуго била незамислива – све учесталије се барата с Бундесвером као активним чиниоцем њене спољне политике

За то су овде, у Немачкој, некад летеле (политички) главе (оставке). Времена су се очигледно променила. И атмосфера у немачком друштву, које је некад реаговало крајње одбојно и алергично на сваку помисао о милитаризацији спољне политике. Више то, очигледно, није табу.
На изјаву (и захтев) нове немачке министарке одбране Анегрет Крамп Каренбауер да немачка армија, Бундесвер, треба и мора да добије (и практикује) улогу „светског полицајца“ (опаска „Дојче велеа“, истина са знаком питања) готово нико није реаговао. Ако изузмемо странку Левице, чије се руководство томе успротивило. Уз још један изузетак међу Зеленима: њихов ветеран Ханс Кристијан Штребеле је рекао да га од свега тога „обузима ужас“.
И у немачком случају се, управо кад је реч о овој теми, потврдило да тиха вода (најбоље) брег рони и растаче некадашње строге табуе. Пређен је велики пут од оних, чини се већ (пра)давних послератних времена кад се, из разлога стравичне прошлости, овде (заветно) говорило „никад више пушка о немачко раме“.

Време снажних мировних покрета Чак су и сећања на осамдесете, време (посебно овде) невероватно снажних мировних покрета и протеста, готово избледела. А тада је на улицама немачких градова, најчешће и најснажније у Бону, стотине хиљада демонстраната дизало глас против размештања ракета с нуклеарним бојевим главама, с једне и друге стране међунемачке границе. Америчких Першинга-2 и совјетских СС-20 ракета.
Да не заборавимо министарку Каренбауер која је дала повод причи о дугом немачком путу од (изнуђеног) пацифизма и (такође изнуђене) уздржаности кад се радило о ангажовању Бундесвера, до све уочљивије милитаризације немачке спољне политике. Иако је оно што садашња војна заповедница (у миру, у рату је то у канцеларској надлежности) заговара у нека минула времена могло да делује као „погибељна“ политичка јерес, она иде стазом која је последњих неколико година прилично утабана.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *