Мефисто Хашког трибунала

Џефри Најс под истрагом

Некадашњи тужилац Хашког трибунала толико је штете и јада нанео Србима да им никаква казна за њега не би, у случају да до ње уопште дође, могла бити сатисфакција

Оно што је одавно било познато – да се у Хашком трибуналу правда купује – све више добија и своје материјалне потврде и доказе. Испоставиће се да су најпознатије „правне звезде“ Трибунала, у ствари, најобичнији плаћеници и пробисвети, који су издали струку и под ноге бацили заклетву богињи Јустицији. Још приликом његовог оснивања говорило се „чије паре, тога и музика“. Све се сводило на извор финансирања а водећи је била Америка, која је била главни иницијатор оснивања суда да би се Срби окривили за рат, а њихови лидери процесуирали и казнили.
Ако се кроз финансирање јасно видео наведени циљ, јер САД су биле главни „донатор“, преко фонда Уједињених нација, затим Саудијска Арабија (прекинула финансирање када су се на суду почели појављивати и окривљени муслимани), Фондација „Рокфелер“, Отворено друштво Џорџа Сороша и други, онда се кроз деловање и понашање јуристичких могула Трибунала уочава и остварење тог циља. Нарочито тужилаца и њихове нескривене тежње да превасходно истрагу и касније оптужбе усмеравају према Србима.

[restrict]

КРАТАК ПУТ ОД ТУЖИТЕЉА ДО БРАНИТЕЉА Најистакнутији међу њима био је Џефри Најс, некадашњи британски судија и адвокат, који је постао светски познат као тужилац председнику СРЈ Слободану Милошевићу. Овај „србомрзац“, како га је описао шеф српске дипломатије Ивица Дачић, данас је бранилац припадника терористичке ОВК и никада се није потрудио да то демантује. Међутим, кад „душу продаш ђаволу“, наплата стигне кад-тад. Сва је прилика да је Најс постао предмет истраге Специјалног тужилаштва за злочине ОВК због продавања поверљивих информација осумњиченим Албанцима. Наиме, Тужилаштво испитује рад Канцеларије за правну помоћ оптуженим и осумњиченим терористима ОВК у Приштини јер очигледно сумња у неке закулисне радње, али и њене исплате заступницима осумњичених, пре свега Најсу, који је адвокат Самија Љуштакуа, бившег команданта Дреничке и зоне Паштрик.
У Тужилаштву сумњају да улога канцеларије није само правна и финансијска подршка у законским оквирима већ да је попримила манипулацијске облике с документацијом и потенцијалним сведоцима. Због тога је њен шеф Дритон Љајци мета истраге. Потврђујући ту информацију, Љајцијев адвокат Артан Черкини је приштинским медијима рекао да Специјално тужилаштво, поред сумњи у улогу канцеларије, сумња и на нерегуларности у неким њеним исплатама у циљу заштите потенцијално оптужених. Черкини је рекао да је Љајци у јануару био учесник саслушања Љуштакуа, али да је само био преводилац између Љуштакуа и Најса. Љуштаку се тад иначе бранио ћутањем, па је саслушање трајало свега три сата.
Како пишу приштински медији, према тамошњем закону о правној заштити и финансијској подршци оптуженим особама у Специјалном суду, Канцеларија на чијем је челу Љајци нема право да у фази истраге или испитивања изврши било какве исплате. Окривљени имају право на помоћ ради покривања трошкова одбране тек након подизања оптужнице, а Љуштаку још није оптужен.
Љајци је, иначе, још у јануару рекао да је добио захтев Џефрија Најса за плаћање његових услуга. Медији у Приштини су тад писали да се из документације види да је Најс тражио 2.200 евра по дану плус путне трошкове. У поменутом захтеву тражење новца је пратила и својеврсна уцена. У писму је наведено и то да њему и његовој колегиници др Невенки Тромп Влада Косова дугује пола милиона евра за услуге, уз „опаску“ да, ако не плате, о свему ће јавно говорити у медијима. Према подацима које је Најс од новембра 2015. до краја јула 2016. слао косовској влади, реч је о дугу од 327.445,86 евра и 162.975,01 евра за Тромпову. Ово писмо је, наводили су приштински медији, иначе процурило с адресе шефа кабинета премијера Рамуша Харадинаја. У писму је говорио и о томе да је с једним колегом оспорио начин на који је Карла дел Понте инсистирала на томе да подигне оптужницу против Рамуша Харадинаја, а њен тим адвоката рекао да нема довољно доказа. „Дел Понтеова је наставила, наравно. С обзиром на то, др Тромп и ја смо касније могли да дамо поверљив савет од значајне вредности одбрамбеном тиму премијера“, навео је Најс. „Касније је др Тромп ангажована и заједно смо радили како би косовска влада могла да припреми библиотеку материјала који су нам били познати, али су иначе ефективно неприступачни, а могли би бити од користи када се појединци оптуже пред Специјалним судом за ратне злочине на Косову“, наведено је у његовом писму, уз додатак да је био ангажован као члан косовског тима на преговорима у Бриселу са ЕУ о Закону о правилима поступка и прикупљања доказа пред Специјалним судом и око Споразума о држави домаћину.

… А ТО КОШТА Фриволни британски правник Најс познат је и по егзибиционом стилу облачења (пругаста одела, љубичасте кошуље, распарене боје чарапа…) што је код многих посматрача изазивало одређене алузије. Још се памти и препричава, а на Јутјубу може и да се погледа, чувена сцена из Хашког трибунала у којој хашки тужилац Џефри Најс, који је заменио Карлу дел Понте, на суђењу Слободану Милошевићу испитује сведока Војислава Шешеља пребацујући му да у судници повишава тон и говори претерано гласно. На то му Шешељ одговара како он увек говори јасно, гласно и прецизно, а да му Најс завиди на гласу па ако је већ тако, треба сам да узме неку хормоналну терапију и поради на свом стању.
Такав имиџ и понашање траже доста пара, а Најс је извор нањушио баш код Албанаца. Одавно га прати прича да је од албанског лобија добијао велики новац. А врло брзо после напуштања Хашког трибунала 2006. године, где је био тужилац у предмету против Слободана Милошевића, ангажовао се у одбрани у њиховим случајевима.
Из времена његове тужилачке улоге је и прича о контактима с генералом Момчилом Перишићем, када се Тужилаштво надало да генерала неће оптужити, већ ће га довести у Хаг као кључног сведока који ће помоћи да се докажу оптужнице против Слободана Милошевића. Наводно, Перишићу је нуђено да не буде оптужен ако упери прстом у Слободана Милошевића и оптужи га да је знао и да је одговоран за масакр у Сребреници. У медијима се пре две године појавила информација да су Најс и његов правни тим, наводно, тражили накнаду од милион евра за шест месеци рада на припреми захтева за ревизију пресуде МСП по тужби БиХ против Србије.
Испоставиће се да је Најс био „мирођија“ у многим „хашким чорбама“, сервирајући Албанцима поверљиве инсајдерске информације из Суда и Тужилаштва. Како су преносили медији, у марту прошле године у јавност је доспело писмо које је Најс упутио косовској влади, у коме је открио како је помогао одбрани Рамуша Харадинаја у Хагу, да је косовској влади помогао у одбрани пред Специјалним судом за злочине ОВК, како је критиковао извештај швајцарског сенатора Дика Мартија о трговини људским органима, али и како је почео да ради за Хашима Тачија и помогао Сузи Џегер да напише његову аутобиографију „Нова држава – модерна држава“.
Прикупљао је и сређивао сву документацију која би могла да користи косовским Албанцима оптуженим за злочине над Србима, а у нову улогу браниоца Најс улази с великим „предзнањем“, јер је имао прилику да се о дешавањима на Космету добро упути као главни тужилац у предмету против Слободана Милошевића. Међутим, он је и тада отворено и без пардона заступао албанску страну.
„Најс је имао приступ многобројној документацији, коју би сад као адвокат могао да искористи. Он је све време форсирао тезу да је све што се дешавало на Космету било у сврху стварања ’велике Србије’ и да КиМ не припада Србији. Без проблема се оглушио о злочине над Србима. На суђењу је чак тврдио да су Срби срушили џамију из 7. века, а Османлије су на Балкан дошле у 14. веку. Ето, то вам је Најс“, рекао је у јануару ове године адвокат Бранислав Тапушковић, који је у то време учествовао у процесима пред Хашким трибуналом.
Поред отвореног заступања албанске стране сада се додатно открива да је Најс као тужилац Хашког трибунала имао удела у уништавању доказа у вези с трговином људским органима у случају „Жута кућа“, што је својевремено тврдила и некадашња главна тужитељка Карла дел Понте. Да ли то значи да се још као тужилац спремао да буде албански адвокат?
Бивши известилац Савета Европе Дик Марти изјавио је да када је својевремено од Хашког трибунала тражио информације о доказима који су сакупљени на терену у вези са „Жутом кућом“, тј. трговином људским органима, речено му је да их немају јер су их уклонили да би очистили простор, пошто „ионако нису ничему служили“. „Био сам запрепашћен. То је, заиста, забрињавајуће“, рекао је за „Новости“ швајцарски парламентарац, чији је извештај указао на могућност монструозних злочина над Србима на Косову и Метохији и северу Албаније, у које су укључени највиши представници власти у Приштини.
У интервјуу који је дао у јеку спекулација ко би од лидера терористичке ОВК могао да седне на оптуженичку клупу, Марти је прокоментарисао и то што је један од главних бранилаца косовских лидера бивши тужилац Хашког трибунала Џефри Најс, за кога се сумња да је крио доказе о „Жутој кући“. Када сам то чуо, помислио сам да постоје два Џефрија Најса! Несхватљиво је да заменик главног тужиоца у Хагу одједном постане адвокат осумњичених. То ми изгледа у најмању руку бизарно. Можда је то, с правне стране, могуће, али лично, са етичке стране, то налазим сумњивим“, рекао је Марти. На питање шта је било с доказима, имајући у виду да је и главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте говорила да их има, а Најс да не постоје, Марти наводи да зна да су докази постојали.
Према најавама приштинских медија, Најс би могао да буде бранилац и косовског председника Хашима Тачија, као и председника косовског парламента Кадрија Весељија, ако се они нађу на оптужницама Специјалног суда. Најс је већ био неколико година ангажован да саветује Тачија, помажући да се припреми потребан материјал за време када се оснује Специјални суд, а помогао је, поменули смо, и део председникове аутобиографске књиге, која је недавно објављена под насловом „Нова држава – модерна држава“, где се посебно бавио отклањањем сумњи да је Тачи учествовао у трговини људским органима.
Сада је, изгледа, „пукла тиква“, јер су лукави Албанци грамзивом Британцу остали дужни, како сам каже, пола милиона евра. Е сад, да ли су разметљивог Најса Тужилаштву „наместили“ Албанци (да му не би дали паре), или је траг био толико очигледан да Тужилаштво није могло да остане равнодушно, тек Најс ће, по свему судећи, осетити правду коју је тако здушно издавао. Наравно, ако богиња Јустиција за то буде имала одрешене руке.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *