Почетна / Култура / МАЛА САПУНИЦА О ВЕЛИКОЈ ВЛАДАРКИ

МАЛА САПУНИЦА О ВЕЛИКОЈ ВЛАДАРКИ

ТВ серија „Катарина Велика“

Нова мини-серија из продукције ХБО-а „Катарина Велика“, коју су писали енглески аутори у америчкој кабловској продукцији неспособној да се без бремена савремених поимања света поштено окрене прошлости коју наводно жели да представи, а која је снимана у Литванији (!?), и поред своје визуелне раскоши није могла да буде боља од заслужених веома лоших оцена. Али ни гора. Свакако је срамно једва гледљива

Свако ко је очекивао да ће у квазибиографској четвороделној телевизијској сапуници „Катарина Велика“ сазнати нешто о чувеној руској императорки – грдно се преварио. И док је измишљање историје као посебан жанр у СФ литератури био одлична подлога за стварање епске фантазије која је дословно створила моћ кабловске империје ХБО, у њиховој најгледанијој и најцењенијој серији „Игра престола“, у овом је случају исти лежерни и „маштовити“ приступ историји оставио далеко мање места за разумевање публике или било какав позитиван осврт на мини-серију која је већ у наслову сама себи задала немогућ задатак – да исприча причу о Катарини Великој на свој арогантно игнорантски начин и да још тако придобије публику. Разочарани су били чак и они који немају никакво знање из руске историје или их она уопште не занима. Чак су и они у коментарима истицали мноштво неуверљивих, увредљиво површних и у крајњем случају може се рећи и умишљајно лоших одлука у конституцији приче о чувеној владарки која је обележила не само добар део 18. века у Русији већ и уопште у европској историји тог времена, а што је из данашње перспективе неприхватљиво.

Очајан кастинг

Прва грешка и промашај серије налази се већ у њеном називу. „Катарина Велика“ једноставно не може бити наслов приче која се бави делимичном биографијом поменуте особе, а то су енглески аутори под окриљем ХБО-а управо урадили под притиском друге и највеће грешке – одлуком да Катарину Велику игра за тај посао непристојно престара Хелен Мирен. Да би се видно испегланог лица појавила у овој улози сигурно најугледнија и најзапосленија жена тако озбиљних година која ради данас (у јулу је напунила 74 године), аутори серије су зажмурили на неке важне детаље из живота чувене руске владарке. Катарина Велика је рођена 1729. године, а серија прати радњу од 1773, када је њен син Павле напунио 19 година, што значи да владарка тада има четрдесет четири године. Тридесет мање од Хелен Мирен која је глуми! И поред свег пеглања, коме се и приватно подвргава и оног које су обавили шминкери серије, бака Хелен једноставно није одговарајућа особа за тумачење средовечне владарке, и то је и те како ометајући фактор приликом гледања серије, посебно када се узму у обзир потенцирања о њеној заводљивости и неодољивости, што су собине које су Катарину Велику свакако красиле, но Хелен Мирен је изгледала прилично јадно у таквим сценама. Творци серије су и у осталим стварима смандрљали и сажели детаље из њене биографије, испремештали догађаје, игнорисали временски след њеног живота, помешали људе и догађаје, а многе потпуно игнорисали, „заборавили“ или напросто прилагодили неким својим вишеструко погрешно мотивисаним одлукама у екранизацији Катаринине владавине. Наиме, прича „Катарине Велике“ не почиње од њеног доласка на власт, већ безмало од краја. То је последица бизарне поделе улога. Да би се имала Хелен Мирен, Катаринина прича (била је неколико година млађа када је умрла од Хелен која ју је у серији тумачила иако се прича протезала кроз неколико деценија) остала је окрњена и недоречена, а у покривеном периоду врло далеко од истине и онога што се сматра аутентичном историјом њеног лика и дела. Хелен је добила прилику и да буде један од главних продуцената, па се поједине одлуке које се тичу ње и Катарине могу ставити и њој на душу. Али није снисходљиви и рачунџијски кастинг био за осуду само због Мирен него и због њених партнера који су тумачили Катаринине љубавнике, а што је опет директна последица одлуке да Хелен игра царицу с којом ни по годинама, али ни у изгледу нема баш никакве везе. Тако је потпуно изостављен период доласка на власт. Праву Катарину (Прускињу, односно по модерној терминологији Немицу, што иначе јесте поменуто у серији) на руски двор је довела царица Јелисавета (то је одлично дочарано у руској серији истог наслова снимљеној пре пет година, доступној на јутјубу, у сваком погледу бољој од ове), она ју је изабрала за жену свом наследнику Петру Трећем. У серији наравно није поменуто да је у Русију увезена Немица променила веру и да јој је име Катарина православно. Мужа је врло брзо превазишла и занемарила, а уз помоћ љубавника Григорија Орлова збацила с власти (мистериозно је убрзо скончао живот) и постала самостална владарка што је у серији временски потпуно збркано и углавном је помињано у репликама између Катарине и Орлова чија је разлика у годинама била драстично мања у стварном животу од глумаца који су их тумачили у серији, а што се негативно одражава и на уверљивост серије и на њену гледљивост.

Непознавање eлементарнe историје

Осим што се бркају историјске чињенице из владавине царице, присутно је и непознавање елементарне историје и историјско-политичког контекста у коме се Катарина непрестано налазила током рекордних 35 година владавине Русијом. Отуд се Пруси зову Немцима (Немачка тада није постојала под тим именом), Константинопољ су прекрстили у Истанбул, иако је то име добио тек неких век и по касније, Русија је названа робовласничком, а не феудалном државом, није поменуто да је Катарина била велики покровитељ уметности и да је чувени Зимски дворац, данас музеј Ермитаж, њено идејно-покровитељско дело, да су је у народу звали Мајком Русије, да је била изузетно образована за оно време, начитана и обдарена за писање, да се дописивала с Волтером кога је веома ценила (није пропуштено, међутим, да се на крају серије прикаже као иницијатор сулудог паљења француских књига, укључујући и Волтерових), да је у земљу успевала да доведе највеће умове онога времена из разних области живота и да је под њеном владавином Русија доживела процват готово на сваком плану, а да је у спољној политици успела да Русију начини чак и главном силом током своје владавине. Уместо тога, али и бројних других детаља из њеног живота, мини-серија ХБО-а фокусирала се на њен развратни живот који заиста јесте био хабеовско-епски раскалашан мада због маторе Хелен нису могли да инсистирају више на томе па су, авај, морали да занемаре трач да је Катарина Велика имала више хиљада љубавника. Ипак, држали су се кључних љубавника који су, по њима, определили царичину владавину, посебно на гардијског официра и великог ратника Григорија Потемкина, који је, у серији, постао њена судбоносна и највећа љубав – њему није могла да одоли, али ни да преда више моћи за којом је чезнуо, нити да се јавно уда за њега (наводно су се венчали тајно што је за ауторе серије био детаљ великог значаја). У стварности, а што је тек невероватно да су творци серије пропустили, Потемкин је добио моћ, скоро потпуну, а злоупотребио ју је правећи она чувена лажна села на Криму (отуд и данас израз за обмањујуће потезе владара – „Потемкинова села“) како би током царичине турнеје по новоосвојеним територијама приказао како народ живи лепо и како сви имају дивне куће (направљене су кулисе трасом којом је ишла њена колона). И док су, дакле, неки историјски детаљи занемарени иако су морали бити неодољиви у савременој антипропаганди свега руског, други су из тог разлога потпуно игнорисани па је укупан историјски значај ове серије готово непостојећи, а четвороделна прича о Катарини Великој је сведена на јефтину сапуницу уметнуту у сјај раскошног декора, гиздавог костима и скупоцене сценографије, као и врхунске фотографије која је све то пригодно забележила. Та је визуелна надмоћ ове серије нешто што ХБО може себи да приушти, али је у суштини једини квалитет серије која уосталом и није могла да буде другачија поред свега реченог о питању приоритета кастинга над садржајем, али и имајући у виду чињеницу да је опет руску историју на малим екранима писала западњачка рука потпуно лишена чак и идеје о томе шта су словенска душа, њена меланхолија и менталитет, односно значај и унутарњи утицај њене историје. Тако серија коју су писали енглески аутори у америчкој кабловској продукцији неспособној да се без бремена савремених поимања света поштено окрене прошлости коју наводно жели да представи, а која је снимана у Литванији (!?), – и није могла да буде боља. Али ни гора. Свакако је срамно једва гледљива.

Текст се објављујe као део пројекта који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *